Hronično ste umorni? Mnogi nisu svesni da boluju od ovog sindroma, ugrožena su i deca

Sindrom hroničnog umora je medicinsko stanje koje je često potcenjeno. Ono se može pogoršati fizičkom i psihičkom aktivnošću i ne poboljšava se odmorom, a mnogi ne znaju ni da boluju od ovog stanja.

Prvo što treba da znate jeste da su hronični umor i sindrom horničnog umora slični, ali odvojeni problemi.

Preporučujemo

Ono što im je zajedničko je da simptomi traju više od nekoliko meseci, da se san ne poboljšava i da se stanje pogoršava fizičkom aktivnošću. Sindrom hroničnog umora traje duže od hroničnog umora i podrazumeva konstantnu slabost mišića.

Istraživači su dugo pokušavali da nađu tačne uzroke sindroma hroničnog umora, a nekoliko studija našlo je slične veze među pacijentima. Ispostavilo se da zdravlje stomaka igra veoma bitnu ulogu u ovom problemu i da mnogi kojima je ovo stanje dijagnostikovano imaju gastrointestinalne probleme. Osim toga, i problem sa tiroidnom žlezdom je čest uzrok.

Ovo stanje može nastati i kao posledica nekoliko zdravstvenih problema, kao što su virusne infekcije, određene bolesti, oslabljen imuni sistem i problemi sa nadbubrežnom žlezdom.

Dijagnostikovanje i lečenje

Ne postoji jedan test kojim se može utvrditi da li neko pati od hroničnog umora i da li ima sindrom hroničnog umora, ali doktori mogu da sprovedu seriju testova kako bi to ustanovili, a u dijagnostikovanju pomažu i medicinska istorija i analize krvi.

Od ovog stanja mogu da obole svi, pa i deca, a naročito su ugroženi oni sa oslabljenim imunim sistemom ili oni koji su pili previše antibiotika.

Ako ste premoreni bez obzira na to što dobro spavate i što niste pod stresom, onda treba da potražite pomoć, naročito ako ste se ugojili, anksiozni ste ili depresivni i ako imate gastrointestinalnih problema. Tada je jasno da premor nema veze sa vašim načinom života i da je dovoljno ozbiljan da treba da posetite doktora.

Kada se sindrom hroničnog umora dijagnostikuje, pacijentima se prepisuje izmenjena ishrana koje treba da se pridržavaju rigorozno, a ostatak terapije razlikuje se od osobe do osobe i stanja koje je dovelo do ovog sindroma.

(V. T.)