Otac mu se ubio, majku ubio deda, hraniteljka ga odgajala: A on završio fakultet, ali posla nema (FOTO)

Miroslav Stanojević (25) iz Kragujevca mladić je kome je život dao mizerne šanse za uspeh, a on se izdigao iznad svih životnih tragedija - samoubistva oca, ubistva majke, dugogodišnje bolesti i života u bedi.

Preporučujemo

Kad su mu rekli da "malo Roma završi fakultet", skromno se nasmešio i diplomirao. I sad se smeje kao dete, sedeći u ledenoj sobi i kujući planove kako da nađe posao s fakultetom koji je završio. Miroslav je diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, smer ekologija.

Ovaj mladić je imao tek tri i po godine kad mu se otac Radomir ubio posumnjavši da ga supruga Suzana vara. Tri meseca nakon toga, Suzanu je ubio Miroslavljev deda po ocu. Snaji je presudio na rođendan svoga preminulog sina.

Mali Miroslav, u to vreme bolešljiv, završio je u domu i po bolnicama. Imao je pet godina kad je po njega došla sadašnja hraniteljka, Miroslavljeva tetka Vesna Pantović. Danas njih dvoje, više gladni nego siti, sanjaju isti san - da on dobije posao.

Vesna sanja grcajući u suzama, Miroslav smešeći se.

Foto: Telegraf

- Moja hraniteljka i ja živeli smo od njene zarade, penzije mog pokojnog oca i novca koji joj je davan za hraniteljstvo. Od toga me je kao majka odškolovala. Pristojno smo živeli dok nisam diplomirao krajem septembra prošle godine. Nikad nisam video more, nisam kupovao skupe patike, ali to mi nikad i nije bilo bitno - kaže on uz osmeh i dodaje:

- Kad sam poslednji ispit dao, završilo se moje redovno školovanje i počela je golgota. Moju hraniteljku je PIO fond odbio za muževljevu penziju, a ja više nemam prava na bilo kakva primanja. Da Vesna hoće iz kuće da me izbaci, završio bih pod nekim mostom, zajedno s fakultetskom diplomom. Dobili smo socijalnu pomoć od 10.000 dinara i jedan obrok u Narodnoj kuhinji. Imali smo dva, ali zbog opšte navalice, rečeno nam je da mogu da nam daju samo jedan.

Foto: Telegraf

Od oktobra do danas ovaj mladić, kome bi na ulici vršnjaci trebalo da se klanjaju, konkurisao je za posao na bar 30 mesta. Teško da može svih i da se seti.

- Uz pomoć Centra za socijalni rad dobio sam radno angažovanje u JKP Gradsko zelenilo, da radim za 8.000 mesečno. Radim već tri meseca, ali nijednu zaradu nisam dobio, pare kasne. Konkurisao sam u "Trnavi promet", kod Fijatovih kooperanata "Sidžit" i "Džonson Kontrol", u "Žitoproduktu", "Zastava inpro", javio sam se na konkurs za policajca u Kraljevu, na sve konkurse za gradske kafiće. Negde me i pozovu kad vide radnu biografiju, ali kad me vide uživo odustanu. Kažu mi "ali ti imaš fakultet, čim nađeš bolje otići ćeš". To su videli i u biografiji - tužno konstatuje on, pa nastavlja:

Foto: Telegraf

- Neću da verujem da sam odbijen jer sam Rom. To mi se na fakultetu, gde sam bio jedini Rom u grupi, nikad nije desilo.

U ledenoj kući gde su drva davno nestala, a makaze elektrodistribucije će uskoro škljocnuti na pragu, jedino toplo je odnos između tetke i bratanca, Vesne i Miroslava. Ona je dijabetičar, bubrežni bolesnik, ima hormonske poremećaje i krvni pritisak.

Ni njeno veliko srce nije zdravo.

- Nas dvoje imamo samo jedno drugo, a ja sam umorna od borbe. Nikad nisam dozvolila da moje dete šikaniraju, ne dam više ni da ga vuku i slikaju kao pajaca kad obeležavaju Svetski dan Roma 8. aprila. Slikaju ga kao uspešnog, pa ga pošalju kući gladnog - priča kroz očaj Vesna.

Foto: Telegraf

Grcajući u suzama ova žena kaže da se plaši da neće doživeti da Miroslava vidi na "pravom" poslu, za koji se školovao.

- Sve je ispite dao u roku, zvali su ga iz Centra za socijalni rad neprestano dok nije diplomirao, samo da ga što pre skinu s grbače drržavi, kao da pare daju od svoje dedovine. Sad kad je završio, nikog nema. Ja sam umorna i bolesna, ali neću da stanem dok se Miroslav ne zaposli, hoću mirna da umrem. Moj Miki se školovao 16 godina, jedino je hraniteljsko dete s fakultetom. Moj je ponos, a trebalo bi da je ovakvo dete ponos i ovog grada i države koja ga je školovala - priča Vesna gušeći se u suzama dok je Miroslav smiruje prinoseći joj podnevnu dozu insulina.

Vesna i Miroslav žive kako moraju, ali imaju prijatelje koji im pomažu koliko mogu džakom drva ili torbom namirnica. Nije oduvek Vesna bila ta kojoj daju. Kad je na nagradnoj igri u "Žikinoj šarenici" dobila 348 kilograma praška, trećinu je poklonila.

(M. Raca / M. Bojić)