Godinu dana smišljao kako da ubije brata zbog nasledstva: O tom ubistvu i danas priča svet

Foto: Profimedia

U popodnevnim časovima 26. novembra 1933, omaleni čovek prošao je kraj mladog veleposednika na krcatoj železničkoj stanici u nekadašnjoj Kalkuti (danas Kolkata, prim.aut.), u istočnoj Indiji. Amarendra Šandra Pandej (20) je osetio da ga je nešto ubolo u ruku dok je kraj njega prolazio čovek obučen u odeću od grubog pamuka.

- Neko me je ubo - viknuo je mladić, koji je krenuo put porodičnog imanja u Pakuru.

Preporučujemo

Rođaci koji su putovali sa njim insistirali su da Amarendra ostane i uradi analize krvi, ali njegov polubrat Benojendra, koji je bio deset godina stariji, i koji se nepozvan pojavio na stanici, primorao je brata da nastavi sa putovanjem.

Tri dana kasnije lekar je pregledao Amarendru. Mladić se vratio u Kalkutu nakon što je dobio temperaturu. Lekar je na ruci uočio ubod od igle, baš na mestu gde se Amarendra požalio da ga je nešto zabolelo. U narednih nekoliko dana mladić je primetio da otiče ispod pazuha, temperatura nije spadala i pokazao je prve znake bolesti pluća. U komu je pao 3. decembra, a preminuo je narednog jutra.

Lekari su potvrdili da je Amarendra preminuo od upale pluća. Ipak, laboratorijske analize koje su stigle nakon nekoliko dana potvrdile su da je imao Jersiniju pestis, smrtonosnu bakteriju koja izaziva kugu.

Bolest koju prenose glodari ubila je više od 12 miliona ljudi u Indiji u periodu od 1896. do 1918. godine. Kuga je odnela živote još pola miliona ljudi u periodu od 1929. do 1938. Međutim, tri godine pre Amerandrine smrti u Kalkuti nije bio zabeležen nijedan smrtni slučaj od kuge.

Smrt mladog bogatog veleposednika šokirala je čitavu zemlju, ali i svet. Kada je postalo jasno da je ubijen, mnogi su komentarisali da je u pitanju prvi slučaj individualnog bioterorizma u modernoj istoriji.

Mediji su sa velikom pažnjom pratili čitav slučaj. Magazin Time je Amarendrinu smrt nazvao "ubistvom bacilima", dok je Singapore Straits Times slučaj nazivao "misterijom ubodene ruke".

Ubio brata zbog nasleđa

Istrage policije u Kalkuti otkrila je zamršenu mrežu zavere, koja uključuje krađu smrtonosnih bakterija iz bolnice u Mumbaju (tadašnjem Bombaju), udaljenom nekih 1.900 kilometara.

Motiv zločina bilo je rivalstvo braće oko porodičnog nasleđa.

Amarendrina polubraća već dve godine su se borili za zemlju u Pakuri, koja je ostala iza njihovog pokojnog oca. To područje je dobro poznato po rudnicima uglja i kamenolomima. Priča o bogatoj braći prikazivana je u pojedinim medijima kao borba između dobra i zla.

Amarendra je, prema jednom izveštaju, bio "džentlmen, pobornik visokih etičkih i moralnih standarda, željan da stekne visoko obrazovanje, sa sklonošću ka redovnoj fizičkoj aktivnosti". Pisali su da ga je lokalno stanovništvo cenilo i volelo. Benojendra je, s druge strane, "vodio raskalašan život, i preterano je voleo piće i žene".

Prema sudskim spisima, zavera da se ubije Amarendra skovana je 1932. godine, kada je Taranat Batačarja, doktor i blizak prijatelj Benojendre, bezuspešno pokušao da izoluje kulturu bakterija kuge u laboratoriji.

Nije dokazano, ali se sumnja da je Benojendra svog polubrata pokušao da ubije još u leto 1932. godine, kada su njih dvojica šetali na jednom brdu. Tada je Benojdendra svom polubratu na silu stavio naočare, pritiskajući ih toliko jako, da ga je izgrebao po nosu.

Amarendra se ubrzo razboleo, a sumnja se da je na naočarama bilo bakterija. Mladiću je dijagnostifikovan tetanus i odmah je dobio serum. Tada je Benojedra doveo tri različita lekara, koji su pokušali da promene terapiju, ali su njihovi zahtevi bili odbijeni.

Ono što se dogodilo naknadno bilo je rezultat zavere koja je pažljivo smišljana više od godinu dana.

Dok se Benojendra borio da postane vlasnik imanja, njegov prijatelj, dr Batačarja je bar četiri puta pokušao da izoluje bakteriju kuge. U maju 1932, kontaktirao je direktora Instituta Hafkin u Mumbaju, u čijoj laboratoriji su jedino čuvane kulture. Direktor Instituta je odbio da mu ustupi uzorke ukoliko ne poseduje odobrenje lekarske komisije u Bengalu.

Istog meseca dr Batačarja je jednom doktoru u Kalkuti rekao da je pronašao lek za kugu i da želi da ga testira, koristeći uzorke iz laboratorije. Prema sudskim dokumentima, doktor mu je odobrio da radi u njegovoj laboratoriji, ali mu je zabranio da koristi uzorke sa Instituta Hafkin. Batačarjini napori u laboratoriji nisu urodili plodom.

Istog lekara je Batačarja potom ubedio da piše Institutu i da traži da Batačarja u njihovoj laboratoriji testira svoj lek za kugu. Posle nekoliko meseci Batačarja je bio na putu za Mubai, a nedugo potom u grad je stigao i Benojendra, koji je pokušao da podmiti dvojicu lekara sa instituta da iznesu posude sa bakterijom.

Potom je kupio i nekoliko pacova i sa doktorom je otišao u bolnicu za infektivne bolesti, koja je takođe u svojoj laboratoriji skladištila uzorke. Tada je Benojendra ubedio direktora bolnice da dozvole njegovom prijatelju, uvaženom dr Batačariju da u njihovoj laboratoriji ispita svoj čudotvoran lek. Ipak, ne postoje dokazi da je Batačarija i sproveo neke eksperimente u toj laboratoriji.

Uveče 12. jula, pet dana nakon što mu je odobreno da koristi laboratoriju, Batačarija je odustao od svog eksperimenta i sa Benojendrom se vratio u Kalkutu.

Policija ih je uhapsila u februaru 1934, tri meseca nakon ubistva. Inspektori su pronašli dokumenta koje je Benojendra koristio prilikom putovanja, račune iz hotela u Mumbaju, njegove potpise u knjizi gostiju, poruke koje je slao laboratoriji, ali i račune iz radnje u kojoj je kupio pacove.

Ubrzo je počelo suđenje, koje je trajalo devet meseci. Advokati odbrane su uporno tvrdili da je životinja zarazila Amarendru, a tužilac se pozivao na dokaze da su Benojendra i doktor ukrali bakterije kuge iz bolnice u Mumbaju i da su ih preneli u Kalkutu, a potom iskoristili 26. novembra 1933. da počine ubistvo.

Sud je presudio da su Benojendra i dr Batačarja skovali zaveru da ubiju Amarendru i da su unajmili ubicu. Obojica su osuđena na smrt. U januaru 1936. Viši sud u Kalkuti je preinačio presudu i osudio ih na doživotnu robiju. Još dvojica lekara, koji su uhapšeni zbog sumnje da su pomogli u ubistvu, oslobođeni su usled nedostatka dokaza.

Den Morison, američki novinar koji je istraživao slučaj zbog pisanja knjige, rekao je da je Benojendra bio "čovek 20. veka koji je mislio da će nadmudriti viktorijanske institucije koje su vladale Indijom u vreme ubistva". Ubistvo na železničkoj stanici, prema Morisonu, bilo je "potpuno moderno ubistvo".

Biološko oružje je korišćeno verovatno od 6. veka pre nove ere kada su Asirci trovali neprijateljske bunare ražanim ergotom, gljivičnom bolešću. Ali, na mnogo načina, Amarendrino ubistvo ima odjeke ubistva Kim Džong Nama, 45-godišnjeg polubrata severnokorejskog lidera Kim Džong Una, dok je čekao let u Kuala Lumpuru 2017. Dve žene, koje su kasnije uhapšene, na lice su mu utrljale smrtonosni nervni agens.

Međutim, u Amanedrinom slučaju, čovek koji je ubrizgao smrtonosnu bakteriju, kao i igla, nikad nisu pronađeni.

(Telegraf.rs)