Ako vam se jede slatko to znači da vam nedostaje magnezijum, a evo šta slano i masno govore o vašem zdravlju

Potreba za nekom hranom znači da vam nedostaje neki vitamin ili mineral u organizmu. Posmatrajući svoje telo uvek možete da znate na koji način je narušeno vaše zdravlje.

Ljudsko telo je neverovatno "pametno", iako toga mnogi nisu svesni - srce uvek kuca, pluća rade, mozak zna kad želi da ide na spavanje, a želudac šta želi da jede. Upravo je potreba za određenim tipom hrane signal nedostatka nekog nutrijenta.

Preporučujemo

Većina današnje hrane se uzgaja u zemlji koje je preterano iskorišćena tj. u kojoj su iscrpljeni minerali, a prema studijama američkog Ministarstva agrikulture, prosečni unos hranjivih materija poput kalijuma, kalcijuma i magnezijima je tako nizak da bi se u skoroj budućnosti mogao proglasiti za globalnu zdravstvenu pretnju.

Da li vam nedostaje određenih minerala to možete da proverite analizom krvi.

Potreba za hlebom i testeninom skriva manjak azota

Ako imate izraženu želju za unošenjem ugljenih hidrata, to može da bude signal manjka azota u ishrani. Budući da se taj element nalazi u svakoj živoj ćeliji, koristi se za određivanje proteina u hrani. Proteini sadrže oko 16 odsto azota, pa se u slučaju potrebe za ugljenim hidratima najbolje je da se okrenete hrani bogatoj proteinima, poput ribe, mesa, orašastih plodova i mahunarki. Azot je važan za normalan rad srca, pokretanje metabolizma, rad bubrega, ali i zdravlje kože i kose.

Foto-ilustracija: Profimedia

Potreba za čokoladom je signal nedostatka magnezijuma

Ljudi koji gotovo svakodnevno imaju potrebu za čokoladom, često imaju hronični nedostatak magnezijuma. Taj mineral je neophodan pri brojnim telesnim funkcijama - od regulacije krvnog pritiska i šećera do upravljanja radom mišića i živaca. Potrebe za magnezijumom rastu u periodima stresa, a njegov nedostatak možete da nadoknadite unosom orašastih plodova, raznih semenki, mahunarki i zelenog lisnatog povrća.

U 100 grama tamne čokolade se nalazi čak 176 mg magnezijuma, što je polovina preporučenog dnevnog unosa, pa ako već često jedete čokoladu, birajte tamniju i zdraviju varijantu.

Potreba za kafom može da prikriva manjak soli

Ako imate potrebu da stalno unosite kafu ili čaj u organizam i da unosite više takvih napitaka nego same vode, to može da bude znak nedostatka raznih nutrijenata, poput fosfora, sumpora, soli i gvožđa.

- fosfor -

Manjak ovog nutrijenta može da uzrokuje probleme poput smanjenog apetita, anemije, slabosti mišića, bolove u kostima i trnjenje dlanova i stopala. Možete da ga nadoknadite pojačanim unosom integralnih žitarica, piletine, govedine, ribe, jaja, mlečnih proizvoda i pivskog kvasca.

Foto: pixabay.com

- sumpor -

Kod nedostatka ovog elementa može da dođe do poremećaja u stvaranju kolagena i keratina, telo postaje manje otporno na upale, a koža se stanjuje. Možete da ga nadoknadite dodatnim unosom jaja, luka, avokada, žitarica, zelene salate, mahunarki, malina, lešnika, badema i krompira.

- so -

Iako je češći problem višak soli, može da se dogodi i manjak u organizmu, najčešće usled povećanog zadržavanja tečnosti. Simptomi su česte glavobolje, umor i razdražljivost, a dugotrajni nedostatak može da dovede i do oštećenja srca. Manjak nadoknadite unosom morske soli i jabukovog sirćeta.

- gvožđe - 

Manjak gvožđa može da rezultira pojavom anemije sa simptomima ubrzanog disanja, lupanja srca, sive boje kože, opadanja kose i manjka energije. Nadoknadite ga pojačanim unosom mesa, uključujući iznutrice, povrća poput šspanaća, blitve, cikle, brokolija i mahunarki, a sve namirnice kombinujte s unosom C vitamina, kako bi telo lakše apsorbovalo gvožđe.

Foto: Profimedia/Corbis

Potreba za masnim

Ako imate neodoljivu potrebu za unosom masne hrane poput čipsa, pomfrita ili uopšteno brze hrane, moguće je da vam nedostaje kalcijuma, tvrde stručnjaci. Kalcijum čuva zdravlje zuba i kostiju i neophodan je za normalno funkcioniranje mišićnog i nervnog sistema. Odličan izvor ovog minerala osim sira su mleko, jogurt, sardine, losos i brokoli. Takođe, preporučuje se unos više orašastih plodova i lanenih semenki koje su bogate esencijalnim masnim kiselinama.

(Telegraf.rs / radiosarajevo.ba)