Psiholog savetuje šta da radite kada vršnjaci ne žele da se druže s vašim detetom

Foto: Shutterstock

Svakodnevno slušamo o tome kako deca umeju da budu surova prema svojim vršnjacima, a izolacija mališana, neprihvatanje u društvu je samo jedan vid. Roditelji se suočavaju sa utučenim mališanima koji ne znaju šta to treba da urade da bi se uklopili u društvu. A odgovore traže i mame i tate koji ne znaju kako da se postave u ovoj za njih bolnoj situaciji.

O tome zašto neka deca nisu prihvaćena od strane vršnjaka u školi i kako se postaviti u toj situaciji, za "Telegraf" je govorila dečji psiholog Viktorija Mužina.

Preporučujemo

- Da li će dete vršnjaci prihvatiti zavisi od brojnih faktora - da li je ono pripremeljeno za školu, da li je socijalizovano, kakav je odnos u porodici iz koje potiče... Naravno, postoje i stidljiva deca kojima je teže da se uklope sa ostatkom razreda. I to naravno nije ništa strašno. Kao što postoje stidljivi ljudi, koje teže ostvaju kontakt sa okolinom, isti slučaj je i sa decom. S detetom treba razgovarati, prvenstveno roditelji koji treba da mu pomognu da na neki način prevaziđe te prepreke. Naravno, ne treba očekivati da će se promena dogoditi preko noći, da će ono već od sutradan početi da samo prilazi u društvo i počne da komunicira. Treba ga postepeno uvoditi u situacije u kojima će moći da se oslobađa, da ćešće bude u okruženju većeg broja dece, gde može više da se druži...

Foto: Pixabay/Pexels

A šta ako se radi o detetu koje nije po prirodi stidljivo? Mališani se već u ranom uzrastu organizuju u "klike", mala društva u koja nije lako ući. Šta onda?

- Tu bi već trebalo da reaguje škola, jer se onda radi o detetu koje je drugačije od ostalih. Kad kažem drugačije, mislim da se ne uklapa u te neke "vršnjačke standarde" - možda se drugačije oblači, možda nema patike koje su trenutno "popularne"... Tu bi već trebalo da škola preuzme neku ulogu, da se razgovara sa decom da postoje druge vrednosti osim tih materijalnih. Takođe, i roditelji izolovanog deteta bi trebalo da razgovaraju sa roditeljima ove druge dece. Naravno, sve to zavisi koja poruka se šalje detetu, koje su to vrednosti koje se danas očekuju u društvu. Kod ocenjivanja, brojčane ocene su mnogo manje bitne od onih opisnih a koje govore kako s neko dete snašlo u datoj sredini.

U nameri da zaštite svoje dete, roditelji često hoće da reaguju, neretko i burno, a koji je savet psihologa za njih?

- Nekada roditelji malo i projektuju. Naravno, ovde ne pričamo o vršnjačkom nasilju. To što je izolovano, ne mora nužno da znači i da dete pati. Dosta zavisi od njegove prirode. Ako je dete po prirodi introvertno, ne možete od njega na silu napraviti ekstroverta. To ne bi bilo ni dobro za dete jer to može dalje da izazove frustracije. Ali zato, trebalo bi ga savetovati da polako prilazi drugarima, da započne razgovor, da im postavi neko pitanju... Da se na neki način postepeno socijalizuje. To je savet u većini slučajeva, mada ne može se reći da postoji univerzalni recept za ovaj problem.

Foto: Shutterstock

U idealnom društvu roditelji bi trebalo da se udruže i pokušaju zajedničkim snagama da pomognu detetu da bude prihvaćeno. Ali, nažalost, svakom roditelju je najbitnija sreća njegovog sopstvenog deteta i neće se baviti tuđim. Tu škola igra veliku ulogu.

- Tu je najvažniji učitelj, on ima veliki uticaj. On bi mogao kroz neke zajedničke projekte da uključi to izolovano dete, da ga namenski stavi da radi u paru sa nekim drugim mališanom koji ima sasvim suprotnu prirodu, koji je ekstrovertan.  Naravno, ni to se ne sme činiti na silu, jer može da stvori frustraciju i otpor druge dece. Dobar učitelj je i dobar pedagog. - zaključuje psiholog Viktorija Mužina u razgovoru za "Telegraf".

(M.G/Telegraf.rs)