• 1

Zoran je pre 2 decenije dobio multipla sklerozu: Napustio je Beograd, sa Jelenom se bori za zdravlje

- U Leskovcu imam sve što mi je potrebno, život je mnogo mirniji, nema toliko prepreka kao u prestonici - kaže Zoran Milićević

  • 1
foto screenshot Youtube/Društvo MS Srbije Srbija

foto screenshot Youtube/Društvo MS Srbije Srbija

Kad je 2001. na skijanju doživeo pad, Zoran Milićević nije ni slutio da će mu se od tog trenutka život okrenuti za 180 stepeni. Zbog slabosti koju je osetio pomislio je da je reč o mehaničkoj povredi, ali kada je nedugo zatim otišao na lumbalnu punkciju njegove sumnje bile su razvejane.

Dobio je dijagnozu multipla skleroze (MS), bolesti čija klinička slika zavisi od mesta oštećenja u mozgu i kičmenoj moždini, a koja i te kako remeti kvalitet života i iziskuje brojne promene životnih navika.

- U životu morate da pronađete sreću i u malim stvarima - kaže Zoran. - Danas je lep dan, stigli su mi prijatelji… U tome bi trebalo uživati.

Njegova životna filozofija možda zvuči previše obično, ali smo sigurni da ne postoji onaj ko bi mogao da kaže da Zoran nije u pravu.

Jer, kad bismo bili surovo iskreni prema sebi, priznali bismo da dok smo zdravi mnoge stvari podrazumevamo. Njihovu pravu vrednost spoznamo tek kasnije, kad bolest zakuca na vrata...

Bolest sa stotinu lica

U trenutku dobijanja dijagnoze MS-a Zoran je živeo i radio u Beogradu. Imao je, kaže, sreće što su mu članovi porodice i prijatelji pružili snažnu podršku u tim najtežim trenucima. Uz njega su, kaže, bili roditelji, sestra i njena porodica - svi spremni da mu izađu u susret i pomognu koliko god je to u njihovoj moći.

S druge strane, ističe, imao je sreće i što je odmah bio primljen kod dr Jelene Drulović i njenog tima.

- Dobio sam steroide, to mi je bila prva terapija. Posle toga mi je bilo bolje i simptomi su skoro nestali. Međutim, kasnije se na svakih godinu, dve javljao udar u smislu slabosti u nogama, teže sam hodao, brže sam se zamarao.

Posle 16 godina od dijagnoze osetio sam da se brže zamaram i da mi je potrebno više vremena da uradim neke stvari koje sam ranije mogao da uradim brže - navodi Milićević.

foto screenshot Youtube/Društvo MS Srbije Srbija

foto screenshot Youtube/Društvo MS Srbije Srbija

Proces regeneracije je, objašnjava, postao duži nego pre; trebalo mu je više vremena za odmaranje i spavanje, više vremena da pređe 200-300 metara…

- Kad se desio udar, kortikosteroidi mi nisu više pomagali kao ranije - priča Zoran.

Odluka koja menja život

Poslednji jak udar desio se 2019. godine. Do tada je radio na dve televizije. Onda je, iskreno kaže, video da je to kontraproduktivno za njega, da se brzo zamara... Postao je, opisuje, “mnogo nervozan i besan”.

Tada je doneo odluku koja je mnogima bila čudna, ali je za njega, ispostaviće se, bila višestruko ispravna - rešio je da se iz Beograda preseli u Leskovac.

- Leskovac ima sve što ima i Beograd, imam prijatelje i ovde, a mnogo je mirniji život i nema toliko prepreka na koje sam nailazio u Beogradu u smislu nemam gde da se parkiram, gužva je, ljudi su nervozni, živi se brzo… Ja to ne mogu, ja sam spor, to nije ritam koji mi prija - objašnjava Zoran.

Istina, postoji još jedan razlog koji ga je “vukao” da se iz prestonice preseli u manji grad. Onaj najlepši i najvažniji - ljubav.

- Zbog verenice sam primarno došao u Leskovac - iskreno kaže.

- Ujutro skuvam kafu, doručkujem i operem sudove. Kad operem sudove, niko srećniji od mene! Zašto? Zato što sam nešto radio, pomogao sam svojoj verenici da ona to ne radi… Pritom, to su obaveze koje su realne.

foto screenshot Youtube/Društvo MS Srbije Srbija

foto screenshot Youtube/Društvo MS Srbije Srbija

Zoranova verenica Jelena Polić takođe boluje od MS-a. Njena bitka traje punu deceniju.

- Od prošle godine počela sam zajednički život sa Zoranom - kaže Jelena.

- Veoma je bitno da ne morate da objašnjavate zašto sada nešto ne možete da uradite, ali ćete moći za dva sata, zašto morate da legnete da se odmorite…

Zoran razume Jelenine zdravstvene razloge bolje nego bilo ko. Ima ih i sam, i odlično zna kako izgleda život sa MS-om. Ali, ni on ni Jelena ne gube nadu.

Ono što im oboma daje vetar u leđa je činjenica da je u poslednjih godinu, dve došlo do velikog napretka u nalaženju novih lekova i terapija za MS.

- Verujem da će dr Drulović sa svojim timom učiniti sve da ta terapija bude dostupna i nama. Polažem veliku nadu u nove terapije u smislu da neki simptomi nestanu ili da oboljenje stane u stadijumu u kom se nalazim sada. To bi bila velika stvar i za mene i za sve druge ljude koji boluju od MS-a - ističe Milićević.

Dijagnoza MS-a nije ni lepa ni laka vest, ali, poručuje Zoran, čovek ne sme da pomisli da se tu život završava:

- Morate da upoznate bolest, da upoznate svoje granice i limite i da se ponašate u skladu sa tim. Život mora da se nastavi, samo mora da se nađe mera.

Bolest autoimunog porekla

MS je potencijalno onesposobljavajuća bolest koja zahvata mozak i kičmenu moždinu. Smatra se da u svetu od ove bolesti boluje oko 2,8 miliona ljudi, dok u Srbiji taj broj iznosi oko 9.000 ljudi.

Iako nije poznato precizno kako nastaje, zna se da je MS autoimunog porekla, a njen uzrok multifaktorijalan - nastaje zbog različitih uticaja spoljašne sredine, ali i genetskih faktora.

Kod MS-a imuni sistem napada omotač (mijelin) koji pokriva nervna vlakna i tako pravi problem u komunikaciji između mozga i ostatka tela. Simptomi koji se javljaju su različiti i zavise od broja zahvaćenih vlakana, kao i od toga koja nervna vlakna su zahvaćena.

Kod nekih pacijenata će se javiti problemi koji otežavaju hod, dok kod drugih mogu postojati mirni periodi bez novih simptoma.

CT scan, snimak rengenski glave, mozak, bolest, dijagnoza, dijagnostika, Multiple sclerosis, Multipla skleroza,

Foto: Shutterstock

Dijagnoza se uspostavlja između 25. i 45. godine života, zbog čega MS predstavlja najčešće netraumatsko onesposobljavajuće neurološko oboljenje mladih odraslih osoba.

Kod većine bolesnika, posle 6 do 22 godine trajanja, bolest poprima sporo, ali nezaustavljivo progresivan tok, koji se karakteriše progresivnom akumulacijom neurološkog deficita. Ovakva forma bolesti se naziva sekundarno progresivna forma multipla skleroze (SPMS). U Srbiji u ovom trenutku oko 2.100 osoba ima ovu formu bolesti i smatra se da je ovo najteža forma MS.

Iako za MS ne postoji lek, postoje terapije koje mogu da kontrolišu aktivnost, kao i progresiju ove bolesti. Rana dijagnoza, a i potom intervencija presudni su u nastojanju da se kontroliše tok bolesti i uticaja koji MS može da ima na život pacijenta.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • MikiMS

    Pozdrav saborcima, isorabka za tekst - ima nas oko 12000 sa MSom u Srbiji, a cak i sa svim povecanjima broja lecenih, to je i dalje samo 10% onih koji primaju terapiju, sto je ponizavajuce. Sretno svima i neka vas Bog cuva !

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima