Da li je vaš krvni pritisak normalan ili visoko normalan? Evo zašto je važno da to znate

foto: pixabay.com

Normalni krvni pritisak je 120/80 i tačka

Skorašnji pregled košarkaških sudija ukazao je na mnoge nedoumice. Ispostavilo se da ne treba da pričamo samo o kalorijama, doziranju fizičke aktivnosti i indeksu telesne mase, već da je podjednako važno da razumemo normalni krvni pritisak. Setio sam se svega što su nas učili o njemu – da je tihi ubica jer visok krvni pritisak retko ima simptome, uzrok je 60% moždanih udara i 40% srčanih napada (Blood Pressure UK), milioni nedijagnostikovanih ljudi… Ima ga sve više u ranijem dobu (Public Health England), a Srbija, iako nema tačne podatke o incidenci, ima pune koronarne jedinice mladih ljudi.  Najčešće nastaje esencijalno, bez razloga, ali i zbog bolesti bubrega, zatim se javlja kod starijih, posebno kod nekih rasa  (ljudi afro karipskog porekla imaju češće hipertenziju), kod pozitivne porodične anamneze i/ili u trudnoći ....

Preporučujemo

Šta je krvni pritisak? 

Još pre desetak godina u prvoj knjizi "Sportska medicina", prof. Slobodan Živanić i ja smo napisali: "Arterijski krvni pritisak je sila kojom krv deluje na unutrašnju površinu krvnih sudova. Veličina krvnog pritiska je određena veličinom udarnog volumena i veličinom otpora koji nastaje tokom protoka krvi kroz krvne sudove. Mere se sistolni krvni pritisak, koji nastaje kada je krv izbačena iz srca u krvne sudove, tj. na kraju sistole i dijastolni krvni pritisak koji nastaje kada krv istekne iz krvnih sudova, tj. na kraju dijastole. Jedinice za merenje arterijskog krvnog pritiska su milimetri živinog stuba (mmHg)." Ispostavili se da je ovo komplikovano za studente fizičke kulture, ali kako drugačije objasniti pritisak koji nastaje usled pritisak krvi na zidove krvnog suda.

Prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Vrednosti krvnog pritiska

Ono što se od tada promenilo je da se vrednosti krvnog pritiska iznad 140/90 mm Hg smatraju povišenim i nazivaju se hipertenzijom. Kako je uopšte moguće da se menja stav u vezi povišenog krvnog pritiska? Eksperti sveta, uglavnom podeljeni na one iz SAD i Evrope u regularnim vremenskim periodima donose smernice u vezi krvnog pritiska. Uvek se iza toga nalaze studije urađene na velikom broju ljudi i u mnogo zdravstvenih centara.

foto: prof. dr Nenad Dikić

Tako je Nacionalni institut za kliničku izvrsnost (NICE) novim smernicama iz 2017. zadržao  vrednost od 140/90 mmHg kao visok krvni pritisak, ali je granicu spustio na 130/80 (dok su Evropljani to nazvali „normal high“ ili na srpskom „visoko normalan“). I dalje je normalan pritisak 120/80 mm Hg,  a kada se ta vrednost pređe kaže se da čovek ima povišen krvni pritisak. To je izazvalo priličnu diskusiju među ljudima ali i lekarima, jer su godinama bili edukovani da leče pritisak tek kada pređe 140/90 mm Hg. Na sve to je možda najbolji odgovor jednog od eksperta američkih kardiološkog udruženja,  dr Pola Veltona, koji je rekao da je granica oduvek bila 120/80, ali da je samo početak lečenja različito tumačen. Rekao je da sve sadašnje studije ukazuju da ne treba dozvoliti da krvni pritisak pređe 120/80 mm Hg, jer to predstavlja suviše veliki rizik za kardiovaskulrna oboljenje i tačka. Na taj način će se u svetu lečiti najmanje još 20% ljudi više sa povišenim rizikom.  Ja sam više sklon da poverujem Amerikancima, jer nema potrebe za tolerancijom. Jednostavno treba poštovati granicu i pokušati zdravim životnim stilovima održati krvni pritisak u „istorijskim“ granicama normale 120/80 mm Hg.

Kako izmeriti krvni pritisak? 

Krvni pritisak predstavlja dva broja. Veći broj je sistolni, maksimum pritiska kada se srce zgrči (kontrahuje), a donji broj je dijastolni, kada se srce opusti i kada su krvni sudovi su pod najmanjim pritiskom.

Pre merenja krvnog pritiska u mirovanju potrebno je da čovek nekoliko minuta (15 min) sedi potpuno relaksiran. Zatim obnaženu ruku postavi na sto tako da mu lakat bude u visini srca. Manžetna tenziometra se pričvrsti na sredinu nadlaktice pa se pritisak u njoj pumpanjem podigne do 170 – 180 mmHg. Zatim se stetoskop postavi iznad brahijalne arterije u kubitalnoj jami i otpuštanjem ventila pumpice, polako smanjuje pritisak u manžetni (brzinom od oko 2 mm u sekundi). Registruje se vrednost pritiska pri pojavi prvog „Korotkovljevog tona“ (sistolni krvni pritisak) i u trenutku kada tonovi iščezavaju (dijastolni krvni pritisak).

Naravno, većina ljudi meri krvni pritisak automatskim aparatima krvnog pritiska, gde važe ista pravila, osim što se vrednosti automatski očitavaju, bez potrebe da se čuju „tonovi“.

Hipertenzija belog mantila

I sve bi bilo lepo da ne postoji i „Hipertenzija belog mantila“ odnosno vrednost pritiska koju izmeri lekar u ordinaciji kod pacijenta koji se uzbudi toliko da ima veći pritisak nego normalno. I mi smo kod košarkaških sudija imali hipertenziju belog mantila, iako nismo imali mantile, a mislili smo da između nas i sudija ne postoje uobičajene relacija pacijent/doktor. Ali, ispostavilo se da to nije tako.

Dnevnik krvnog pritiska

Pored različitih metoda za utvrđivanje prave vrednosti krvnog pritiska, savetovali smo vođenje dnevnika krvnog pritiska. I odmah smo imali gomilu pitanja. Nama se činilo da ništa nije logičnije, nego u miru meriti pritisak nekoliko puta, kada nema belih mantila, kada nema uzbuđenja i videti da li je pritiska normalan ili nije. Ispostavilo se da ni dnevnik nije baš najjasniji, pa za kraj malo pojašnjenje kako se on vodi.

Pratite i beležite krvni pritisak kod kuće 7 uzastopnih dana (minimum 3 dana). Svakog dana merite krvni pritisak dva puta - ujutro (između 6 i 12 sati) i ponovo uveče (između 18 i ponoći), a ja bih tu dodao 3 puta (tokom radnog vremena između 12 i 18 sati). Savetuje se da ga merite najmanje dva puta za redom sa najmanje minutom pauze između merenja. Ako su prva dva merenja veoma različita, izmerite ga još 2 ili 3 puta. Sve treba upisati u tabelu. Brojevi koje zapišete treba da budu isti kao i oni koji se pojavljuju na ekranu monitora krvnog pritiska - ne treba ih zaokruživati. U delu za komentare trebalo bi da napišete i sve što bi moglo da utiče na krvni pritisak, kao ono što osećate ili uzimanje nekih lekova. Iako se ne zahteva da zabeležite puls, predlažem da ga uvek upišete, jer ga aparat ionako redovno prikazuje. To sve naravno treba pokazati lekaru da bi eventualno lakše odredio terapiju.

foto: prof. dr Nenad Dikić

Krvni pritiska pri naporu

foto: prof. dr Nenad Dikić

Dostizanje nižih vrednosti krvnog pritiska od navedenih ukazuju na hipotenzivnu, a viših na hipertenzivnu reakciju na napor. Izražena hipertenzivna reakcija na napor je apsolutna indikacija za prekid ukoliko se sprovodi testiranje opterećenjem jer predstavlja rizik, pre svega za rupturu krvnih sudova u mozgu. Ona se smatra i predznakom razvoja hipertenzivne bolesti. Test se prekida kada sistolni pritisak dostigne 220 mmHg, a dijastolni 120 mmHg. S druge strane, hipotenzivna reakcija može da ukazuje na oštećenje srca ili preteći kolaps. Fizički aktivne osobe svih uzrasta najčešće dostižu niže vrednosti krvnog pritiska pri istom intenzitetu opterećenja od fizički neaktivnih.

Zato poštujte svoj krvni pritisak, on je vitalan za zdravlje, a ako se zanemari može da dovede do smrti. Jednostavno, uvek znajte svoje vrednosti krvnog pritiska, jer su vaše, a ne nekoga drugog.

Autor teksta: Prof. dr Nenad Dikić

(Telegraf.rs)