Vitamin D ima 6 zdravstvenih prednosti: Koja dnevna doza je potrebna da biste sačuvali zdravlje?

Svakodnevnim boravkom na suncu u trajanju od bar 20 minuta organizam obezbeđuje potrebnu dozu vitamina D / Foto: A. L./Unplash

Umor, bolovi u zglobovima, osteoporoza, grčevi u mišićima i nagle promene raspoloženja samo su neki od simptoma koji mogu da ukažu da vam nedostaje vitamin D. U nekoliko masovnih studija dokazano je da je niski nivo “sunčevog vitamina” usko povezan sa skraćenim životnim vekom i verovatnoćom razvoja bolesti srca, dijabetesa i karcinoma.

Preporučujemo

U zavisnosti od toga koliko godina imate, razlikuje se i dnevna doza vitamina D koju bi trebalo da unosite.

Bebe do godinu dana - 400 internacionalnih jedinica (IJ)

Od druge do 70. godine života - 600 IJ

Stariji od 70 godina - 800 IJ

Ipak, većina nutricionista smatra da bi unos vitamina D trebalo da bude na osnovu ličnih, a ne nacionalnih potreba. Većina nas bi ustanovila manjak ovog vitamina prilikom analiza krvi, ali se, makar do pandemije korona virusa, retko ko i setio da proveri da li ima dovoljno D vitamina u organizmu ili ne.

Izvori D vitamina

Pored sunčanja koje se preporučuje kao najbolji izvor D vitamina, nutricionisti ističu da su ovim vitaminom bogate i šitaki pečurke, fermentisano ulje jetre iz bakalara, divlji losos i haringa. Manje količine ovog vitamina nalaze se u žumancima, džigerici, siru, i mleku.

Zašto je važan vitamin D?

1.Štiti od karcinoma

Osobe koje u porodici imaju istoriju bolesti poput karcinoma želuca ili karcinoma debelog creva, trebalo bi izmere nivo vitamina D u krvi i da uzimaju suplementaciju ukoliko je nivo niži od preporučenog. Tako će uspeti da preveniraju pojavu navedenih bolesti.

Poboljšava fizičke performanse

Šta znate o Letnjim olimpijskim igrama u Meksiku 1968.godine? Verovatno ne previše, ali te godine postavljeno je mnogo novih svetskih rekorda.

Pitate se kakve to veze ima sa vitaminom D? I te kakve. Meksiko Siti nalazi se 2.300 metara nadmorske visine, pa pored toga što je vazduh drugačiji takmičari su sve vreme bili izloženi suncu. Vitamin D se vezuje za mišiće, čini ih jačim i snažnijim, i time poboljšava sportske performanse.

3. Važan je za imuni sistem

Pre nego što su otkriveni antibiotici, vitamin D bio je lek za lečenje tuberkuloze. Zajedno sa mišićnim i koštanim ćelijama vitamin D se ugrađuje u imuni sistem kako bi pojačao odbrambene moći organizma.

Jedna od glavnih strategija prevencije brojnih oboljenja - od prehlade i bakterijskih infekcija, do autoimunih i srčanih bolesti - jeste svakodnevno izlaganje suncu u trajanju od najmanje 20 minuta kad UV zračenje nije visoko.

Foto: pixabay.com

4. Jača kosti

Iako su kalcijum i fosfor odlični izvori za obezbeđivanje zdravlja kostiju, vitamin D je neophodan jer pomaže digestivnom sistemu da apsorbuje kalcijum iz hrane. Nedostatak vitamina D može da utiče na napredovanje osteoporoze, ali i na lakše stvaranje fraktura u poznijim godinama života.

5. Podstiče gubitak težine i sprečava srčane bolesti

Nizak nivo vitamina D može da dovede do gojaznosti, pokazalo je istraživanje obavljeno 2009. godine. Naučnici su dokazali da kombinacija kalcijuma i vitamina D može da suzbije apetit.

S druge strane, istraživanje sprovedeno iste godine pokazalo je da gojazni ljudi koji su uzimali vitamin D kao suplement smanjili rizik od pojave srčanih bolesti.

6. Pozitivno utiče na ceo organizam

Štitna žlezda, kosti, koža, bubrezi, debelo crevo, hipofiza, jajnici - postoji mnogo organa i telesnih funkcija za koje je vitamin D odgovoran.

Ako želite da ozdravite, poboljšate energiju, odložite starenje i sačuvate zdravlje, pobrinite se da svakodnevno unosite dovoljne količine vitamina D. Za početak, neka to bude sunčanje, a nećete pogrešiti ni ako obogatite jelovnik namirnicama bogatim ovim vitaminom ili, jednostavno, dodate suplementaciju. Organizam će vam biti zahvalan.

Ipak, nemojte preterivati. Ukoliko unesete više vitamina D kroz suplemente možete da osetite mučninu i slabost, a mogu se javiti i povraćanje, mentalna konfuzija, dezorijentacija, problemi srčanog ritma i problemi sa bubrezima.

(Telegraf.rs)