• 1

3 Frojdove teorije o ljubavi: "U partnerima nesvesno tražimo očeve i majke"

, Telegraf

Frojd je znao da su ljubav, intimni odnosi, fantazije, pa i ambivalencija deo svesnog, ali i nesvesnog dela našeg bića

  • 1
Dan zaljubljenih

Foto: Shuttertock

Sigmund Frojd je jedan od najznačajnijih psihijatara na svetu. I dok se gotovo ceo radni vek bavio hipotezom o ljudskoj prirodi, kao i tri činioca čovekove psihologije Id, Ego i Superego, neizostavne su i njegove hipoteze o ulozi ljubavi i intime u ljudskom životu.

Frojd je znao da su ljubav, intimni odnosi, fantazije, pa i ambivalencija deo svesnog, ali i nesvesnog dela našeg bića.

Kroz psihoanalitički metod, Frojd je došao do toga da su različiti oblici ljubavi koje je posmatrao povezani jedni sa drugima i da dele zajedničke koren u iskustvima iz detinjstva. U tome su mu posebno bila od koristi zapažanja o ljubavi koja je dobio kroz analizu transfera, odnosno prenosa osećanja sa značajnih osoba iz detinjstva na terapeuta.

Iako su Frojdova zapažanja o prirodi i genezi ljubavi bila revolucionarna, on nije napravio opsežnu i sveobuhvatnu teoriju o ljubavi. Zapravo, možemo reći da je Frojd kreirao tri različite teorije o ljubavi.

1. Prva teorija

Frojdova prva teorija o ljubavi je sadržana u "Tri eseja o o teoriji seksualnosti". To je poznata teorija o ljubavi kao ponovnom nalaženju, koja je možda najveći Frojdov doprinos razumevanju ljubavi. Prema tom gledištu, ljubav je akt ponovnog nalaženja zato što voljena osoba nesvesno predstavlja edipalnog roditelja.

- Ljubavi je inherentno svojstveno da je konfliktna jer ona mora evocirati predstavu roditelja kako bi generisala strast, ali ta povezanost mora ostati nesvesna da ne bi seksualnost bila inhibirana tabuom incesta. Srećna ljubav evocira predstavu roditelja bez okidanja tabua incesta - navodi Frojd u svojoj teoriji.

Sigmund Frojd

Foto: Wikimedia/Ferdinand Schmutzer, Pixabay

Prema Frojdu, ljudi nesvesno traže i nalaze partnere koji po nekim karakteristikama imaju sličnosti sa njihovim roditeljem suprotnog pola.

2. Druga teorija

Druga Frojdova teorija ljubavi je sadržana u članku "O narcizmu". Ranijoj ideji da je ljubav ponovno nalaženje edipalnog roditelja Frojd je dodao da voljena osoba, takođe, može predstavljati idealizovani aspekt sebe.

Izvor zaljubljenosti je često naše viđenje idealnog sebe u drugome. On ima ono što bismo mi želeli da budemo.

3. Treća teorija

Bergman je pronašao treću Frojdovu teoriju o ljubavi ugrađenu u tekstu "Instikti i njihove promene". U tom članku, Frojd je definisao ljubav kao "stav ega", koji je određen ulogom voljenog bića u zadovoljavanju svih potreba osobe, ne samo onih intimnih.

To je mnogo kompleksnije viđenje ljubavi od prethodnih teorijskih pogleda. Ono se više odnosi na trajnu ljubav nego na zaljubljivanje. Frojdova treća teorija sugeriše da je zreli ego preduslov za ljubav.

U ovoj teoriji ljubavi Frojd počinje da posmatra ljubav kao emociju, a ne kao sublimaciju instikta. Tako objekt ljubavi postaje jedinstven, a ne lako zamenjiv kao objekt nagona.

Kao posledica toga dolazi Frojdov zaključak da je ljubav više od instikta, da je totalni ego uključen u voljenje svojih objekata. Iako u ljubavi može biti ponavljanja odnosa sa roditeljima, ili viđenja idealnog sebe u voljenoj osobi, to nije sve. Može postojati i realan odnos sa osobom koju volimo, koji nije samo prenos osećanja sa roditelja ili projekcija idealnog sebe.

Video: Evo ga go beži švaler što ga je poterao maler

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Перагеније

    Хехе, човек се јавно исповедао, а неки то прогласили науком...

    8
    1

    Podelite komentar

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima