• 0

Ako ste depresivni i često prehlađeni, možda bolujete od opasnog "poslovnog" sindroma: SZO priznala da nam od ovih poremećaja preti velika opasnost

Svetska zdravstvena organizacija napravila je pravu pometnju sa novom klasifikacijom poremećaja

  • 0

Posledice modernog načina života odražavaju se i na promene vezane za bolesti koje su registrovane, a Svetska zdravstvena organizacija odredila je nove prioritete kada je klasifikacija bolesti u pitanju i svrstala gejming i premor u Unternacionalnu klasifikaciju bolesti i uklonila sa iste transrodne osobe.

“Premor”, ili “burnout” kako je upisano u registar, SZO definiše kao sindrom uzrokovan konstantnim stresom na poslu kojim se pravilno ne upravlja. To je više nego stres sam po sebi. Ovaj termin je osmišljen kako bi pomogao agencijama za osiguranje da odrede pravilno nadoknadu za zaposlene. Zaposleni koji je premoren zbog brige o bolesnom članu porodice ili detetu, neće dobiti istu nadoknadu kao zaposleni kom je konstatovan ovaj sindrom zbog toga što je radio 100 sati nedeljno u kancelariji. Samo Ameriku godišnje radnici sa ovakvim problemom koštaju 4,6 milijardi dolara.

Umorna žena, depresija

Stres na poslu koji se ne kanališe ostavlja trajne posledice. Foto: Shutterstock

Premor i depresija imaju neke slične simptome. Ukoliko se premor ne leči i ne kanališe, može da dovede do razvoja depresije i da se uvlači u sve aspekte našeg života. Osećaj umora je jedan od glavnih simptoma, a pored toga javlja se povećana osetljivost na prehlade i grip, mučninu i glavobolje.

Osećaj da vam je dosta posla koji ne prestaje kada vam se radni dan završi već se nastavlja i kada ste sa porodicom i prijateljima je takođe jedan od simtoma. Premor dovodi do povećanja pesimizma, smanjenog poverenja u kolege, prijatelej i porodicu, izolaciju i antisocijalno ponašanje, kao i diskonekciju sa ljudima koji vas okružuju.

Veću kontroverzu je izazvalo dodavanje gejminga na listu zavisnosti od droge, alkohola i kockanja. Opisano je kao neprekidno igranje igrica bez kontrole, uz ometanje svakodnevnih životnih navika i negiranje negativnih posledica. SZO je proglasila zavisnost od igrica i objavila listu u Žurnalu bihejvioralnih zavisnosti i time izazvala reakciju zajednice. Interaktivna asocijacija za igrice i zabavu upozorila je SZO da je njihova odluka doneta bez konsultacije sa akademskom zajednicom.

Gejming poremećaj karakteriše šablon konstantnog i ponavljajućeg gejming ponašanja koje se može manifestovati onlajn i oflajn kroz sledeća ponašanja:

- Oslabljena kontrola nad gejmingom (frekventnost, trajanje, kontekst...).

- Povećanje prioritetnosti koja se daje gejmingu do tačke kada on postaje važniji od drugih životnih interesovanja i obaveza.

- Kontinuirana eskalacija gejminga uprkos negativnim posledicama koje se usled toga javljaju.

Kompjuter, Igrice, Gejming

Foto: Pixabay.com

Šablon gejming ponašanja može da bude kontinuiran ili epizodičan i postaje vidljiv u periodu od najmanje 12 meseci kako bi se postavila dijagnoza, iako vreme može biti i skraćeno ako su svi dijagnostički uslovi potvrđeni i simptomi su ozbiljni.

Problem nisu sati koje neko troši na igre, već trenutak kada one stanu na put drugim, važnijim stvarima i aspektima života. Mnogo ljudi uzima odmor kako bi igrali neku igru koja se upravo pojavila, ostaju kod kuće da igraju umesto da izađu sa prijateljima, pa čak i preskaču obrok jer su mentalno zaključani za igru.

Sve ove stvari pojedinačno nisu problematične, ali ako se ponavljaju u periodu od 12 meseci, onda je gejming poremećaj adekvatna dijagnoza. Sa druge strane, postoje ljudi koji zarađuju od igranja igrica. Oni mogu da igraju jednu igru satima, ali ako i dalje uspevaju da imaju zdrav život van posla, onda nemaju poremećaj.

Gejming, Igre, Kontroler

Foto: Pixabay.com

Kompulsivno seksualno ponašanje se nije našlo na ovoj listi, iako ga je SZO uvrstila u kategoriju poremećaja mentalnog zdravlja.

“Rodna nepodudarnost” je uklonjena sa kategorije mentalnog zdravlja i postala je stanje vezano za seksualno zdravlje. Iako je SZO fokusirana na to da sprečava širenje opasnih zaraznih bolesti, nedavno je počela da se bavi i postavljanjem normi. Iako bi nam bilo drago da saznamo kako smo pobedili zarazne bolesti i da sada imamo vremena da se fokusiramo na neke društvene norme, stvari stoje mnogo drugačije.

Zloupotreba antibiotika dovela je do razvoja super bakterija koje su otporne na antibiotike, kao i druge bolesti koje su mutirale i nadmudrile sve poznate medikamente. Zbog toga je SZO među 10 najvećih pretnji zdravlju uvrstila otpornost na vakcine i klimatske promene na istu listu sa ebolom i HIV-om.

(Telegraf.rs/rt.com)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima