Male boginje haraju Balkanom: Da li nam preti epidemija i kako da znate da li ste zaštićeni?

Foto: Profimedia

U neposrednom komšiluku Srbije, u susednoj Hrvatskoj, proglašena je epidemija malih boginja (morbila). Prema prvim informacijama, zabeležno je ukupno 35 obolelih, a u ovaj broj nisu uključeni i potencijalno zaraženi za koje još uvek ne postoji potvrda.

- U Zagrebu je do sada laboratorijski potvrđeno devet slučajeva malih boginja, uključujući danas otkrivena dva slučaja u medijskoj kući RTL, gde se sumnja na još jedan slučaj - rekla je epidemiolog Pem Novosel iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo za portal Index.hr i dodala da se na osnovu porasta broja obolelih može reći da je reč o početku epidemije.

Preporučujemo

O tome da li postoji mogućnost da se epidemija malih boginja proširi na Srbiju, nadležni iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“ kažu za "Telegraf":

- Imajući u vidu epidemiološku situaciju malih boginja u Evropi i susednim zemljama, mogućnost importovanja, kao i lakoću širenja ovog virusa, u ovom momentu izuzetno je važno da se u cilju dostizanja zaštitnog nivoa kolektivnog imuniteta i sprečavanja ponovnog epidemijskog javljanja malih boginja u našoj zemlji postigne i održi obuhvat MMR vakcinacijom veći od 95%.

Foto - Ilustracija: Profimedia, Wavebreak, Wikipedia

Poslednji slučaj malih boginja na teritoriji Srbije a zabeležen je u Boru u junu ove godine. Kakva je sada situacija, da li ima novih slučajeva zaraženih?

- Od juna 2019. godine, kada je prijavljen poslednji slučaj obolevanja od malih boginja u Boru, nije bilo prijavljenih slučajeva morbila na teritoriji Republike Srbije - kažu iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“

Od oktobra 2017, zаključnо sа krajem avgusta 2019. gоdinе nа tеritоriјi Rеpublikе Srbiје, rеgistrоvаno je ukupnо 5.798 slučајеvа mаlih bоginjа, оd kојih je 2.946 lаbоrаtоriјski pоtvrđеno u Institutu Tоrlаk.

Kako je tada uočeno, vеćinа оbоlеlih оsоbа (94%) nije bila vakcinisаnа, ili je bila nеpоtpunо vаkcinisаnа ili nisu postojali podaci o vakcinaciji.

- Primena monovalentne vakcine protiv malih boginja u našoj zemlji započela je 1971. godine, kombinovana vakcine protiv malih boginja i zauški počela je da se primenjuje 1981. godine, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine. Istovremeno od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom da oko 5% osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja. Dokaz o sprovedenoj vakcinaciji predstavlja karton imunizacije koji se čuva u zdravstvenoj ustanovi, odnosno lični karton o izvršenim imunizacijama, koji se izdaje za svaku vakcinisanu osobu - ističu za "Telegraf" iz Instituta.

Foto: Pixabay

Na brojnim primerima smo videli da osoba često ne zna pouzdano da li je primila vakcinu, ili je samo delimično vakcinisana, ili je slučaj da se roditelji ne sećaju, ili je zdravstveni karton izgubljen... Da li postoji test koji na osnovu broja antitela utvrđuje da li smo primili vakcinu i da li smo zaštićeni od morbila?

- Postoje serološke metode kojima se utvrđuje prisustvo i takozvani titar, odnosno nivo antitela protiv virusa malih boginja u krvi, s tim što vrednosti protektivnog titra antitela zavise od same metode i laboratorije u kojoj se testiranje sprovodi. Iako se koncentracije antitela nakon vakcinacije smanjuju tokom vremena, imunološka memorija i dalje postoji i ukoliko dođe do izloženosti virusu, kod većine kompletno vakcinisanih osoba će se kao rezultat prepoznavanja antigena sa kojim su već bili u kontaktu (nakon imunizacije), brzo aktivirati imuni odgovor koji sprečava obolevanje.

Deca uzrasta do pet godina su najugroženija, češće oboljevaju od ove vrste boginja. U kom uzrastu se preporučuje vakcinacija kod dece?

- U skladu sa aktuelnim Kalendarom obavezne imunizacije lica određenog uzrasta prva doza MMR vakcine daje se sa navršenih 12 meseci života, dok se revakcinacija, davanjem druge doze, sprovodi pre upisa u prvi razred osnovne škole - ističu iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“

Kako prepoznati simptome malih boginja?

Morbili ili male boginje su akutna infektivna, visokozarazna virusna bolest. Prenosi se kapljicama prilikom kašljanja i kijanja, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom ili direktnim kontaktom sa sekretom iz nosa ili ždela inficirane osobe.

Virus ostaje aktivan i infektivan u vazduhu ili na površinama predmeta čak i do 2 h. Zaražena osoba može preneti infekciju na druge osobe 2-4 dana pre i 4 dana posle izbijanja ospe (najzaraznija je dva dana pre i dva dana posle izbijanja ospe).

Foto-ilustracija: Shutterstock

Simptomi:

- Prvi znak malih boginja je obično povišena temperatura, koja se javlja posle 10 do 12 dana od kontakta sa virusom i obično traje od 4 do 7 dana.

- U početnom stadijumu javljaju se curenje iz nosa, kijavica, suv kašalj i bol u grlu.

- Na unutrašnjoj strani obraza javljaju se male bele tačkice koje se obično posle 24 sata povlače.

- Pojačano suzenje očiju, sekrecija iz nosa, kašalj je češći i jači, umor, malaksalost, a mogući su povraćanje i dijareja.

- Postepeno se javlja osip koje nastaje obično 3 do 4 dana od pojave prvih simptoma sa skokom temperature i do 40 stepeni. Osip se prvo javlja na liniji kose i spušta se na lice i vrat. Dalje se širi od glave prema nogama postupno u toku 2 do 3 dana. Ospe se istovremeno javljaju i na sluzokožama i traju 5 do 6 dana i potom se povlače na isti način na koji su se i pojavile - od glave na dole. Posle povlačenja ospi na koži ostaje hiperpigmentacija koja ubrzo nestaje.

Moguće komplikacije kod dece i odraslih

Komplikacije malih boginja su češće kod dece do 5 godina ili odraslih osoba preko 20. Jedan od znakova da je došlo do komplikacija kod obolelih od malih boginja jeste prisustvo temperature i nakon izbijanja osipa.

Foto: Profimedia/Sciencephoto RM

Deca:

- Oboleli može da zapadne u stanje pomućene svesti, a može doći i do konvulzija (frasa).

- Kod dece koja su sklona infekcijama disajnih puteva male boginje može da prati bronhiolitis (otežano disanje i uporan kašalj).

- Kod težih slučajeva mogu se javiti i krvni podlivi na koži, a onda i krvarenje iz nosa.

- Kod dece mlađe od 5 godina moguća je i pojava zapaljenja pluća ili zapalenja mozga, kao i proliv.

Odrasli:

Odrasli ređe obolevaju od malih boginja, ali ukoliko se to desi, klinička slika je teža. Temperatura je izuzetno visoka, više nego kod dece, ospice izlaze u mnogo većem broju. Opšte stanje je mnogo lošije nego kod obolelih mališana, a samim tim i komplikacije su teže:

- Zapaljenje srednjeg uha

- Upala pluća

- Upala mozga

- Trudnice koje se zaraze ovim virusom u toku trudnoće su takođe pod rizikom od teških komplikacija zbog čega se njihova trudnoća može završiti prevremenim porođajem ili pobačajem.

(M.G/Telegraf.rs)