Dr Edita Stokić otkrila koja su 2 najveća faktora rizika za razvoj teške kliničke slike kod obolelih

Direktorka KC "Vojvodina" dr Edita Stokić govorila je na današnjoj konferenciji za novinare po čemu se ovaj nalet epidemije korona virusa razlikuje od prvog.

Preporučujemo

- Ono što bih želela da istaknem jeste da se u ovom naletu epidemije i s porastom broja obolelih osoba, zaista uočava da je sve veći broj hospitalizovanih pacijenata koji imaju tešku i veoma tešku kliničku sliku. Mislim da sa aspekta klinike možemo reći da je to teška i veoma teška klinička, ali morate znati da oboljenje kovid infekcijom ne daje jedinstvenu kliničku sliku već naprotiv, razvija brojne komplikacije - istakla je.

Kako kaže, u lečenju pacijenata sve jasno uočavaju dva problema.

- Jedan problem je da pacijent koji se hospitalizuje retko kad ima samo kovid već ima i brojne druge pridružene bolesti. Sa razvojem infekcije i njegove prateće bolesti se pogoršavaju, zahtevaju dodatnu terapiju ili u toku lečenja mogu da se razviju i druge komplikacije među kojima je šećerna bolest. Ono što možemo videti u Vojvodini, ali i u ostatku Srbije je poseban problem jer imamo veliku prevalenciju ka gojaznosti i dijabetesu tipa dva. Iskustva pokazuju da je gojaznost veći faktor rizika za češće oboljevanje od kovida, pa čak da sa porastom stepena gojaznosti dolazi i do porasta rizika za hospitalizaciju, prijema na intenzivnu negu ili priključivanja na mehaničku ventilaciju, čak i veći mortalitet - objasnila je i dodala da su gojaznost i dijabetes tipa dva jasno prepoznati kao faktori rizika za oboljenjave od korona virusa SARS-CoV-2.

- Evropska asocijacija za gojaznost je istakla da nam je do pojave epidemije bilo jasno da je gojaznost bolest koja je udružena sa pojavom brojnih komplikacija u ovoj epidemiji. To je nešto što moramo uzeti u obzir kako zbog preventivnih mera, lečenja i naravno, uzeti u obzir u perspektivi kada budemo imali u svojim rukama i vakcinu.

Dr Stokić je govorila i o brojnim komplikacijama koje nastaju kod pacijenata, te da je upravo to razlog zašto niko nema istu kliničku sliku.

- Nije samo stvar u težini kliničke slike i promena na plućima koje u jednom momentu zahtevaju i primenu respiratora ili intenzivne kiseoničke terapije, nego treba razmišljati o tome da kod ovih pacijenata dolazi do razvoja brojnih komplikacija koje su uslovljene kovid virusnom infekcijom.

- U zavisnosti od postojećih bolesti dolazi do razvoja komplikacija, na primer do popuštanja funckije bubrega, srca… Terapija koja se daje u lečenju kovid-19 pozitivnih zahteva i primenu kortikosteroidne terapije što dovodi do pogoršanja dijabetesa, ali i do mogućnosti dijabetesa de novo, tačnije da ranije nisu ni znali da ga imaju. Istovremeno, terapija i te kako ima upliva o donošenju odlukle o daljenjem lečenju. Lečenje kovid19 pacijenata sa teškom kliničkom slikom i komplikacijama zaista zahteva jedan multidisciplinarni pristup. Ja kao lekar kliničar moram reći da obično imamo sliku da je to samo kovid pozitivan pacijent. Ne, svaki pacijent je individua za sebe sa svojim bolestima koje je ranije imao ili su u pogoršanju ili razvija nove komplikacije - zaključila je.

(T.T./Telegraf.rs)