"Dečko te umalo nije ubio, a ti se osećaš krivom?": Emotivno stanje Anđele Simić je zapravo normalno

Foto: Facebook

Dvadesetdvogodišnja Anđela Simić jedva je preživela kada joj je bivši dečko Aleksandar Todorović naneo povrede opasne po život, nakon čega se obesio u dvorištu porodične kuće u selu Pečenog.

Međutim, prema rečima njene majke Vere iako je samim čudom preživela, najgore od svega je što Anđela sada oseća sramotu i krivicu zbog tragedije, u kojoj je, samo pukom srećom ostala živa.

Preporučujemo

Podsetimo, Anđela je nakon napada nožem imala teške povrede unutrašnjih organa, obilna krvarenja, a plućna maramica je bila, laički rečeno rasporena.

- Devojko, glavu gore. Nisi ti kriva zbog toga što si srela idiota koji te je unakazio, a onda presudio sebi. Roditelji te razumeju i podržavaju. Nema čega ti da se stidiš. Život je pred tobom. Samo napred! - bio je samo jedan od komentara na Telegrafu, a bilo je i onih koji su se čudili tome što se oseća krivom.

Pozvali smo psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića koji nam je objasnio da su ova osećanja zapravo normalan deo bolovanja.

- Takvi odnosi su uvek složeni. Ako je taj momak bio ljubomoran, onda to znači da je on jedno vreme bio divan, pre nego što je postao ljubomoran, a potom i agresivan. Posle nasilja bi se verovatno izvinjavao i plakao uz obećanja da će se promeniti. To je jedna haotična veza u kojoj imate jasne izjave ljubavi i istovremeno optuživanje da je ona kriva. Uvek taj koji je ljubomoran nabacuje krivicu na drugu stranu, insistirajući na tome da sa njom nešto nije u redu. - objasnio je dr Milivojević tok jedne nasilne veze.

Anđela Simić i Aleksandar Todorović / Foto: Facebook

Zašto stid?

- Situacija je sada takva da je ta anonimna devojka dospela na naslovne strane i to zbog negativnog događaja zbog čega se javljaju dve emocije, a prva je stid. Ona se sigurno pita šta će ljudi misliti o njoj. S druge strane su i ti ljudi koji su kao publika. Naravno da je većina podržava, ali neki će uvek reći 'Ma, ko zna šta je tu bilo, šta mu je radila', a i ona sama je toga svesna. Upravo zbog svega toga je teško izaći na ulicu gde će je ljudi gledati, gurkati se što doprinosi socijalno neprijatnoj situaciji.

Zašto krivica?

- Drugo osećanje je krivica. Imamo primer kada je jedan mladić izjavio ljubav devojci u gimnaziji. Ona ga je odbila i on se potom obesio. Sada ona oseća užasnu krivicu, misleći da je mogla to da spreči, kao da je ona kriva što je on to uradio. U ovom slučaju je isto, ona se preispituje šta je mogla da uradi da situacija ne bude takva. Lako je ljudima da gledaju crno-belo sa strane i da stave tačku na to rečima da je on "idiot", "manijak", "nasilnik". Ona ga je, međutim, volela, izabrala, nekada joj se dopadao. Normalno je da se devojka preispituje jer su iz njenog ugla to kompleksni odnosi.

Dr Milivojević kaže da je u pitanju proces emocionalnog smirivanja u kojem se ljudi preispituju i koji traje nekoliko meseci do godinu dana. Ipak, da bi lakše to prebrodila smatra da devojka treba da potraži pomoć.

- U ovom procesu su važni bliski ljudi i komšiluk koji će joj svojim ponašanjem pokazati da je dobrodošla, ali bilo bi dobro da ode na psihoterapiju na razgovor sa stručnjak kako bi lakše mogla da metaboliše čitav proces. - zaključuje psihoterapeut dr Zoran Milivojević u razgovoru za "Telegraf.rs".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)