Svima nam se desilo da sanjamo budućnost: Stručnjaci objašnjavaju zašto se neki snovi ostvaruju

Mogu li nečiji snovi predvideti budućnost? To je pitanje koje može da se pronađe u svakoj kulturi od početka istorije.

Mnogi pripisuju moć predviđanja snova duhovnosti i božanskoj intervenciji. Ipak, postoje brojni slučajevi, bez obzira na veru svakog pojedinca koji uđe u stanje sna, u kojima se snovi zaista ostvaruju.

Sudeći prema naučnicima, kako prenosi "Neurology Live", većina takvih "futurističkih" snova nema nikakvo važno duhovno značenje i nije povezana za događajima koji bi trebali da promene naš život. Istraživači su, zapravo, otkrili aktivnost mozga tokom sna koje mogu da objasne sposobnost sna da predviđa budućnost.

Nauka iza prediktivnih snova

Česte su priče ljudi koji objašnjavaju da su imali snove koji su se neočekivano ostvarili. Za to postoji nekoliko mogućih objašnjenja.

Neki stručnjaci sugerišu da snovi mogu da uključe događaje o kojima osoba nije nužno razmišljala dok je bila budna. Nakon što sanja o nečemu, kao što je polaganje ili pad na testu, učenik može da počne da veruje u verovatnoću tod ishoda. U ovom primeru, ponašanje učenika se može promeniti: on ili ona mogu više ili manje da uče za test nakon sna. Ovo se može dogoditi jer se san može smatrati odrazom najverovatnijeg ishoda, koji postaje veoma životan i moćan u stanju sna.

Moć snova se, međutim, odnosi samo na ishode koje može barem delimično da kontroliše osoba koja je sanjala taj san. Međutim, neki snovi se ostvaruju bez ikakve intervencije ili akcije „posle sna“ koju je mogao da kontroliše sanjar ili bilo ko ko je znao sadržaj sna. Dokazi upućuju na ideju da snovi takođe mogu biti sinteza nečijih svesnih i podsvesnih sećanja - sinteza stvarnih tragova koji olakšavaju precizno predviđanje verovatnoće određenih ishoda. Ova teorija takođe sugeriše da se očigledni tragovi možda neće smatrati važnim dok se sve činjenice ne objedine. Ponekad se to dešava tokom spavanja.

Anatomija i funkcija sna

Aktivnost mozga tokom sna, koja je slična kao za vreme budnog stanja, odnosno faza paradoksalnog sna, poznatija kao tzv. REM faza, zavisi od netaknute strukture i funkcija nekoliko oblasti mozga. Jedna studija je pokazala da su pacijenti koji su patili od pojedinih neuropatskih bolesti izgubili sposobnost da sanjanja tokom spavanja.

Sa druge strane, postoje studije koje ukazuju na prepoznavanje obrazaca kao komponentu REM spavanja, što sugeriše da postoji neko povezivanje događaja koje se dešava tokom stanja sna, a koje se ne dešava uvek u budnom stanju svesti. U suštini, svodi se na spajanje konkretnih znakova koji se prikupljaju tokom budnih sati kako bi se formirala razumna dedukcija o njihovim implikacijama.

Na 24. Kongresu Evropskog društva za istraživanje spavanja u Bazelu, u Švajcarskoj, još 2018. godine, dr Bernd Fajge, sa Odsek za kliničku psihologiju i psihofiziologiju, Medicinskog centra Univerziteta u Frajburgu, raspravljao je o rezultatima studije koja ispituje pragove buđenja i percepciju REM spavanja kod pacijenata sa nesanicom i onih koji dobro spavaju, koji su poslužili kao kontrolna grupa za ovo istraživanje. Studija je zavedena kao direktan dokaz da subjektivno iskustvo nesanice može biti specifično povezano sa REM stanjem sna.

Šta to znači? Insomnija odražava hibridno stanje spavanja zajedno sa izmenjenom percepcijom sna. Naučnici su primetili jedan modifikovani tip REM faze sna, koji pacijenti, koji pate od nesanice, doživljavaju kao da su budni. Oni zapravo sanjaju takve snove koji im odaju utisak da ne spavaju, dok oni, u stvari, sanjaju veoma stresan san o tome da su budni.

Paraliza u snu i halucinacije

Snovi su samo jedan aspekt procesa koji se dešavaju tokom REM sna. Paraliza u snu i halucinacije u snu (koje se takođe nazivaju „demoni spavanja“) su neka od tih dešavanja.

Mnogi takvo iskustvo opisuju kao buđenje usred noći, potpuno svesni okoline, ali nesposobni da se pomere, paralizovani. Kako sekunde odmiču, postaju sve više i više uplašeni dok ponovo ne zaspu ili ponovo polako počnu da se kreću. Drugi opisuju osećaj prisustva u sobi sa njima. Osim što iskusite strah, takvi snovi su apsolutno bezopasni. Oni su samo manifestacija poremećenog sna. Što, naravno, ne pomaže da se uguši strah kada se dogode.

Specijalista za poremećaj spavanja dr Alicia Rot, klinički zdravstveni psiholog na Klivlendskoj klinici, objasnila je šta uzrokuje ova stanja i šta treba da znate ako ih ikada doživite. Napominjući da se ove manifestacije dešavaju kada postoji kvar između REM spavanja i budnosti, ona ističe da takva pojava pogađa čak 10 odsto populacije.

- Postoji mnogo različitih stvari koje vam prolaze kroz um tokom REM spavanja, od kojih neke pamtimo kao snove. Jedan od načina na koji nas naša tela štite tokom ovog perioda REM spavanja je da nas parališu kako ne bismo zaista fizički radili sve ono što sanjamo. Oni koji doživljavaju paralizu sna, u stavri imaju problem koji je nastao usled poremećaja u tom prelasku između REM faze spavanja i buđenja. Svesno se bude, ali ta zaštitna paraliza od REM faze sna još nije u potpunosti splasnula - otrkiva dr Rot.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.