Podrška odluci Evropskog parlamenta o zabrani plastike za jednokratnu upotrebu

foto: pixabay.com

Ne tako davno Vlada Divljan i Idoli su pevali „Ja, ja nosim plastično odelo, i plastika je moja hrana, možda sam plastičan i ja”. Tada je to po mnogima bila futuristička pesma, a danas je surova realnost.

Čovečanstvo se nije mnogo uzbuđivalo na apele različitih ekoloških i ronilačkih udruženja da je more prezagađeno, danas otpad na moru ima površinu četiri Francuske. Očigledno da većini nije bilo važno što su kitovi hraneći se planktonom morali da unesu u sebe i veliku količinu plastike. Sada kada se čestice plastike nalaze u svim morskim organizmima to očigledno postaje važno.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Tako je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) objavila da se mikroplastična vlakna nalaze u svemu - od morske soli do pijaće vode. Istraživanje sprovedeno u 14 evropskih zemalja pokazalo je da mikroplastika postoji u 72% uzoraka, počev od meda, piva pa sve do sokova i pića.

Sama pomisao da je plastika ušla u lanac ishrane uticala je na dalja istraživanje, jer nije jasno šta je posledica svega, da li dovodi do zapaljenja tkiva, nastanka malignih oboljenja ili se plastika prosto inkapsulira u našem telu. Plastika je po prvi put izolovana iz stolice u preko 50% ispitanika, a smatra se da se nalazi i u krvi, limfi i jetri. Zbog svega je EFSA pozvala naučnike da se posvete ovoj temi, posebno uticaju nanoplastike na ljudski organizam, koja verovatno ne samo da može da prodre u mnoga tkiva, već u samu ćeliju.

Verovatno je sve ovo uticalo da Evropski parlament zabrani plastiku za jednokratnu upotrebu, kao što su plastični pribor za jelo, čaše i tanjiri, štapići za uši, slamčice, štapići za mešanje i držači za balone. Konačno je neko rekao da ako se to ne uradi do 2050. godine u morima neće biti ribe.

Foto: Profimedia

Upotreba drugih plastičnih proizvoda „za koje ne postoji alternativa", trebalo bi da bude smanjena za 25% u svakoj zemlji do 2025. godine, a proizvođači cigareta će morati da zamene plastiku u pakovanju za 50% do 2025. i 80% do 2030. godine. Sa bocama i zatvaračima boca koje predstavljaju 20% morske plastike će ići malo teže, ali očigledna je rešenost da se i njihov promet reguliše tako što bi do 2025. godine trebalo da se koriste samo plastične boce koje se ne bacaju, već upotrebljavaju ponovo.

Konačno dobra vest je pronalaženje bakterija koja jedu plastiku, što je posebno važno za boce za jednokratnu upotrebu napravljenu od tzv.PET (polietilen tereftalat) plastike. Iako je rezultat japanskih istraživača više nego značajan, jasno je da će do njihove rutinske upotrebe proći dosta vremena, kao i to da ne postoje bakterije koje razlažu svu plastiku.

Možda za mene sve ovo ne bio toliki problem da se na bavim ronjenjem i da nisam svedok koliko je plastika zavladala svetskim morima, da se na bavim planinarenjem i da nisam video da ja plastika dostigla i najviše vrhove i konačno da ne živim u Srbiji gde je plastika svuda oko nas, na ulicama, na granama drveća, u rekama, svuda.

Možda smo mi siromašni, ali to ne znači da treba da dozvolimo da priroda nestane. Zato svakako treba pozdraviti zabranu upotrebe plastičnih kesa kod nas. Došlo je ponovo vreme da nosimo ceger ili torbu na pijacu, kao nekada pre.

(Telegraf.rs/Doktor Nenad Dikić)