Kada je udarac u glavu fatalan i zašto ne smemo da čekamo da zatražimo pomoć lekara

Svetsku javnost potresla je vest da je četiri dana nakon nokauta koji je zadobio u ringu, preminuo američki bokser Patrik Dej u 27. godini. Dej je pao u 10. rundi meča usled jakih udaraca koje je zadobio, a njegovo telo u besvesnom stanju odvezeno je u bolnicu gde su mu se lekari četiri dana boroli za život. Nažalost, neuspešno. Povrede mozga su bile toliko teške da mu nije bilo pomoći.

Kako znati da li će nas jedan sasvim bezlen pad ili udarac u glavu koštati života? Koji su to znaci da smo pretrpeli ozbiljne unutrašnje povrede zbog kojih odmah moramo potražiti pomoć lekara, čak i kad ne osećamo simptome?

Preporučujemo

U Patrikovom slučaju, gubitak svesti je bila indikator da se radi o teškoj povredi, a statistike van ringa, nikako nam ne idu na ruku. One kažu da je povreda glave, više od bilo kog drugog neurološkog oštećenja, uzrok smrtnosti kod osoba starosne dobi ispod 50 godina. Gotovo polovina ljudi s teškom povredom glave umire, a nekad čak i ne moramo da znamo da naš mozak trpi. Mozak može biti oštećen čak i kada lobanja nije probijena.

Foto: Tanjug/Ap

Kako prepoznati potres mozga?

Potres mozga nastaje pri traumi glave koja nije praćena strukturnom povredom mozga, a karakterisan je prolaznim gubitkom svesti. Ovaj poremećaj ne ostavlja ozbiljne neurološke posledice i smatra se blagom traumatskom povredom mozga. Potresi mozga su učestaliji kod žena, dok je tok bolesti teži i dugotrajniji kod dece nego kod odraslih.

Ukoliko ste pretrpeli udarac u glavu, ovo su simptomi na koje morate da obratite pažnju:

- kratkoročan gubitak svesti

- bledilo

- hladan znoj

- mučnina

- vrtoglavica

- glavobolja

- izrazit otok i natečenost na području udarca

Osim u slučajevima kada je došlo do teškog oštećenja glave i mozga, većina pacijenata se otpušta na kućno lečenje uz napomenu za strogo mirovanje.

Kod jačih udaraca može doći i do unutrašnjeg krvarenja koje je vrlo opasno. Osećaj kod unutrašnjeg krvarenja je vrlo sličan osećaju "da vam nešto raste unutar lobanje". Kako se lobanja ne može proširiti, povećava se pritisak unutra nje koji može da ošteti i uništi moždano tkivo. Kod pojave ovakvih simptoma potrebno je odmah posetiti Urgentni centar kako bi se  uradio skener glave ili MR ili RTG, u zavisnosti od procene lekara.

Foto: Profimedia/Alamy

Vrste povrede mozga

Do preloma lobanje dolazi kada se velikom silom deluje na nju, a postoje određene specifičnosti prema kojima razlikujemo dve osnovne vrste sile koje uzrokuju prelom lobanje:

- Sile koje deluju na manju površinu čime nastaju impresijski prelomi (npr. udarac manjeg kamena u glavu). Dakle, dolazi do utiskivanja kosti lobanje prema površini mozga.

- Sile koje deluju na veću površinu (npr. pad na glavu) čime se sila širi po površini lobanje i onda dolazi do pucanja na najslabijem mestu, što je najčešće baza lobanje.

Jedna od posledica udaraca u glavu je nastajanje hematoma. Hematom je nakupljena krvi u mekom tkivu koja u ostatku tela stvara oteklinu. Ali, budući da se mozak nalazi unutar lobanje koja je "nerastegljiva", oteklina u ovom području uzrokuje pritisak na mozak i može biti po život opasno stanje.

Najčešći  uzroci povrede mozga

- Padovi – pad iz kreveta, pad u kadi, pad niz stepenice ili s merdevina i svi slični padovi su najčešći uzročnici povrede mozga, posebno kod starijih osoba ili dece.

- Saobraćajne nesreće – sudari koji uključuju automobile, motocikle i bicikle, i pešake koji su uključeni u te nesreće, vrlo su čest uzrok traume mozga.

- Nasilje – oko 10% traumatskih povreda ozga je uzrokovano nasiljem kao što su nasilje u porodici, zlostavljanje deteta ili rane od metka.

- Sportske povrede – mogu biti uzrokovane povredama iz brojnih sportova, uključujući fudbal, boks, bejzbol, ragbi, skejtbording, hokej i drugih sličnih i ekstremnih sportova.

- Eksplozije – eksplozije su čest uzrok povreda mozga, pogotovo kod vojnog osoblja. Iako mehanizam oštećenja nije u potpunosti jasan, naučnici veruju da pritisak koji prolazi kroz vazduh značajno remeti funkciju mozga.

Printsin: Youtube/SOSO STUDIOS

Moguća dugotrajna oštećenja 

Potres mozga ne smatra se velikom opasnošću za dugotrajne posledice na mozak, osim u slučaju ponovnog udarca u kratkom vremenskom periodu. Mozak je u fazi oporavka izrazito osetljiv, pa u slučaju ponovnog udarca u glavu može doći po težeg, dugotrajnijeg, pa čak i nepovratnog oštećenja njegovih funkcija.

Nakon potresa mozga jedna od čestih posledica je usporeno vreme reakcije, ali taj problem se može brzo rešiti terapijom.

Kada potražiti pomoć lekara?

Uvek. Bilo da ste vi ili vaš adete pretrpeli udarac u glavu, obratite se lekaru za pomoć. Bilo da je reč o blagoj, umerenoj, ili teškoj povredi, ne oklevajte da se zatražite stručno mišljenje. I one najblaže povrede mogu se iskomplikovati u teže i ozbiljnije i zahtevaju brzu reakciju i tačnu dijagnozu.

(Telegraf.rs)