ONI ČUVAJU AJNŠTAJNOVE OČI I NAPOLEONOV PENIS: Upoznajte ljude u čiju kuću nikad ne biste želeli da uđete (FOTO)

Brojne religije su dugo godina poštovale i uvažavale mošti cenjenih ličnosti, ali kako objašnjava Keli Grovijer, postoje relikvije koje su previše sekularne kao što su Ajnštajnove oči ili Napoleonov penis.

Preporučujemo

MOĆNA KRALJEVSKA KRUNA PUNA MISTERIJE: Nisu je nosili vladari, korišćena je za bizaran običaj (VIDEO)

Bez obzira kako razmišljate o zagrobnom životu, sigurno nikada ne biste pomislili da neki deo vašeg mrtvog tela može da završi na aukciji na eBay-u.  Skorašnja pritužba stigla ja na račun ovog sajta kada je jedan od korisnika naišao na aukciju prodaju parčeta kosti jednog katoličkog sveca i to je dovelo do pitanja o svetosti naših posmrtnih fizičkih ostataka, prenosi bbc.com.

Trgovina fizičkim ostacima znamenitih ličnosti, svakako, ne predstavlja ništa novo. Vekovima su pobožni ljudi organizovali hodočašća u kojima bi narod mogao da dodirne, da se moli ili samo hoda pored moštiju proroka i mučenika.

Do današnjeg dana Budin zub, koji se navodno čuva u hramu u Kandiju na Šri Lanci, Muhamedova brada smešetena u palati u Istambulu i sveta pupčana vrpca Isusa Hrista koja se čuva u Rimu u bazilici svetog Jovana, izazivaju veliko poštovanje vernika.

Ali šta je sa ostalim ljudima? Šta će se desiti sa našim ostacima nakon što provedu vekove zavoreni u kovčegu? Velika većina nas će ostati netaknuta onoliko koliko crvi dozvole, ali to neće biti slučaj sa svima. Postoji jedan nemiran deo istorije koji čeka da bude ispričan i odnosi se na oči, prste, delove mozga i srca koji su "odbili" da se raspadnu.

Ovo je pet najznačajnijih sekularnih relikvija:

Prst Galileo Galileja

Foto: Istituto e Museo di Storia della Scienza di Firenze

Palac i srednji prst ovog renesansnog astronoma danas mogu da se vide u Firenci. U junu 2010. Italija je bila svedok jednog spektakularnog ponovnog renesansnog susreta. Tada je Muzej istorije nauke u Firenci dobio Galilejev palac i srednji prst i dodao ih zubu i još jednom njegovom prstu, koji su već imali u stalnoj postavci. Sada je sve to izloženo pored dva teleskopa koje je Galileo izmislio, podsećajući na astronoma koji je davno u istoriji razmišljao o nebu kao što niko pre njega nije.

Napoleonov penis

Nakon što je odsečen, Napoleonov penis se na čudan način prenosio sa generacije na generaciju, a čuvali su ga i italijanski sveštenik u 19. veku, zatim prodavac knjiga iz Londona u 20. veku, dok ga američki urolog koji ga je platio 2.900 dolara  nije otkupio 1969. i čuvao ispod kreveta sve dok nije umro. U junu 2016. godine jedan argentinski kolekcionar je kupio kompletnu kolekciju čudnih stvari američkog urologa, a tu se, između ostalog, nalazilo i ono šta je smatrano tim penisom.

Napoleon Bonaparta jaše kamilu tokom kampanje u Egiptu. Foto: Wikipedia Commons/Khaerr

Ajnštajnove oči

Napoleonov penis nije jedini deo tela neke znamenite ličnosti koji se čuva daleko od očiju javnosti. Kada su u okviru obdukcije izvadili mozak čuvenog naučnika radi daljeg istraživanja, doktori su njegove oči, kao intimnu uspomenu, dali na čuvanje njegovom očnom lekaru Henriju Abramsu. Smatra se da će se Ajnštajnove oči, za koje se sada ne zna gde se nalaze, u nekom trenutku pojaviti na nekoj aukciji.

Poslednji dah Tomasa Edisona

Foto: thehenryford.org

Epruveta za koju se kaže da sadrži poslednji dah američkog pronalazača i biznismena Tomasa Edisona nalazi se u Henri Ford muzeju. Večita želja da se sačuva nešto što je nemoguće sačuvati može jasno da se vidi na upadljivom mestu u Henri Ford muzeju koji se nalazi u Dirbornu u Mičigenu. U tom muzeju izložena je, kao mikrofon, providna epruveta i tvrdi se da u njoj stoji vazduh koji je Edison izdahnuo poslednji put. Navodno, lekar koji je stajao pored njega dok je umirao u spavaćoj sobi u Nju Džerziju, držao je otvorenu epruvetu pored njegovih usta i kad je umro zatvorio je plutom. Edisonov sin Čarls je kasnije dao na čuvanje epruvetu sa dahom njegovog oca automobilskom magnatu Fordu, koji je u prošlosti imao dobru saradnju.

Prst koji je Pančo Vilja koristio da okine pištolj

Grob meksičkog revolucinara je pokraden samo tri godine nakon što je upucan. Ne iznenađuju uopšte pokušaji ljudi da pokušaju da prodaju lažne ostatke poznatih ličnosti. Tako je 2011. godine jedan čovek tražio sumnjivu cifru za prst za koji je tvrdio da je pripadao Panču Vilji i da ga je on koristio za okidanje obarača. Dok je bio živ, Pančo Vilja je bio neuhvatljiv, a njegovo telo je isto tako nemoguće pronaći.

Foto: Wikimedia/Library of Congress

Ostaje misterija šta motiviše ljude da žele da poseduju materijalnu uspomenu na fizičko postojanje druge osobe. Možda se na to gleda kao na eksponat nečega na šta se ne odnosi prolaznost života ili se možda čuvanjem toga nekako odlaže smrt te osobe.

- To što imam Ajnštajnove oči, znači da profesorov život još nije okončan. Deo njega je još uvek sa mnom - priznao je 1994. godine Ajnštajnov oftamolog.

(Telegraf.rs)