10 mitova o gubitku kilograma koji zapravo otežavaju mršavljenje: Da li je gluten zaista problem?

Pixabay.com

Jedna od velikih istina o mršavljenju jeste da ako savet deluje previše dobro da bi bio tačan, verovatno i nije, kažu stručnjaci koji su doveli u pitanje najčešće mitove o gubitku kilograma.

Preporučujemo

Na društvenim mrežama kruži mnogo mitova o gubitku kilograma, koji ponekad mogu biti štetni po zdravlje. Jedna od istina koju treba imati na umu je da ako metoda mršavljenja zvuči previše jednostavno ili previše dobro da bi bila istina, onda verovatno nije tačna.

Evo glavnih zabluda o gubitku kilograma u koje često verujemo:

Mit broj 1: Sve kalorije su iste

Vaše telo ne metabolizuje svu hranu na isti načim, a brzina varenja, može da utiče na nivo insulina, promene nivoa šećera u krvi i mehanizam skladištenja masti.

Na primer, uporedite tortu vrednu 100 kalorija sa šargarepom od 100 kalorija. Broj kalorija je isti, ali kolač sadrži ugljene hidrate, dok šargarepa sadrži više vlakana i hranljivih sastojaka. Ova razlika je važna jer vaše telo brže svari tortu. Energija koju sadrži preplavljuje vaše telo glukozom, povećavajući nivo šećera u krvi i nivo insulina, što može pojačati skladištenje masti.

Nasuprot tome, šargarepa se sporije probavlja, što znači manje glukoze u krvi. Ovo pomaže u održavanju zdravog nivoa šećera u krvi, a može i da vas zasiti, tako da nećete morati da se prejedate, piše Insider.

Mit broj 2: Ako jedete kasno uveče gojite se

Istraživanja sugerišu da je važno šta jedete i koliko, ne nužno i kada to činite.

Veliko istraživanje iz 2016. godine nije našlo vezu između večere posle 20 sati i debljanja dece. Međutim, istraživanje iz 2008. godine pokazalo je da su ljudi koji su jeli između 23 i 5 sati ujutro u proseku konzumirali 500 kalorija više i udebljali se više od onih koji su jeli samo tokom dana. Ali druga istraživanja su pokazala da vreme obroka može uticati na netoleranciju glukoze i smanjiti iskorišćenje masti, posebno ako obično jedete kasnu večeru.

Mit broj 3: Ugljeni hidrati uzrokuju debljanje

Ugljeni hidrati se često smatraju neprijateljima dijete, ali studija iz 2018. godine pokazala je da su odrasli koji su se pridržavali dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata u proseku izgubili istu težinu kao i oni koji su se pridržavali dijete sa smanjenom masnoćom a većom količinom ugljenih hidrata.

Dakle, nisu svi ugljeni hidrati isti. Celovita zrna sadrže više vlakana nego rafinisani ugljeni hidrati, što znači da se sporije vare i ne uzrokuju velike skokove insulina.

Foto: Pixabay

Mit broj 4: Rešavanje masnoće pomaže vam da izgubite kilograme

Dijetetičar dr Andres Ajesta kaže da masnoća sadrži više kalorija po gramu od proteina i ugljenih hidrata, što znači da je lakše svariti je. Međutim, pregled studija iz 2019. godine otkrio je da mediteranska dijeta - koja uključuje konzumiranje oko 35 do 40 odsto kalorija iz masti zdravih za srce - može sprečiti debljanje i obim struka kod ljudi koji nisu gojazni.

Mit broj 5: Dijeta bez glutena je ključ gubitka kilograma

U stvari, mnogi prerađeni proizvodi bez glutena su zapravo kaloričniji od njihovih kolega koji sadrže gluten, jer mogu sadržati više masti i šećera.

Pregled iz 2017. godine pokazao je da hrana bez glutena sadrži više zasićenih masti, šećera i soli i manje proteina i vlakana od uobičajene hrane.

foto Pixabay

Mit broj 6: Bogat doručak pomaže u gubitku kilograma

Kada je u pitanju mršavljenje, o doručku ima mnogo nesaglasnica. Neka istraživanja pokazuju da to može pomoći kod gubitka kilograma, dok druga istraživanja sugerišu suprotno.

Mit broj 7: Kardio vežbe su najbolji način za mršavljenje

Prema medicinskom fakultetu univerziteta Harvard, osoba teška 155 kilograma sagoreva približno 372 kalorije dok trči oko 30 minuta prosečnom brzinom, dok će od dizanje tegova za isto vreme izgubiti oko 112 kalorija.

Iako kardio treninzi mogu sagoreti više kalorija od treninga snage, postoje istraživanja koja sugerišu da dizanjem tegova sagorevate kalorije satima, jer vaš metabolizam duže ostaje aktivan.

Mit broj 8. Trebalo bi da jedete manje obroke češće

Ideja malih, čestih obroka je da pomognu u boljoj kontroli gladi i održavanju metabolizma, prema naučnicima nije baš tačna.

Na primer, studija iz 2007. godine ispitivala je dve grupe ljudi koje su jele jednak broj kalorija dnevno: jednu koja je jela tri obroka bez grickalica, a druga koja je jela tri obroka i tri užine. Na kraju jednogodišnjeg eksperimenta, istraživači nisu otkrili razliku u gubitku težine između dve grupe.

Mit broj 9: Sok za čišćenje pomaže u mršavljenju

foto Pixabay

Iako čišćenje ceđenim sokovima može rezultirati kratkotrajnim gubitkom kilograma,, zbog kalorijskog deficita to ne možemo da održavamo duže od nekoliko dana. Jednom kada ponovo uvedete čvrstu hranu, verovatno ćete povratiti izgubljenu težinu.

Mit broj 10: Dodaci će vam pomoći da smršate

Neki dijetetski suplementi takođe mogu biti štetni za telo i dovesti do neželjenog jo-jo efekta. Štaviše, studija iz 2004. nije našla uverljive dokaze da dijetetski suplementi pomažu u gubitku kilograma.

(Telegraf.rs)