Život posle smrti: Znaćete da ste umrli, tvrdi šokantno novo istraživanje

Мени је у свести остало урезано упокојење моје баке, татине маме. Иако сам био дете, свега се и данас живо сећам, као да сад гледам. Дуго је боловала. Рак је узимао данак па је и нас почела да заборавља. Доктор, наш кућни пријатељ, долазио је дан-два пред њен одлазак и рекао да ће највероватније само упасти у кому и да се неће пробудити. Отац је седео крај кревета. Држао је за руку. Као да није желео да је пусти да оде. А онда се десило нешто што нисмо очекивали. Дошла је себи. Све нас погледала. Позвала ме је по имену и насмејала се. Онда се окренула моме оцу и рекла: "Сине ја сад идем. Време је да кренем". Погледала је у "празно". Онда је уследио широк дечији осмех и: "Ево Дадо (тако је звала рођену сестру која се упокојила пола године пре ње), ево крећем. И ја једва чекам вас да видим. Ево мама, само да се поздравим." Поново је окренула главу ка оцу и не скидајући осмех са лица дубоко уздахнула. Окренула је главу на страну, али поглед је остао. Данас када се свега сетим верујем.... Не, не верујем, сигуран сам да је у Царству Божијем. И она и сви они који ми толико силно недостају и са којима ћу једног дана, надам се, поново бити док ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ЖИВОТ БУДУЋЕГ ВЕКА.

Чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века! АМИН!!! СЛАВА ТЕБИ ГОСПОДЕ СЛАВА ТЕБИ!!!

Moja baka nije znala da joj je sin preminuo. Bila je bolesna pa joj nismo rekli. Par dana pred smrt ga je dozivala da idu. Bilo je pretuzno.

Mom pokojnom muzu se nekoliko dana pred smrt pojavljivala cela pokojna familija, a najcesce mu je pokojna majka stajala pored kreveta i zvala da podje sa njom.