Prof. Dr Nenad Dikić: Neželjene reakcije nakon vakcinacije se više dešavaju ženama

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Prošle nedelje sam bio kod mojih frizerki i imao izgleda uobičajenu antivaksersku diskusiju. Iako one nisu tipične nevernice u vakcine, može se reći da su u nastajanju. Ne znam da li sam bio ubedljiv, ali ostalo je na tome da će se možda vakcinisati.

S druge strane moja drugarica Andrea kaže da je veliki ljubitelj klasičnog obrazovanja jer smara da sve ovo što nam se danas događa je posledica nedostatka istog.

Preporučujemo

Nažalost nisam imao priliku samo za frizerkama da se raspravljam protekle nedelje, bilo je tu interesantnih rasprava sa mašinskim inženjerima, baštovanima, zemljoradnicima, pa čak i sa nekim kolegama.

S druge strane sve to su ljudi koji rado prihvataju moj savet i pomoć kada imaju neki zdravstveni problem, ali ne i kada je u pitanju vakcina protiv Covida – 19. Izgleda da je ovde problem što nam se sve ovo isuviše dugo događa pa je prirodno da ljudi imaju svoje mišljenje. I kao i uvek jedini način je da razgovaramo na osnovu dokaza zasnovanih na istraživanjima.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Tako je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (čuveni CDC) u Americi objavio podatke o bezbednosti prvih 13,7 miliona doza vakcine protiv Covid-19 datih Amerikancima -

Zahvaljujući sistemu za prijavu neželjenih efekta vakcine - VAERS (eng. Vaccine Adverse Event Reporting System) dobili smo prve podatke.

VAERS je tokom ovog perioda primio 6.994 izveštaja o neželjenim događajima povezanim sa vakcinama protiv COVID-19. Među svim izveštajima, 6.354 (90,8%) je klasifikovano kao blago, a 640 (9,2%) kao ozbiljno, uključujući 113 (1,6%) smrtnih slučajeva.

Srednja starost primalaca vakcina u VAERS izveštajima bila je 42 godine (raspon = 15 – 104 godine). Neželjeni događaji su se pre svega odnosili na glavobolju (22,4%), umor (16,5%) i vrtoglavicu (16,5%). Potvrđena su šezdeset dva izveštaja o anafilaksiji, 46 (74,2%) nakon prijema vakcine Pfizer-BioNTech i 16 (25,8%) nakon prijema vakcine Moderna.

Među neželjenim efektima prijavljenim CDC agenciji, 79,1 % se desio kod žena, iako je samo 61,2 % vakcina dato ženama. Gotovo sve anafilaktičke reakcije na vakcine Covid-19 dogodile su se ženama. CDC istraživači su izvestili da je svih 16 osoba koje su iskusile takvu reakciju na vakcinu Moderna bile ženskog pola i da su žene činile 44 od 46 osoba koje su imale anafilaktičke reakcije na vakcinu Pfizer.

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinović

Ovo je važno da prokomentarišem jer se neželjene reakcije stalno događaju, kod svih lekova koje redovno koristimo. Sve te reakcije ne ukazuju da je vakcina loša, već reakciju organizma na vakcinu. To uopšte nije nešto što nam se inače ne dešava, jer je toliko ljudi alergično na kikiriki, jaja ili recimo ujed pčele. Poznato je na primer da alergiju ima jedan od deset ljudi na penicilin, a da se anafilaktičke reakcije događaju kod jednog čoveka na 5000 ljudi (u nekim populacijama i mnogo češće). I pored toga lekari širom sveta prepisuju penicilin. Znači da se savremena medicina ne odriče dobrog leka, već se trudi da kontroliše neželjene događaje.

S druge strane znamo iz ranijih studija da žene između 20 i 59 godina imaju četiri puta češće alergijske reakcije nego muškarci nakon primanja vakcine protiv pandemijskog gripa 2009. godine.

I druga istraživanja, kao na primer pokazalo je da su između 1990. i 2016. žene činile 80 % svih anafilaktičkih reakcija odraslih na vakcine.

Setimo da su od početka pandemije žene ređe obolevale od muškaraca, da su imale blažu kliničku sliku i da su brže ozdravile, što je verovatno posledica dobrog imunološkog odgovora. Verovatno je i u tome objašnjenje zašto žene imaju više neželjenih efekata.

Ja sam već pisao o razlikama u oboljevanju žena i muškaraca. Činjenica da se bolesti različito manifestuju među polovima, ali i da žene idu mnogo češće kod lekara, ali i da su odgovornije u prijavljivanju neželjenih efekata. Verovatno je to razlog kao i činjenica da se ženski imunološki odgovor razlikuje od muškog.

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinović

Istraživanja su pokazala da proizvode više, ponekad i dvostruko više, antitela nakon dobijanja različitih vakcina.

Smatra se da je imunološki odgovor povezan sa reproduktivnim hormonima, pre svega progesteronom i estrogenom, ali i da razlika u hromozomima bitno utiče na odgovor, o čemu sam takođe već pisao. Iako imunolozi veruj da je samo jedan X hromozom kod žena aktivan, očigledno je da su bar kod 15 % oba hromozoma aktivna i da to utiče na imunitet.

To s druge strane objašnjava zašto 80 % autoimunih bolesti pogađa žene. Žene očigledno imaju jači imunitet, bilo kada je potrebno, bilo kada je to smetnja. Možda bi o tome više znali da do devedesetih godina prošlog veka, klinička ispitivanja lekova i vakcina uglavnom nisu uključivala žene.

Na primer smatra da se doza vakcine protiv Covida 19 kod žena verovatno može da da isti odgovor i u manjoj koncentraciji, ali to nije ispitivano.

Konačno o svemu ovome građani bi trebalo da budu precizno informisani. Ulog je i suviše veliki da pored pandemije korona virusa imamo i epidemiju antivaskera, ali i veliku neodlučnost. O svim pitanjima vezanim za vakcinaciju treba razgovarati a pogotovo o neželjenim efektima, pa i o većoj prevalenciji kod žena, jer drugačije nećemo pobediti Covid 19.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum