475 godina je prošlo od kako je Rusija postala carevina
Kako je veliki moskovski knez Ivan IV Vasiljevič sa 16 godina krunisan za cara i šta je odgovorio poljskom kralju Kazimiru IV, kada mu je ovaj zatražio objašnjenje nove titule
Da je Ivan IV Vasiljevič Grozni jedan od najznačajnijih ruskih vladara u proteklih dvanaest vekova, da je svojevrsni planinski vrh na pejzažu ruske političke istorije, zajedno s Rjurikom, Svetim knezom Vladimirom, Petrom Velikim, Lenjinom, Staljinom — oko toga će se složiti praktično svi istoričari.
Preporučujemo
Beograd postoji u srcu Moskve: Malo Srba zna za ovu tajnu ruske prestonice
Rusi su zvonu "odsekli jezik i uho", osudili ga na šibanje i 300 godina sibirskog progonstva
Složiće se bez obzira na reputaciju koja bije Ivana Groznog, i koja je donekle sadržana u savremenom značenju njegovog nadimka, iako on zapravo ne odgovara izvornom ruskom značenju te reči; njegovi savremenici su ga tako zvali, ne zato što je bio grozan čovek, nego zato što je bio zastrašujuć, silan, moćan, ali takođe hrabar, veličanstven.
Njegovo nasleđe je jednako složeno kao i pitanje nadimka po kojem je ušao u istoriju. Za njega se može reći da je Veliku moskovsku kneževinu, koja se razvila iz Kneževine Vladimir-Suzdalj, oko koje se tokom vekova mongolskog jarma razvila moderna Rusija, izveo iz srednjeg i uveo u novi vek. Usput čineći strašne stvari.
Uz pomoć opričnika, svoje privatne proto- političke policije koja je ostavila dubok trag u kolektivnoj psihi ruskog naroda i postala sinonim za njegovu vladavinu, sejao je teror i vršio masakre, poput novgorodskog, kada su hiljade stradale a trgovine bile spaljene, od čega se Veliki Novgorod nikada nije oporavio, sve zbog izmišljene optužbe da nameravaju preći na stranu Poljske-Litvanije.
Mada duboko religiozan, ponizan pred Bogom pred kojim je svakodnevno puzio moleći za oproštaj grehova, drznuo se da i samog mitropolita Filipa uhapsi usred liturgije i naredi njegovo pogubljenje, dok je njegov antisemitizam imao zapanjujuće divljački karakter: po zauzeću Polocka, danas u Belorusiji, svi Jevreji su podavljeni u Poloti i Zapadnoj Dvini.
Među njegove najgore grehove, za čiji se oprost nadao da će uzmoliti Boga, nesumnjivo spada udaranje trudne snaje Jelene, koja je potom pobacila, što izazvalo fizički sukob s carevićem Ivanom, njenim mužem, koji je na koncu doveo i do mladićeve smrti nekoliko dana kasnije, pošto ga je otac tada u naletu besa udario žezlom u glavu.
S druge strane, Ivan IV je konsolidovao državu, započeo modernizaciju upravnog aparata, granice proširio zauzećem Kazanjskog i Astrahanskog kanata i započinjanjem osvajanja Sibira, Veliku moskovsku kneževinu etablirao u međunarodnim odnosima pripremivši teren za njen veliki izlazak na evropsku pozornicu, s koje je uglavnom bila odsutna iz očitih geografskih razloga.
Ključan podatak za današnju priču ostavili smo za kraj: Ivan IV Vasiljevič je bio prvi ruski car, pre njega nijedan ruski vladar nije nosio tu titulu. Kako je došlo do toga da veliki moskovski knez bude krunisan za cara? Pre svega, osvrnimo se ukratko na njegovo poreklo.
Ivan Grozni je bio sin Vasilija III i Jelene Glinske; Vasilijev otac je bio Ivan III, a majka grčka princeza Sofija Paleolog, koja je bila kćer Tome, mlađeg brata poslednjeg romejskog cara Konstantina XI Dragaša Paleologa i sina Jelene Dragaš iz srpske velikaške kuće Dejanović, ili Dragaš, kako su ih takođe zvali. Jelena Glinska je isto imala srpske krvi, njena majka je bila Ana Jakšić.
Kakvu su ulogu priče o caru Dušanu Silnom imale u mladosti Ivana IV, teško je reći; najverovatnije nikakve, možda nekakve. No carsko krunisanje i nije bilo njegova zamisao već mitropolita Makarija, što ima smisla imajući u vidu ne samo Ivanovu mladost u tom trenutku već i političke okolnosti. Naime, Vasilije III umro je kada je Ivanu bilo tri godine, i mada nije bio jedini pretendent na presto, izabran je za naslednika.
S obzirom da se rodio 25. avgusta 1530. godine, 16. januara 1547. imao je svega 16,5 godina i sve dotad je vladao uz pomoć namesničkog veća, nakon što mu je 1538. umrla majka, koja je bila regent posle očeve smrti, a za koju se osnovano sumnjalo da je otrovana. Narednih devet godina uticaj u namesništvu se selio među boljarskim familijama, sve do krunisanja.
Ono se dakle odigralo na današnji dan pre ravno 475 godina. Tada je mitropolit Makarije u kremaljskoj Uspenskoj sabornoj crkvi na Ivanovu glavu spustio kapu Monomaha (o kojoj je Telegraf pisao pre četiri godine) i proglasio ga za „velikog gospodara, Božijom milošću cara i velikog kneza sve Rusije, itd, itd”. Nedugo potom, Ivan se oženio Anastasijom Romanovom, što će četvrt veka posle njegove smrti (1584) imati svoje dalekosežne političke posledice.
Teško je reći koje je stvarno značenje ova titula tada imala u Rusiji, ali možda se doživljavala manje kao imperator a više kao kralj, kao u Bugarskoj (ni Rusi ni Bugari tradicionalno ne poznaju titulu „kralj”; mi smo, zapravo, jedini pravoslavni narod koji ju je koristio). Možda je zato Petru Velikom dva veka kasnije bilo prirodno da proglašenje imperije doživi kao podizanje države na viši stepen.
Pojam je, međutim, u Istočnoj Evropi bio nepoznat. Posle krunisanja, poljski kralj Kazimir IV pismom je od Ivana zatražio objašnjenje nove titule; Ivanov odgovor je bio vrlo interesantan: rekao mu je da se, navodno, svako krunisan šapkom Monomaha tradicionalno naziva carem, jer je šapka bila poklon vizantijskog cara Konstantina IV Monomaha svom unuku Vladimiru Monomahu, velikom knezu.
Da je reč „car” zaista bila u takvoj kolokvijalnoj upotrebi u ruskim zemljama pre Ivana, istoriji je posve nepoznato, i za to nema nikakvih dokaza, sem što su crkveni zvaničnici velikog kijevskog kneza Jaroslava Mudrog (v. 1016—1054) tako nazivali, ali samo njega i nikoga drugog. Pre će biti da je Ivan IV pokušao da sakrije pravi značaj nove titule od regionalnih suparnika.
(P. L.)
Povezane vesti
Kako je glasala dijaspora: U ovoj državi na izbore izašla samo jedna osoba, a u Kini "čak" dve
Novo poglavlje saradnje "tandema iz pakla": Panika u Izraelu, Iran dobija moćne ruske sisteme
Puca savez Moskve i Jerevana: Povlačenje ruskih mirovnjaka iz Azerbejdžana je jasna poruka Jermeniji!
Ruska mirovna misija se povlači iz Azerbejdžana
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
PREMINULI NAJSTARIJI SIJAMSKI BLIZANCI NA SVETU Jedno od njih je menjalo pol, svako je imao svoju sobu I NIKADA NISU HTELI DA SE RAZDVOJE
Bogdan iz Beograda pobegao na selo, KOMŠIJE GA URNISALE: Krale mu sve od alata do krova kuće, a onda im je OVAKO STAO NA PUT
Zadatak iz matematike za prvi razred osnovne škole zbunio roditelje u Srbiji: "Pre su domaći radila deca a sad izgleda šalju domaći da radimo mi stariji"
Перагеније
Лењин и Стаљин су били русоубице. А овај други није ни био Рус, већ Грузијац.
Podelite komentar
Baja
Sad ti carevi i carice bi bili jadni u ex Yugi, od politicara i ostalih koji opljackase i rodjenu mater, carevi bi bili beda i na prosjackom stapu, brzo bi im preselo carovanje ko i obicnom narodu jer rove po kontejnerima.
Podelite komentar