Grickanje noktiju nije samo ružna navika: 3 psihološka razloga koja mogu da budu okidač onihofagije

Foto: Shutterstock

Navika grickanja noktiju obično se stiče u detinjstvu. Procenjuje se da 30 odsto mališana u nekom trenutku razvoja stekne tu naviku, a da 15 odsto odraslih nastavi da gricka nokte tokom života.

Preporučujemo

Pored toga što ruke sa izgrickanim noktima izgledaju ružno, ova navika, koja se medicinski naziva onihofagija, može da poveća rizik od bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Pretpostavlja se da je stresna situacija okidač grickanja noktiju kod dece – nervoza pred kontrolni ili odgovaranje, svađa sa roditeljima i/ili braćom i sestrama, strah pred odlazak kod zubara... Onihogafija je znak roditeljima da se njihovo dete oseća nesigurno, ugroženo i neprihvaćeno.

I kada je reč o starijima koji se nisu oslobodili ovog tika, uzroci bi mogli da budu psihološke prirode.

1. Perfekcionizam

Većina starijih koji grickaju nokte teže perfekcionizmu – žele da u svakom segmentu života uvek daju sve od sebe i da postignu više od ostalih.

Takođe, grickanje noktiju se dovodi u vezu sa intenzivnom koncentracijom kada bi odrasla osoba trebalo da reši neki problem.

2. Nestrpljenje

Odrasli koji žele sve sada i odmah imaju tendenciju da grickaju nokte onda kada su prinuđeni da nešto čekaju.

Kada se situacija ne odvija po planu koji su zamislili, pokušavaju da se oslobode frustracije tako što grickaju nokte.

3. Stid ili nezadovoljstvo samim sobom

Kada odrasla osoba nije zadovoljna onim što je postigla ili se stidi zbog nečega što je uradila ili je propustila da uradi, ona će mahinalno početi da gricka nokte. Ova navika privremeno deluje umirujuće, a zapravo je „izduvni ventil“ za osećaj razočaranja u sebe i svoje sposobnosti.

Ipak, onihogafija nije problem koji se ne može prevazići. Ukoliko grickanje noktiju ne nestane samo od sebe tokom života, dobre rezultate daje kognitivna bihevioralna terapija i zamena ove navike nekom boljom i konstruktivnijom.

(Telegraf.rs)