Oštećen mu je mozak, ogluveo je i nikad neće imati dece: Ovako može proći dete koje nije primilo MMR

Foto: Profimedia

Primarijus dr Predrag Kon upozorio je stanovništvo u Srbiji da nam preti epidemija od malih boginja, zaušaka i rubeola, a protiv kojih se daje vakcina pod nazivom MMR.

- Rezultati sprovedene imunizacije na teritoriji Beograda u 2019. su takvi da bismo u narednih nekoliko godina mogli da očekujemo epidemije zaušaka, malih boginja i rubeole, ukoliko se ne vrati obuhvat sa MMR na nivo od 2018. godine - naveo je dr Kon, pozivajući se na podatke o vakcinaciji u srpskoj prestonici..

Preporučujemo

MMR vakcina je poznata po svojoj kontroverznosti, a pojavila se u Americi 1971. godine kako bi pomogla u sprečavanju malih boginja, zaušaka i rubeola.

Iako je do sada dokazano da ova vakcina ne ostavlja nikakve zdravstvene posledice po decu, debate oko nje i dalje traju. Zbog toga je znatno smanjen broj vakcinisane dece, a skeptičnost roditelja raste, iako za to ne postoje nikakvi naučni dokazi.

Ono što među brojnim raspravama zaboravljamo je to da ova vakcina decu štiti od tri veoma ozbiljne bolesti.

Ukoliko do zaraze dođe ove bolesti mogu da izazovu ozbiljne komplikacije sa zdravljem pa čak i smrt.

Male boginje - morbili

Foto-ilustracija: Wikimedia

Male boginje su jedna od najzaraznijih akutnih bolesti koju izaziva virus. Bolest se prenosi kapljicama ili u direktnom kontaktu sa zaraženom osobom. Inkubacija traje 10 - 12 dana, a simptomi bolesti su: temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa, kašalj i karakterističan crveni osip. Komplikacije sa težom kliničkom slikom moguće su kod mlađih od pet godina i kod starijih od 20 godina.

U najvećem riziku su nevakcinisana deca i osobe sa lošim imunitetom. Male boginje mogu da dovedu do upale pluća, oštećenja mozga, infekcija ušiju, dijareje pa čak i gubitka vida.

Upala pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije. Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1.000 obolelih sa navedenom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

Zauške (parotitis)

Grafikon: Batut

Zauške su bolest koju takođe izaziva virus, a prenosi se kontaktom sa pljuvačkom inficirane osobe. Inkubacija je od 12 do 15 dana. Simptomi bolesti su temperatura, otok i bol jedne od pljuvačnih žlezda.

Kao i kod morbila i kod zauški su moguće komplikacije u vidu zapaljenja polnih žlezdi, aseptički meningitis, gluvoća, encefalitis (upalno stanje mozga).

Bolest se najcešce javlja kod dece u uzrastu 5–9 godina, mada mogu da obolevaju i adolescenti i odrasli. U približno 30 odsto slučajeva simptomi su blagi i ne ukazuju na bolest ili je infekcija bez simptoma. Veliki broj infekcija kod dece mlađe od dve godine je bez kliničkih simptoma.

Zauške u pubertetnom i odraslom dobu mogu da ostave posledice po mušku plodnost. Ukoliko se zauške spuste na testise mogu da naprave velike probleme i trajni sterilitet.

Više od 95 odsto vakcinisanih razvija imunitet koji je dugotrajan, a verovatno i doživotan.

Rubeola - crvenka

Foto-ilustracija: Foter/Internet Archive Book Images

Akutna bolest uzrokovana virusom koji se takođe prenosi kapljičnim putem. Simptomi bolesti su blagi i kod dece i kod odraslih, a može i da ih nema. Inkubacija je 14 do 23 dana, nakon čega dolazi do pojave temperature, malaksalosti, osipa i uvećanja određenih limfnih žlezda. Osip kod rubeole je bled i nije u slivenoj formi kao kod malih boginja.

Infekcija vurusom rubele tokom trudnoće može zahvatiti sve organe ploda i izazvati pobačaj, kongenitalne anomalije ili mrtvorođenost.

Više od 90 odsto fetusa majki koje su inficirane tokom prvih 11 nedelja trudnoće razviće teške defekte koji čine kongenitalni rubela sindrom (gluvoća, defekti, srčane mane, karatakta, šećerna bolest, autizam, zapaljenje štitne žlezde).

Zato je osnovni cilj vakcinacije protiv ove tri ozbiljne bolesti prevencija prethodno navedenih stanja, koja se postiže visokim obuhvatom sa jednom dozom vakcine koja sadrži ovu komponentu, jer ona daje doživotan imunitet u preko 90 odsto vakcinisanih.

Vakcinaciju treba obaviti pre nego što dete napuni godinu dana, a najkasnije do 15 meseci starosti. Revakcinacija se vrši sa 6 ili 7 godina pre nego dete krene u školu.

Veliki problem prestavljaju antivakcinaške organizacije koje povezuju MMR vakcinu sa ozbiljnim posledicama po zdravlje dece uključujući autizam i bolesti creva. Ipak, naučnici su utvrdili da ne postoji veza između ovih stanja!

(B.K. / Telegraf.rs)