Psihički poremećaj sa kojim se bori veliki broj Srba, posebno od marta: Evo kako da pomognete sebi

Foto: Pixabay

Ko bi rekao da je prošlo pola godine od one dramatične konferencije za štampu na kojoj je uvedeno vanredno stanje. I pre se već znalo da ništa neće biti isto u našim životima - način na koji radimo, živimo, pa i način na koji svet funkcioniše.

Preporučujemo

Međunarodna istraživanja o simptomima anksioznosti i depresije tokom pandemije kovida-19 uglavnom izveštavaju o velikom povećanju stope klinički značajnih simptoma kod opšte populacije. Da li će povećani simptomi dovesti do povećanja stvarne prevalencije mentalnih bolesti u našem društvu?

Psiholog Aleksandra Janković objasnila je za "Telegraf" na koji način ovaj problem pogađa Srbiju od početka pandemije korona virusa, ali pre svega je svega neophodno definisati razliku između realnog straha i ansioznosti.

Šta je anksiznost?

Ansioznost je stanje strepnje i uznemirenosti bez razloga. Za razliku od straha, anksioznost nije usmerena prema nečemu određenom, već se može opisati kao jedno generalno difuzno stanje. A to stanje može dovesti i do panike - intenzivnog i neočekivanog talasa anksioznosti koji izgleda kao da se javlja van naše kontrole.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Strah je prirodna reakcija na realnu opasnost, koliko god bila neprijatna emocija, veoma je korisna. Strah nas pokreće i zahteva našu aktivnost. Razlika između straha i aksioznosti je generalno to što strah uvek ima neki povod.

- Panični napadi i anksioznost se od početka pandemije zaista pojavljuju češće zato što se ljudi suoćavaju sa nečim nepoznatim, time i neizvesnim. Postoji obilje spekulacija sa kojima se svakodnevno suočavamo i neretko su one kontradiktorne jedna drugoj. Plasirane su sve moguće teorije uključujući i teorije zavere. Pošto je neizvesan tok i kraj ove situacije, čak se i kod veoma stabilnih osoba pojavljuje osećanje nemoći i bespomoćnosti. A kod osetljivijih osoba može lako da dođe do bezperspektivnosti i one strašne pomisli da ovo nikad neće proći - objasnila je Aleksandra Janković.

Sa čim se suočava neko kod koga se javlja anksioznost?

Mnogo češće od anksioznosi u ljudima se javlja osećaj zamorenosti. Ljudi su zasićeni informacijama i dojadilo im je stalno donošenje novih mera. To je sve ipak, mnogo manji problem od panike zbog koje čovek postaje disfunkcionalan.

Foto: Shutterstock

- Različite reakcije zavise od ličnosti, ali sveopšti osećaj društva jesu bespomoćnost i ugroženost. Kod onih koji inače imaju probleme ovog tipa može da se javi i depresivnost, obuzimaju ih crne misli i imaju "apokaliptičan pristup" prema čitavoj situaciji. Pored toga, mnogi ljudi razvijaju u sebi strah od izlaska napolje. To se prvo javilo kod Italijana, pa posle i kod nas. Zbog dugog karantina mnogima je žitvotni prostor postalo jedino bezbedno mesto - kaže Jankovićeva.

Najveći problem predstavlja strujanje neproverenih informacija na društvenim mrežama. Često imamo utisak da se dezinformacije o koroni se šire brže od samog virusa.

Aleksandra je objasnila da mnogi ljudi nesvesno rasterećuju sebe od straha tako što plaše svoju okolinu. Oni često deluju kao veoma autorativne ličnosti, a njihove reči mogu da ostave u nama neprijatne osećaje, koje oni sami u sebi potiskuju. Mnogi laici su tokom ove pandemije postali "samozvani stručnjaci" koji dele previše uprošćene i često netačne informacije na društvenim mrežama. To sve može biti opasno po one koji ne biraju informacije već čitaju sve na šta naiđu.

- Postoje ljudi koji zaista isprate sve moguće događaje i nova oktrića o virusu - kaže Aleskandra.

Kako da pomognemo sebi?

Način na koji se prvobitno štitimo od neprijatnih osećanja, jeste da smanjimo i sortiramo informacije do kojih dolazimo. Neophodno je da se informišemo iz validnih izvora i svakako da izbegnemo sve suvišne rasprave na društvenim mrežama.

Pixabay.com

- Čovek treba da prati sebe i da, u tom smislu, proceni kad je preterao sa konzumiranjem informacija - objasnila je.

Pored toga, potrebno je ohrabriti ljude u svojoj okolini da se ponovo bave aktivnostima kojima do tada nisu.

- Potrebno je da se okružite prijatnim ljudima i da održavate takozvanu "mentalnu higijenu". I te kako možete da pronađete svoju "dnevnu dozu zadovoljstva", bilo da je to šetnja u prirodi, kućni ljubimac ili razgovor sa prijateljem. Najbolji recept jeste dnevna doza zadovoljstva - zaključila je Aleksandra Janković u razgovoru za "Telegraf".

(Telegraf.rs)