Da li deca spadaju u rizičnu grupu kada je u pitanju obolevanje od korona virusa?

Foto: Tanjug/AP

Novi korona virus SARS-CoV-2, koji izaziva bolest COVID-19, zarazio je preko 90 hiljada ljudi, od kojih je, za sada, preminulo tri hiljade. Roditelji su sa razlogom zabrinuti, ali važno je da imate na umu da je, svega petoro dece bilo pozitivno na virus, a smrt kod dece je veoma retka. Science alert je na svom sajtu napisao članak o svemu što za sada znamo o tome kako korona virus utiče na decu.

Preporučujemo

Podsetimo se, šta je COVID-19?

COVID-19 je uzrokovan novim sojem porodice virusa koji su otkriveni tokom 1960-ih. Koronavirusi dobili su ime po prepoznatljivoj koroni ili „kruni“ šećernih proteina koji okružuju virus, kada ga posmatrate pod moćnim mikroskopom.

Korona virusi cirkulišu u čoveku, najčešće prouzrokuju blažu bolest koju prati kašalj i curenje iz nosa. Ovi virusi često se nalaze i kod životinjama, postoje spekulacije da se COVID-19 prvo pojavio kod životinja, najverovatnije šišmiša.

Tri nova korona virusa pojavila su se u ovom veku

2002 – 2003 godina, SARS-CoV (Teški akutni respiratorni sindrom) pojavio se u Kini, pa se proširio na Severnu Ameriku, Južnu Ameriju i Evropu. Više od 8.000 slučajeva je zabeleženo i oko 10 % inficiranih je preminulo.

MERS-CoV (Bliskoistočni respiratorni sindrom) prenela je kamila, u Saudijskoj Arabiji, 2012. godine. Ovaj virus zahvatio je veliki deo Južne Koreje 2015. godine. Skoro 2.500 slučajeva je prijavljeno, od kojih je 34% inficiranih preminulo.

SARS-Cov i MERS-CoV infekcije kod dece se ređe prijavljuju nego što bi se moglo očekivati. Na primer, 3,4 %  prijavljenih slučajeva MERC virusa u Saudijskoj Arabiji bilo je kod dece, gde je oko 15% populacije mlađe od 19 godina.

Sličan obrazac primećen je i kod SARS-a, gde je stopa prijavljene infekcije kod dece ispod 14 godina znatno niža nego u starijim starosnim grupama.

U Australiji potvrđeno je, da je jedno dete zaraženo COVID-19 virusom. Ostaje nedoumica da li je zabeležen mali broj infekcija kod dece zbog toga što je:

- Mali broj dece izložen virusu

- Mali broj dece zaražen

- Mali broj dece razvija ozbiljne simptome, pa im je potrebna nega.

Zašto je bitno to što se veći broj dece ne razboljeva?

Ako su deca inficirana, ali imaju blaže simptome, oni mogu imati ključnu ulogu u prenošenju ovog virusa. Deca su pokretna, izbacuju veliku količinu virusa, okupljaju se u grupe i za njih je manji rizik da obole od teških bolesti, pa često nastavljaju sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

Sprečavanje školaraca da se zaraze gripom, tako što ne idu u škole i vrtiče, pokazalo se kao efektna strategija prevencije gripa u zajednicama. U nedostatku vakcine protiv COVID-19, možda treba da se razmotri prekid nastave i zatvaranje škola, ako već tražimo efikasne načine da smanjimo širenje virusa u zajednici. Naravno, ove mere bi trebalo preduzeti, u slučaju da se otkrije da su deca ključni prenosioci infekcije.

Foto: Tanjug/AP

Koje simptome deca ispoljavaju?

Kineski lekari otkrili su da zaražena deca najčešće kašlju, zapušen im je nos, imaju dijareju i glavobolju. Manje od polovine dece ima groznicu. Mnoga deca nemaju simptome.

Većina dece i adolescenata kojima je dijagnostikovan COVID-19, u Kini, imali su blaže infekcije i oporavili su se u roku od nedelju ili dve. I novorođene bebe, koje su tradicionalno najpodložnije ozbiljnim respiratornim infekcijama, imale su relativno blage infekcije.

Kako da prepoznate da li je u pitanju COVID-19?

Većina dece koja su zaražena COVID-19 imaju respiratorne probleme koje može, ali ne mora da prati kašalj, koji se ne razlikuje od ostalih uobičajenih virusa, uključujući gripu i prehladu. Do sada, sva deca kod kojih je potvrđen COVID-19, imala su članove porodice ili bliske kontakte kod kojih je potvrđena infekcija.

Ako broj obolelih nastavi da raste, pristup testiranja moraće da se promeni, pa će se testirati samo hospitalizovani pacijenti. Oni će pomoći da se pronađu odgovori o postupcima lečenja i kontrolisanja infekcije kod hospitalizovanih pacijenata.

U ovoj fazi, još nije jasno da li je antivirusna terapija delotvorna u lečenju COVID-19. Mnogi stariji lekovi, kao što je lopinavir, koji se koristi za lečenje HIV-a, a često je korišćen za lečenje težih slučajeva, mogu biti delotvorni, ali je potrebno da se formalno ispitaju i procene. Počela su klinička ispitivanja i kineski istraživači uskoro očekuju rezultate.

Međutim, pošto deca imaju tako blage simptome, teško bi moglo da se opravda njihovo izlaganje potencijalnim nuspojavama antivirusnih lekova, kao što su mučnina, povraćanje, alergijske reakcije, a da na kraju od njih ne bude nikakve koristi.

Foto: Tanjug/AP

Kako da sprečite da se vaša porodica zarazi?

COVID-19 širi se kapljicama koje nastaju kada zaražena osoba kašlje ili kija. Infekcija se širi tako što osoba dodirne predmete ili površine na koje je zaražena osoba kašljala ili kijala, a onda dodirnula svoj nos, usta ili lice.

Najbolji način da izbegnete COVID-19 je da redovno perete ruke sapunom i vodom, koristite maramice ili savijte ruku, pa kašljite i kijajte u pregib lakta. I naravno, izbegavajte bliski kontakt sa zaraženim osobama.

Maske u zajednicama su korisne samo u sprečavanju inficiranih ljudi da šire bolest na druge ljude. Postoji malo dokaza koji podržavaju teoriju da to što zdravi ljudi nose maske sprečava širenje virusa. Malu decu je skoro nemoguće naterati da konstantno nose hururšku masku.

Vakcina za ovaj virus ne postoji, ali bi deca trebalo da budu vakcinisana protiv gripa. Ona ne samo da štiti vaše dete od gripa, već umanjuje verovatnoću da će se sumnjati da vaše dete ima COVID-19.

Zdravstveno upozorenje za putnike koji dolaze iz zaraženih područja 

Svi koji su boravili u području u kojima su aktuelne epidemije COVID-19, ili bili u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđena infekcija ili postavljena sumnja na nju, ili su posećivali zdravstvene ustanove u kojima se leče oboleli od ove bolesti dužni su da se drže sledećih uputstava Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut":

- u narednih 14 dana smanjite kontakte sa drugim osobama u domaćinstvu, na radnom mestu ili na javnim mestima,

- ako osetite simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.

- Za bliže informacije pozvati broj Ministarstva zdravlja - 064 8945 235, ili  Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut”  - 011 2684 566, ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite čije kontakt informacije možete pronaći na ovom LINKU Ministarstva zdravlja.

Sve novosti vezane za korona virus možete pratiti u blogu uživo.

(K.B.)