Da li imate neobjašnjivo lupanje srca i povremene nesvestice? Možda imate ovaj sindrom

Imate neobjašnjivo lupanje srca, povremeno nesvestice, idete umorni na trening ili sve zajedno - proverite da li imate POTS.

Posturalni tahikardija sindrom ili POTS je relativno novi pojam u kardiologiji, posebno sportskoj kardiologiji i označava nesrazmerno povećanje srčane frekvencije prilikom promene položaja tela. To je kompleksno i za mnoge lekare još uvek nejasno stanje koje najčešće  nastaje promenom položaja tela iz ležećeg u stojeću poziciju. Iako ne postoji jasna definicija smatra se da poremećaj postoji kada je srčana frekvencija povišena iznad 120 otkucaja u minutu ili za 30 otkucaja u odnosu na puls i mirovanju prilikom promene položaja tela. Interesantno je da se krvni pritisak ne menja, ali da može da se javi nesvestica.

Preporučujemo

Foto: Profimedia/Alamy

Ovaj poremećaj se najčešće javlja kod generativno sposobnih žena ili kod žena u menopauzi, 4 do 5 puta češće nego kod muškaraca. Simptomi su raznoliki. Najčešće su vezani za kardiovaskularni sistem (nesvestica, vrtoglavica, palpitacije), ali mogu da se manifestuju u gastrointestinalnom sistemu (nadimanje, konstipacija, nedefinisan bol), na zglobovima (hipermobilnost, bol ili dislokacija u zglobovima ili ligamentima) ili kognitivno (anksioznost, tenzija, pad koncentracije). Zbog svega je nekad teško shvatiti šta se dešava i rešiti stanje bez multispecijalističkog pristupa.

POTS se utvrđuje  tako što nakon što se izmeri jutarnji puls kod osobe koja je još u ležećem položaju u krevetu, a zatim kad ustane ponovo. Postoje monitori srčane frekvencije koji to automatski rade, a postoje i oni čije se merenje prebacuje na softver, gde je moguće uraditi razne kalkulacije. To mnogi sportisti rade mada nisu sasvim sigurni šta time dobijaju. Činjenica je da se srčana frekvencija poveća, ali mnogima nije jasno koliko je normalno.

Foto: Nenad Dikić

Kad osoba ustane broj srčanih otkuca u normalnim uslovima ne sme da se poveća za više od 10 otkucaja. Međutim, ako postoji neki poremećaj broj srčanih otkucaja ide i do 30 više u odnosu na puls u mirovanju.

Foto: Nenad Dikić

Generalno sem POTS-a poremećaji koji dovode do ovakvih promena su vezani za umor, pretreniranost i neko infektivno stanje. Pored sportista ovo je značajno i za rekreativce, jer mogu lako da provere svoje zdravstveno stanje, odnosno da li trening povoljno utiče na njihovo zdravlje.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Ukoliko postoji poremećaj tretman zavisi od simptoma, ali generalno podrazumeva uzimanje soli i tečnosti, sprečavanje dehidracije, smanjivanje kofeinskih proizvoda i alkohola. Sportisti treba da se odmore, odnosno imaju lakši trening. Takođe je važno da osobe sa ovakvim poremećajem nauče da ustaju polako i da izbegavaju trčanje uz stepenice. Kompresione čarape mogu da pomognu ne samo u sportu, nego i kod dnevnih aktivnosti. Lekove ne treba koristiti, a kod kratkotrajnih intervencija je moguće uzeti beta blokatore ili ivabradin.

(Telegraf.rs/Prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)