Kako da prepoznamo da li je dete pod stresom: Ovo su načini i koraci da mu pomognemo

Foto: Shutterstock

Mnogi roditelji smatraju da je za decu stanje brige i stresa nepoznato, pa ako im se i požale, svoje mališane ne shvataju ozbiljno.

Preporučujemo

Međutim, deca su kao i odrasli izložena raznim nadražajima i situacijama koje za njih mogu da budu izuzetno stresne.

- Deca imaju drugačije vrste stresa od odraslih - kaže za Telegraf psiholog Marija Ristić.

Ona navodi da su njihovi problemi, što je prirodno, s obzirom na uzrast drugačiji i uglavnom se odnose na ocene u školi kod dece tog uzrasta, odnose sa braćom i sestrama i vršnjacima…

- Najmlađi osećaju i to da li su roditelji pod stresom, pa ako, recimo, roditelji brinu o finansijskoj ili nekoj porodičnoj situaciji, to će se odraziti i na decu. Deca su kao sunđeri, posebno kada su osećanja u pitanju pa mogu da upiju i neka iz okruženja - objašnjava psiholog.

Na pitanje kako da prepoznamo da je dete pod stresom Ristić odgovara:

- Oni to uglavnom pokazuju emocijama, naročito u mlađem uzrastu. Veća deca umeju da verbaliziju šta ih muči. Neke od manifestacija stresa kod dece mogu da budu promena raspoloženja, burne reakcije, prestanak interesovanja za bavljenje redovnim aktivnostima, bezvoljnost za druženje sa vršnjacima, pa čak i agresija - objašnjava sagovornica Telegrafa.

Ona navodi da nekada simptomi mogi da se ispoljavaju i somatski, pa se javlja zamor, ubrzani rad srca, glavobolja ili bolovi u stomaku.

- Kada nešto od toga primetite trebalo bi reagovati, jer dugoročno stanje stresa može da izazove probleme s kojima će se boriti kasnije celog života, kao što su preteran strah ili razne vrste anksioznosti, što može s vremenom da izazove i ozbiljne somatske probleme - navodi sagovornica Telegrafa.

Postoji li način da deci pomognemo u tim situacijama?

- Način da im se pomogne u tim situacijama postoji. Pre svega primerom. Deca najviše uče iz primera u okruženju, pa će tako i od bliskih osoba "pokupiti" model rešavanja stresnih situacija.

- Dete bi trebalo da nauči kada da pristane na nešto što se od njega traži, a kada to može da odbije. Trebalo bi znati da ukoliko ne nauče da se nose sa stresom i neprijatnostima, mogu u kasnijem dobu doći u situaciju da utehu potraže u velikim količinama hrane ili nekim porocima, kao što su alkohol i droga - objašnjava Ristić.

Foto: Pixabay

Ona navodi da se u praksi pokazuje da je najveći uzročnik stresa kod dece veliki broj nametnutih obaveza i vanškolskih aktivnosti.

- Živimo u vremenu u kome se od dece previše očekuje i gde se roditelji takmiče čije dete će da bude uspešnije. Njima se nameće da bi trebalo da imaju sve petice, budu uspešni u sportovima kojima se bave, da već kao desetogodišnjaci govore po dva jezika…

To je previše obaveza koje stvaraju stres, kao posledicu težnje da se ispune očekivnja. Oslobodite decu tolikih obaveza, jer je njima potrebno vreme za igru i za odmor, baš kao što je potrebno i nama odraslima da se opustimo i odmorimo - objašnjava Ristić.

Psiholog navodi da je veoma važno da dete ima vremena za igru i druženje sa vršnjacima bez ikakvog pritiska.

- To bi podrazumevalo da ih u tom vremenu ne prekidate nikakvim redovnim aktivnostima, privatnim časovima i slično. Manja deca znaju da se igraju bezbrižno, dok kod dece školskog uzrasta to više nije slučaj, jer su "zatrpana" obavezama. Podstaknite ih da trče, voze bicikl,igraju s vršnjacima napolju fudbala, jer takvim aktivnostima izbacuju stres - savetuje sagovornica Telegrafa.

Prema njenim rečima za decu je vrlo važno da budu odmorna i naspavana kako bi i u školi postizala što bolje rezultate, ali i da bi smanjili stres kroz koji prolaze zbog svakodnevnih obaveza.

Dve najvažnije stvari

- Svakako dve najvažnije stvari na koje je posebno potrebno da obratimo pažnju, a koje će deci biti od velike pomoći, jesu briga za vaš stres kao roditelja i da ih naučite da se nose sa greškama. Imajte na umu da kada su roditelji pod stresom i deca su. Oni moraju da vide da ste i vi spremni da “usporite”, da se odmorite i imate vreme za uživanje i opuštanje - navodi Ristić.

Ona podseća da većina dece ima “strah od toga da ne pogreši” i da im je potrebno objasniti da su greške sastavni deo života i da niko nije nepogrešiv.

- Upoznajte ih sa tim da je donošenje odluka nešto što se uči i da čak i kada nauče da o nečemu ili nešto odluče neće biti lišeni grešaka. Jedino što je važno jeste da shvate šta su pogrešili i da iz toga nauče važne lekcije za život - savetuje psiholog.

(Telegraf.rs)