Direktorka "Laze Lazarevića" o strahovima koje korona izaziva u narodu: "Sajam je naša realnost"

Korona virus koji je u Srbiji odneo 10 života, a od kojeg je obolelo 659 osoba, ne udara samo na respiratorni sistem, na pluća. Svakodnevne vesti o obolelima, o preminulima, o njegovoj opasnosti i te kako utiče na psihu ljudi, kod kojih izaziva najrazličitije strahove. Koje sve strahove COVID 19 izaziva, kako možemo pomoći sebi, da li smemo nešto da popijemo za smirenje kao i koliko dnevno smemo da se informišemo o koroni i gde, razgovarali smo sa direktorkom Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" doc. dr Ivanom Stašević Karličić.

Pri ovoj Klinici otvorena je telefonska linija 0800 309 309 na kojoj svi građani mogu da potraže savet stručnjaka.

Naša sagovornica na samom početku kaže da korona virus izaziva najrazličitij strahove, i da ih osećamo svi, ne samo psihijatrijski bolesnici. 

• Kako trenutna epidemiološka situacija utiče na vaše bolesnike pa i na sve ostale građane?

- Svi osećamo isto. Osećamo tugu, strah, stres, zabrinutost, čak i ljutnju. Strah je pristan od mnogo stvari - od neizvesnosti, od bolesti, umiranja, od socijalnog odbacivanja, stigmatizacije dok smo u karantinu ili smo potencijalno bolesni, strah da imamo osećaj bespomoćnosti u brizi oko naših najbližih, strah da ćemo ih izgubiti. Prisutan je i starh od gubitka osnovnih sredstava za život usled nemogućnosti da privređujemo tokom izolacije, ili strah od otkaza. Strah od odvajanja od voljenih, prethodnog načina života, strah od nedobijanja adekvatne profesionalne pomoći. Prisutno je osećanje bespomoćnosti, dosade, usamljenosti, depresije tokom izolacije, zatim teškoće u koncentraciji, promene u ritmu spavanja, poremećaj apetita, preterana upotreba alkohola i cigareta, psihoaktivnih supstanci i sedativa.

To su neke stvari koje smo mi očekivali i vidimo, odnosno konstatujemo korz razgovore koje vodimo sa građanima na našoj besplatnoj liniji 0800 309 309 koju je Ministarstvo zdravlja ustanovilo za psihosocijalnu podršku svim građanima Srbije tokom epidemije COVID-a 19.

• Šta pitaju građani?

- Građani nas pitaju najraznovrsnije stvari. Ovaj desetodnevni period, u kojem smo primili više od 1.200 poziva, možemo da podelimo u tri faze, vremenski gledano. U prvoj fazi građani su zvali za opšte informacije o virusu, o simptomima bolesti, načinima prenošenja, o servisima koji su im dostupni za neke druge informacije i slično. Mi smo im davali odgovore do tačke naše kompetencije, i upućivali ih na druge servise, i na epidemiološke službe koje su dežurne. Naravno, upućivali smo ih da koriste sve informacije koje su samo relevantne kao što su sajt Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

U drugoj fazi imali smo ljude koji su se žalili na sve ono što smo očekivali u vezi izolacije, odnosno ako nisu u izolaciji onda u vezi sa osećanjima vezanim za trenutnu epidemiološku situaciju. I konačno treća faza, počela je početkom prošle nedelje, a tada su počeli da se javljaju naši hronični pacijenti i ljudi koji su već od nas tražili usluge pre ovog perioda. Neki se žale na pojavu novih simptoma, neki na pogoršanje, neki traže korekciju terapije... Sve što možemo telefonski završimo, a ono što ne možemo, upućujemo ih na našu urgentnu službu psihijatrije koja i dalje radi 24 sata. U njoj su stalno lekari i tehničari i sve propratne službe za pružanje hitne i neodložne medicinske pomoći.

• Da li se povećao taj broj hitnih slučajeva?

- Ne. Nemamo porast, ali to ne znači da ga neće ni biti.

• Kada kažete treća faza, da li je ona vezana za pojavu prvih smrtnih slučajeva?

- Mi ne možemo to sada da znamo. Znaćemo kad sve prođe, pa kada uzmemo i uradimo statistiku. U svakom slučaju strah od smrti se u ovakvoj situaciji podrazumeva, i mi radimo na tome. Prva tačka naše odbrane od straha odnosno ono što savetujemo građanima je pravilno informisanje, i iz relevantnih izvora. I ne stalno informisanje. Jednom do dva puta dnevno, kratko, sa najnosnovijim informacijama. Društvene mreže, laička razmišljanja, neke nekompetentne osobe koje daju neoprezno iskazee, svoja mišljenja o ovome treba ingnorisati.

• Da li to znači da i informisanje putem televizije treba smanjiti?

- Nisam neko ko je kompetentan za uređivanje medija. U svakom slučaju mislim da je i na medijima ogromna odgvornost da za svoje sagovornike zovu samo kompetentne osobe koje su zdravstvene vlasti ovlastile da vode epidemiju, a prvenstveno tu mislim na epidemiologe i infektologe.

• Pomenuli ste stigmatizaciju. Koliko je bitno u vom momentu da je nema?

- Mnogo je bitno. Ljudi se boje stigmatizacije iz nekoliko pravaca - da li su bolesni, da li će ih to učiniti lošijim, da li će ih učiniti  osobama koje su za izbegavanje, da li će ih neko odbaciti. Dalje, ljudi se boje da se jave zdravstvenim službama zbog straha da će im biti registrovana bolest i da će na taj način biti u još restriktivnijem režimu nego što su sada.

Naprotiv. Ne treba se bojati. Očekivano je da se sada zarazi veliki broj građana. To je ono što ne možemo nekada izbeći. Važan je kontakt sa zdravstvenom službom i važno je znati da li ste oboleli. To je  odgvorno ponašanje da biste i dalje pratili od kompetentnih stručnjaka šta dalje treba da radite, da ne biste dalje širili zarazu. Ovde, upravo, treba da dođe do izražaja odgovornost građana ne samo prema svom zdravlju. Jer, što se pre registruju, ako su bolesni,doći će do ranog i pravovremenog lečenja i bolje prognoze. To je  odgvornost prema sebi, ali onda imamo i odgovornost prema svojim najbližim i prema zajednici u kojoj žive.

• Kako da prepoznamo strah?

- Po padu koncentracije, teškoćama u spavanju, poremećaju apetita. Akutni strah izaziva poremećaj teskobe, zatim vegetativne simptome kao što su sušenje grla, lupanje srca, znojenje,  gušenje, stezanje u grudima, grlu.. To su simptomi koji mogu biti znak akutnog straha.

• Smemo li u takvim situacijama da popijemo nešto za smirenje?

- Ne bez saveta lekara, nikada i ništa. Na raspolaganju građanima su otvorene telefonske linije. Uvek je tu i psihijatar koji će dati i savet a ako nešto ne može da se razreši ovim putem, postoje dežurne službe, kao što rekoh. U Beogradu je to Klinika "Laza Lazarević".

• Za 10 dana imali ste više od 1.200 poziva. Da li je to znak da je narod svestan rizika, i da je samim tim svestan da treba da se pridržava svih propisanih mera?

- Naravno. To je i znak da građani imaju poverenje u zdravstveni sistem. Svim građanima još jednom poručujem da nisu sami, iza za njih su zdravstveni sistem i država. Jedan mali korak koji nas deli od završetka epidemije je da budemo svesni da i mi učestvujemo u toj borbi, i to praćenjem i poštovanjem svih mera. Zato pratite preporuke, ostanite kod kuće,  budite odgvorni i solidarni, i iz ove krize izaći ćemo svi bolji i kvaliteniji.

• Privremena bolnica na Beogradskom sajmu je odmah izazvala odbojnost građana. Može li nas upravo ona naterati da budemo još disciplinovaniji? Svedoci smo da ima kršenja izolacije i samoizolacije.

- Ja se nadam da će država preduzeti sve da sva kršenja izolacije i samoizolacije u zakonskom smislu predupredi i da sankcioniše jer je to u ovakvoj situaciji opasno. Drugo, slike Sajma su slike naše realnosti. I to je ono što će dovesti do bržeg gušenja epidemije. Raskid sa prethodnim navikama da živimo u velikom komforu, mislim da nije velika žrtva za lično zdravlje, zdravlje naših najbližih i cele nacije.

- Ovde dolazi izražaja upravo onaj strah o kojem smo pričali, a to je strah od odvajanja, od prethodnog načina života...  Ali, mislim da će vremenom sve to biti u redu. Treba nam vremena i da se naviknemo. Slike Sajma su naša realnost. I potpuno sam uverena da će država da učini sve da ta vrsta smeštaja bude potpuno humana. Na kraju, svi moramo da budemo svesni da ako budemo tamo, bićemo zbog zaštite sopstvenog zdravlja i zdravlja zajednice a ne na letovanju. Ako i dođe do toga, svi moramo biti tamo jer imamo jasan cilj - zdravlje. Zato mislim da neće biti problema, i da će građani shvatiti ozbiljnost situacije - zaključuje doc. dr Ivana Stašević Karličić u razgovoru za "Telegraf".

(LJ. Račić)