Ako ova 3 simptoma uočite kod vašeg mališana, odmah se javite lekaru

​

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Preporučujemo

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti, „tihe“ bolesti zbog koje telo ne može da stvara energiju koja mu je potrebna jer ne proizvodi dovoljno hormona insulina ili on ne deluje na adekvatan način. A samo zahvaljujući insulinu telo može da koristi šećer iz hrane i pretvara ga u energiju, koja je pokretač organizma. Tako sav neiskorišćeni šećer koji ne može da se pretvori u energiju iz tela se izlučuje urinom, pa pojačano mokrenje, osim gubitka energije može biti jasan simptom početka dijabetesa.

Koliko ljudi u Srbiji boluje od dijabetesa?

Prema Registru za dijabetes Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koji obuhvata podatke o novootkrivenim slučajevima šećerne bolesti kod dece i odraslih, u 2018. godini evidentirano je 14.000 novoobolelih odraslih stanovnika i 151 dete uzrasta do 14 godina. Deca uglavnom obolevaju od tipa 1 dijabetesa, a odraslo stanovništvo od tipa 2 dijabetesa koji čini preko 90 odsto obolelih.

Prema procenama Instituta, 710.000 odraslog stanovništva Srbije ima dijabetes. Polovinu obolelih čini radno aktivno stanovništvo.

Procene na osnovu poslednjeg istraživanja zdravlja stanovnika Srbije:

Broj odraslih osoba obolelih od DM (uzrast 20+): broj %

1. Broj dijagnostikovanih pacijenata (dijabetes tip 1 + tip 2) - 458.582 stanovnika

2. Broj pacijenata sa dijabetes tipa 1- 37.283

3. Broj dijagnostikovanih pacijenta sa dijabetes tipa 2- 421.299 61,5

4. Broj nedijagnostikovanih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 - 287.080

Broj dece obolele od dijabetesa (uzrast do 18 godina) je 2.000.

Koji su simptomi dijabetesa?

Foto: Shutterstock

Prema rečima endokrinologa dr Tomislava Ćuka iz klinike "BelMedic", vodeći simptomi dijabetesa kod dece u preko 80 odsto slučajeva su:

*polidipsija (obilnije uzimanje tečnosti)

*poliurija (obilnije mokrenje)

*noćno mokrenje

*gubitak u telesnoj težini

*povećanje apetita

*iscrpljenost, gubitak energije

Dr Ćuk u razgovoru za "Telegraf" ističe da se povećanje incidencije DMT1 (dijabetesa melitusa tip 1) može objasniti u značaju spoljašnjih uticaja na nastanak dijabetesa - stres, infekcije, način ishrane, fizička aktivnost, itd.

- Dijabetes melitus tip 1 je uzrokovan nedostatkom insulina koje nastaje zbog destrukcije beta ćelija endokrinog pankresa, a kod dijabetesa tip 2 dominira insulinska rezistencija sa relativnim insulinskim deficitom, a ima i oblika u kojima deficit insulina dominira nad insulinskom rezistencijom.

Foto: Shutterstock

Stres, infekcije i smanjena fizička aktivnost su faktori koji pored naslednog faktora i ishrane mogu dovesti do dijabetesa. Ali, u čemu roditelji najviše greše?

- U slučaju dobre edukacije roditelja deteta koje ima dijabetes greške su svedene na najmanju moguću meru. Stoga je timski rad koji čine stručni tim: lekari, medicinske sestre, psiholog, dijetetičar rekreator zajedno sa detetom i roditeljima deteta sa dijabetesom definitivno najbolje rešenje.

Da li ima više dece koja su dijabetes nasledila u odnosu na one koje su ga dobila nezdravim načinom života?

- U Srbiji je trenutno veća incidencija dijabetesa melitusa tip 1 izazvanim  naslednim faktorom, ali sve veći značaj ima nezdravi način života na nastanak dijabetesa, većinom tipa 2.

Ishrana obolelih od šećerne bolesti

Dijabetičari moraju apsolutno da budu pod stalnom kontrolom lekara, koji će im, zavisno od stepena oboljenja, uzrasta i zanimanja, odrediti okvire ishrane.

Glavni principi ishrane obolelih od dijabetesa su:

- kvantitativno i kvalitativno ograničenje u odnosu na određene namirnice kao što su koncentrovani ugljeni-hidrati: šećer, slatko, med i dr.

- raznovrsnost i što veće približavanje normalnoj ishrani

- ravnomerno raspoređivanje ugljenih-hidrata u obrocima

- pri izradi jelovnika treba voditi računa da se zamena jedne vrste hrane – nosioca ugljenih-hidrata – za drugu vrši unutar iste grupe

- šećer se zamenjuuje materijama slatkog ukusa, ali ne iz grupe ugljenih-hidrata (saharin, sorbiton i sl.)

Izbog narminica

Foto: Pixabay.com

Pri izboru namirnica se mora voditi računa da se da prednost onim namirnicama koje su siromašne ugljenim-hidratima, a bogate su belančevinama, mineralnim solima i vitaminima.

Iz ishrane se isključuju šećeri i šećerni koncentrati (med, džem, čokolada, bombone, suvo voće, itd.), a ograničavaju se skrobne materije: hleb, testo, pasulj, krompir, pirinač, zreli grašak i voće koje sadrži mnogo šećera, na primer, smokve, grožđe, kao i masna hrana.

Žitarice, brašno i proizvodi od brašna moraju se ograničiti, pa su bolje vrste hleba koje su napravljene od crnog brašna. Sva slatka testa se zabranjuju.

Mleko i posni sirevi su dozvoljeni.

Meso, riba i jaja. Dozvoljena je upotreba posnih mesa, ribe i jaja, dok se kobasičarski proizvodi ne preporučuju.

Masti. Količina masti se ograničava, a prednost se daje uljima.

Povrće. Prednost ima zeleno, lisnato povrće, dok se povrće bogato skrobom ograničava.

Voće. Preporučuje se sveže, sočno voće i voće koje ne sadrži više od 10 odsto šećera.

Šećeri i šećerni koncetrati – ne smeju se upotrebljavati.

Količine namirnica određuje lekar kod kog se pacijent kontroliše i one su zavisne od stanja pacijenta.

Roditelji dece obolele od dijabetesa se konsultuju sa lekarom o sredstvu za zaslađivanje, a ukoliko dete ne pati od još neke bolesti zbog koje bi eventualno morao da ograniči unošenje soli, nema razloga da se lišava ovog začina.

Sva hrana koju dijabetičar treba da uzme u toku dana mora da bude raspoređena u 4 do 6 obroka i da se uzima u pravilnim vremenskim razmacima kako bi se izbeglo naglo povećanje ili nagli pad šećera u krvi.

(Tara Tomović/Telegraf.rs)