SEOSKE KUĆE ENGLESKIH LORDOVA: Postaje jasno zbog čega tu zemlju zovu dobrom starom Engleskom (FOTO)
Engleske seoske kuće su, na neki način, lice i naličje onoga što smatramo Engleskom. Opisane u velikim književnim delima, prikazane u filmovima i serijama, podsvesno su prva stvar koja nam padne na pamet kada pomislimo na ovo ostrvsko kraljevstvo. Kuća, i ispred nje lord na konju. Evo nekih od tih zdanja
Engleska seoska kuća (eng. country house), koja bi se mogla prevesti i kao letnjikovac, veleposednička je kuća u unutrašnjosti Engleske koja se nalazi u vlasništvu osobe koja poseduje i gradsku kuću; u prošlosti, često je bila i sedište lokalne vlasti, pre demokratizacije, a za sitno zemljoposedničko plemstvo je i nekada i sada bila glavno prebivalište.
Preporučujemo
NAJLEPŠA PRIČA NA DAN ZALJUBLJENIH: Spasio je iz Aušvica, sad proslavljaju 71 godinu zajedničkog života!
Maltretirao je devojku na semaforu i dobacivao joj sve i svašta, a onda je usledila njena brutalna osveta (VIDEO)
Za razliku od pojmova koji obuhvataju reči kao što su dvorac i zamak, koji mogu ali ne moraju da budu fortifikovane građevine (nekada su zamkovi uvek bili utvrđeni ali se tokom poslednjih vekova to promenilo), engleska seoska kuća je gotovo uvek nefortifikovana, čak i kada nosi epitet zamka.
Pre doba dinastije Tjudor, vlastelinske kuće u unutrašnjosti Engleske uvek su bile utvrđena zdanja zbog stalnim nemira i sukoba, ali se sa novonastalnom stabilnošću kao i sa reformacijom Henrija VIII koji je ukinuo manastire koje je potom predao svojim miljenicima nakon čega su oni konvertovani u kuće, sve promenilo.
Građene su u raznim arhitektonskim stilovima, u skladu sa vremenom, od renesansnih zdanja tzv. "čudesnih kuća" za vlade kraljice Elizabete I, preko paladijanizma i baroka do neoklasicizma, sve sa engleskim dodirom i ukusom.
Dele se po veličini, ali njihovi formalni nazivi ništa o tome ne govore; ogromna kuća se može jednostavno zvati "haus" a mnogo manja se može zvati "zamak"; to je zato što su često nazivi davani po prethodnim građevinama koje su se tu nalazile.
Velike kuće su, samo im ime kaže, najveće; u suštini su to palate sagrađene od strane najmoćnijih pojedinaca i porodica koji su njima želeli svima da stave do znanja ne samo kakav im je status u društvu već i čemu streme.
One su bile centar svog sveta u kojima su radile stotine (srećnih) ljudi iz okoline kojima je takav posao bio dar sa neba; imali su gde da spavaju i šta da jedu, sve o trošku gazde, i još su dobijali i platu. Posebno su se srećnicima smatrali oni koji su radili kao posluga unutra.
Pošto je engleska vlastela imala, kao i svaka druga vlastela uostalom, običaj da se ženi i udaje unutar vlastelinskih krugova, mnogi naslednici su tokom vekova nagomilali veliki broj seoskih kuća koje su koristili za različite stvari pa se tako dešavalo da se neka kuća koristi samo za lov na lisice, druga na fazane, treća na guske, četvrta samo za konjske trke.
Druga veličinska kategorija su manje kuće koje su bile u vlasništvu nižih slojeva zemljoposedničkog plemstva, u skladu sa srpskim srednjevekovnim rečnikom mogli bismo reći u vlasništvu vlasteličića. Njih je bilo daleko više, što je i za očekivati, budući da su vlasteličići uvek i svuda brojniji od vlastelina. I one su takođe bile epicentar svog kraja u kojima je razvlašćeni narod nalazio uhlebljenje.
Propast engleskih seoskih kuća nastupila je naglo, s poljoprivrednom depresijom iz 1870-ih godina, a posebno se to pogoršalo nakon Prvog svetskog rata.
Mnoge stare vlastelinske porodice ostale su bez finansijskih sredstava zbog promene ekonomskih odnosa pa njihova imanja više nisu mogla da plaćaju i održavaju ni sama sebe a ni kuće iz kojih se njima upravljalo.
Počev od 1900. godine srušeno je oko 1.200 kuća, a kamini, tapiserije, umetnine, pa čak i kamen - rasprodati. Procena je da je srušena svaka šesta. Britanci ovo zovu kulturnom tragedijom proisteklom iz nedovoljnog shvatanja vrednosti sopstvenog nasleđa i odgovornosti trenutnog pokolenja da se ono sačuva. Danas postoji vladina agencija koja se brine o onome što je preteklo.
Međutim, činjenica je da rušenje kuća nije počelo u XX veku i da je engleska vlastela to činila neprekidno od XV stoleća; mnogima je to bio i hobi, da sruše stariju kuću i na tom mestu podignu novu, što se posebno dešavalo u XVIII veku kada je odlazak na tzv. Veliko putovanje, po Francuskoj i Italiji, bio na vrhuncu popularnosti a sa njim i upijanje novih stilova života.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Babica donela bebu majci, a onda je nastao haos: Evo kako je shvatila da to NIJE njena ćerka
Ako želite da vežbate sa fitnes pionirkom sa slike, spremite 11.000 evra: Toliko košta 12 časova godišnje
Šta nije u redu s kućom? Ova fotografija zbunila je mnoge, a postala je HIT zbog jednog detalja
"Godinama znamo da ima drugu, a Samira mu gledala bolesnu majku! Sramota" Progovorile komšije iz Prijepolja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
(FOTO) Žena dovezla MRTVACA u banku da joj potpiše papire za kredit! Gurala mu olovku u ruke, na šalteru je sumnjičavo gledali: "Malo vam je UBLEDEO..."
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
PREMINULI NAJSTARIJI SIJAMSKI BLIZANCI NA SVETU Jedno od njih je menjalo pol, svako je imao svoju sobu I NIKADA NISU HTELI DA SE RAZDVOJE
Mirko&Slavko.
Накрали се од других,па се сада кочопере.
Podelite komentar