Kako da znate da li vam dete ima sportsko srce ili opasnu bolest? Ovo ne smete da zanemarite!

Foto: Shutterstock

Hipertrofična kardiomiopatija je bolest srčanog mišića (miokarda), a osnovna karakteristika je njegovo zadebljanje (hipertrofija). Takav zadebljali srčani mišić može otežati rad srca pri pumpanju krvi.

Bolest se kod ljudi retko ”otkrije” jer osobe imaju malo simptoma i mogu voditi normalan život bez značajnih problema. Međutim, kod malog broja ljudi s hipertrofičnom kardiomiopatijom, zadebljali miokard može uzrokovati otežano disanje, bol u prsima ili probleme u električnom provodnom sastavu srca, što može da izazove niz neželjenih situacija, pa čak i da izazove i iznenadnu srčanu smrt na sportskom terenu.

Preporučujemo

Sportsko srce ili hipertrofična kardiomiopatija

Problem je u tome, što ova bolest često može da bude i neprepoznata od strane lekara kod osoba, mladih, ali i dece koje se bave sportom.

Razlog za to je što sport dovodi do hipretrofije srca (takozvano sportsko srce), ali je to ona fiziološka, normalna hipertrofija (uvećanje), a kod kardiomiopatije, ona ima negativan značaj.

U današnje vreme mladi sportisti (15, 16, 17 godina) treniraju i po dva puta dnevno sa ogromnim naporima, što može da potencijalno bude opasno po zdravlje.

Foto ilustracija: Telegraf/Profimedia/Alamy

Važna je pravovremena dijagnostika

Zato što postoji veoma tanka linija između spotskog srca i hipertrofične kardiomiopatije, veoma važna je pravovremena dijagnostika, pre svega osoba i dece koja se bave sportom, a onda i ostale populacije.

Doc. Dr Tamara Stojmenović, specijalista sportske medicine i profesor na Fakultetu za fizičko vaspitanje i sport Univerziteta Singidunum, ističe da se "uvećano" srce najčešće sreće kod sportista koji imaju i najveće napore, to jest profesionalnih sportista.

Upravo je Dr Stojmenović, imala zapaženo predavanje na 3. Kongresu udruženja koronarnih jedinica Srbije, na kome je govorila na temu "Sportsko srce  vs Hipertrofična kardiomiopatija"

Na testu opterećenjem prati se rad srca u maksimalnom naporu (čak i preko 100%) i gleda se da li ima promena koje ukazuju na bolest - Doc. Dr Tamara Stojmenović Foto: Marko Jovanović

- U prinicipu, "uvećano" srce na račun treninga nije toliko česta pojava, naročito ne kod mlađih sportista koji još uvek nisu dostigli seniorski nivo takmičenja i koji nisu podvrgnuti intenzivnom fizičkom naporu.

- Kod seniorskih sportista (intenzivan, ali i kontinuirani, višegodišnji napor), kod sportista sa povećanim BMI indeksom (odnos telesne mase i težine - "krupni" sportisti), kao i kod, sa jedne strne sportova snage (isključivo anaerobni sportovi), a sa druge sportova izdržljivosti (maratonci, triatlonci i sl.), sportsko srce je znatno češća pojava - kaže Dr Stojmenović.

Doc. Dr Tamara Stojmenović, Univerzitet Singidunum, specijalista sportske medicine Foto: Telegraf

Profesionalni sportisti moraju dva puta godišnje da se testiraju

Koliko je čest slučaj kod mladih sportista uzrasta od 16 do 18 godina ili mlađih da se desi uvećano srce?

- Sve zavisi od intenziteta treninga i vrste sporta kojima su sportisti u ovom uzrastu podvrgnuti. U svakom slučaju, ukoliko se u ovom uzrastu uoče promene koje odgovaraju sportskom srcu, neophodno je detaljno i kontinuirano praćenje kako se ne bi propustila dijagnoza hipertrofične kardiomiopartije.

Da li postoji dijagnostika kojom se može utvrdite promene na srcu kod sportista i naročito kod mladih sportista da se utvrdi da li je u pitanju sportsko srce ili Hipertrofična kardiomiopatija?

- Sportsko-medicinksi pregled je izuzetno važan jer odgovarajući broj promena koje su uzročnici iznenadne srčane smrti u sportu mogu da se uoče na EKG-u.

Maksimalni test opterećenjem, može da otkrije većinu potencijalnih problema sa srcem Foto: Marko Jovanović

- Kod dece i sportista koji se intenzivno bave bilo kojim sportom, preporučuje se i maksimalni test opterećenjem tokom kojeg se sve vreme prati rad srca, ne samo u miru, već i tokom submaksimalnog i maskimalnog napora, kao i tokom oporavka.

- Takođe, ultrazvučni pregled srca takođe treba da bude deo pregleda kod sportista na seniorskom nivou takmičenja (bar jednom godišnje ili jednom u 2 godine).

Iznenadna srčana smrt na terenu se ne dešava toliko često, ali kada se desi predstavlja veliku tragediju Foto Ilustracija: Profimedia

Kako roditelji čija se deca bave sportom ili čak sami sportisti mogu da budu sigurni da li je u pitanju uvećano sportsko srce i HCMP?

- Kod dece (sportista) kod kojih se uoče odgovarajuće promene na EKG-u, a koje bude sumnju na patološke promene, rade se odgovarajuće dodatne analize (ultrazvuk srca, maksimalni test fizičkim opterećenjem - ergospirometrijsko testiranje, 24h Holter EKG-a, magnetna rezonanca srca), a sve u zavisnosti od dijagnoze na koju sumnjamo.

- U slučaju sumnje na postojanje hipertrofične kardiomiopatije, sportista mora da uradi ultrazvuka srca i ergospirometrijsko testiranje, a nakon ovih analiza procenjuje se potreba za eventualnim dodatnim dijagnostičkim procedurama poput magnetne rezonance srca ili genetskog testiranja - zaključuje Dr Stojmenović.

(Telegraf.rs)