UV indeks zračenja prelazi u ljubičastu zonu: Evo kako da se sačuvate od njegovog opasnog uticaja

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

U skoro svim delovima Srbije danas će indeks UV zračenja biti "u crvenom", a kako najavljuju iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u petak će u Sjenici preći u ljubičastu zonu.

Preporučujemo

Pored visokih temperatura vazduha, trebalo bi da povedemo računa i o dodatnoj zaštiti kože koja je izložena sunčevim zracima. Naime, vrednosti ultraljubičastog indeksa kreću se od nula do deset i više, a sve iznad šest smatra se visokim i opasno je po kožu.

Kada je UV zračenje visoko, trebalo bi izbegavati boravak na suncu tokom najtoplijih sati, obavezno nositi majicu i šešir, a kožu zaštititi odgovarajućim preparatima. U suprotnom, posledice mogu da budu mnogo gore od onih koje trpimo usled izlaganja vrućini.

Zašto je visok nivo UV zračenja opasan?

Prema rečima dermatologa, visok nivo UV zračenja može da izazove brojne zdravstvene probleme - i kratkoročne, ali i dugoročne.

Zaštita od štetnog sunčevog zračenja najvažija je kod dece i o tome bi roditelji trebalo posebno da vode računa. Pedijatri upozoravaju da deca, ukoliko nisu adekvatno zaštićena tokom dugotrajnog boravka napolju, mogu dobiti opekotine.

Naučno je dokazano da opekotine od sunca u dečjem uzrastu, višestruko povećavaju šanse za dobijanje karcinoma kože u odraslom dobu.

Kad je reč o odraslim osobama, preterano izlaganje UV zračenju može dovesti do bolnih opekotina, ali i do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak kože, prerano starenje, kataraktu i druga oštećenja oka, kao i smanjivanje normalne imunološke reakcije.

Kako se zaštititi?

Zdravstveni stručnjaci podsećaju da su sunčevi zraci najjači u periodu od 10 do 17 sati, pa bi decu u ovom periodu potrebno skloniti sa sunca koliko god je to moguće. Takođe, i starije osobe trebalo bi da izbegavaju boravak napolju u tom periodu dana. Ukoliko je neophodno da izađete napolje u vreme kad je nivo UV zračenja visok, postoji nekoliko načina da sprečite negativan uticaj sunca na kožu.

- Kremu za sunčanje trebalo bi naneti na sve delove kože desetak minuta pre izlaska na sunce - savetuje pedijatar dr Goran Vukomanović.

- Za bebe i malu decu obično je potrebno ponovno mazanje kože na svakih sat vremena. Potrebno je koristiti preparate koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama, jer korišćenje krema koje nisu proverene može da dovede do opekotina i oštećenja kože. Treba obratiti pažnju da odabrana krema obavezno ima zaštitu i od infracrvenog IR-A zračenja, a ne samo od UV-B i UV-A zraka. Idealno bi bilo da odabrana krema štiti takozvanim inovativnim organskim filterima.

foto screenshot hidmet.gov.rs

Koje su mere zaštite?

Ne reaguju svi tipovi kože na zračenje sunca na isti način, jer svaka osoba ima svoju fotoosetljivost. Ali, s obzirom na to da je dečija koža tanka, a njen zaštitni mehanizam slabiji od kože odraslih osoba, deca mnogo brže pocrvene. Ništa manje nisu osetljive ni osobe koje su svetle puti i plavih očiju.

Većina ljudi razmišlja o zaštiti kože od sunca samo kada se priprema za odlazak na more, planinu, plažu ili bazen, što je naravno pogrešno. Zanemaruju činjenicu da je izloženost ovim zracima prisutna svakodnevno, prilikom obavljanja uobičajenih aktivnosti na otvorenom.

Prepoznajte sunčanicu i toplotni udar

U ovako vrelim danima sunčanica i toplotni udar mogu da zadese svakog ko se adekvatno ne štiti od visokih poljnih temperatura rekla je za Telegraf.rs doktorka Ksenija Maričić. 

Ona navodi da, ipak, postoje grupe u populaciji koje su osetljivije na velike vrućine, a to su pre svega mališani do pet godina starosti, ljudi koji pate od kardiovaskularnih bolesti, ali i svi stariji od 65 godina.

- Osobe koje pripadaju osetljivim grupama, kao i mala deca i bebe teže se aklimatizuju, odnosno potrebno im je više vremena za privikavanje na spoljnju temperaturu - objašnjava za Telegraf dr Maričić.

Simptomi sunčanice se uvek javljaju prilikom direktnog izlaganju potiljka suncu. Sa druge strane, toplotni udar može nastati i boravkom u prostorijama u kojima je temperatura visoka, u kolima koja su ostavljena na suncu…

- Simptomi sunčanice su vrtoglavica, bol u glavi, pojačano znojenje, vrele ruke i noge, suva koža, crvenilo u licu, neretko i povraćanje, kao i povišena telesna temperatura - objašnjava dr Maričić.

Ona navodi da se ovi simptomi mogu javiti i nekoliko sati posle neopreznog izlaganja suncu. Kako ističe, simptomi toplotnog udara su nešto drugačiji i teži i mogu imati kobne posledice.

- Kod toplotnog udara telesna temeperatura brzo dostigne 40 stepeni, nema znojenja i pored velikih vrućina. Nedostatak znoja prati jaka glavobolja, a sve to ukazuje da je telo prestalo da se hladi - objašnjava dr Maričić.

Šta da radite ako neko kolabira? 

Danas se u Srbiji očekuju i ekstremno visoke temperature koje će ponegde dostizati i 40. podeok, zato nije na odmet da se podsetimo kako da se sačuvamo od vrućine, šta da radimo ako neko kolabira, kako da se ponašamo ako nama pozli.

Najpre, kako savetuju lekaru nikako ne bi trebalo da se izlazi napolje u najtoplijem delu dana. Naravno, ko to može u skladu sa obavezama, a ovo se tek ne preporučuje hroničnim bolesnicima.

Napolje, pre svega, nikako ne bi trebalo kretati bez flašice vode i piti makar po gutljaj na svakih 20 minuta, imati kod sebe neki slatkiš,  a neophodno je imati i šešir ili kačket na glavi.

Ukoliko neko pored nas kolabira, nikako ne treba da paničimo, već da joj ukažemo prvu pomoć i pozovemo Hitnu pomoć, ako je osoba bez svesti. 

Doktorka Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Ivana Stefanović objasnila je za Telegraf kako bi trebalo da izgleda prva pomoć koju pružamo osobi koja je kolabirala.

- Osobu koja je kolabirala trebalo bi, ako diše, okrenuti na bok, zabaciti joj glavu, i ako može da govori i da pije, znači samo ako je svesna, ne nikako nasilno, dati joj da pije vodu - kaže dr Stefanović:

- Ako osobi koja je kolabirala i u besvesnom je stanju date vodu, rizikujete da joj voda uđe u pluća. Ako je osoba svesna, onda je potrebno da joj pomognete da popije vodu, da unese u organizam nešto slatko, čak i slano, jer joj je pao pritisak i izgubili su se elektroliti.

Obazrivost i na kupalištima 

Obazrivost je neophodna i na kupalištima, iako su ona dobra rešenja za ove tropske dane. U vodu nikako ne bi trebalo ulaziti naglo, pogotovo kada su spoljne temperature blizu 40 a vode oko 20 stepeni, objasnio je kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić. To, kako je rekao,  može prouzrokovati infarkt, pa čak i dovesti do smrtnog ishoda.

On je dodao da bi po velikim vrućinama trebalo da budu svi oprezni a naročito srčani pacijenti.

- Za organizam nikada nije dobro da se prave nagli prelazi - niti iz preterano hladnog u toplo, niti iz preterano toplog u hladno. Druga varijanta je čak mnogo opasnija. Kod ulaska u hladnu vodu, kada je spoljna temperatura visoka, organizam se brani sužavanjem krvnih sudova kako se u hladnoj sredini ne bi gubila toplota - objasnio je Ristić za medije.

Oni koji ostanu kod kuće trebalo bi da se tuširaju redovno mlakom vodom, više puta u toku dana.

Ishrana

U ovim tropskim danima trebalo bi da izbegavamo začinjenu i kaloričnu hranu, kao i alkohol. Da biste nadoknadili elektrolite potrebno je svakodnevno pojesti slanu supu. Trebalo bi jesti manje obroke sa što viće povrća, i jesti što više voća.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstoc

Rashladite automobil na brzaka  

I za kraj, nimalo nije prijatno kada uđete u automobil koji je stajao na suncu, jer je u njemu kao u sauni, tako da ni volan ne može da se drži. Postoji jedan trik kako da se on rashladi za 10 sekundi. Najpre morate da otvorite prozor na vratima suvozača, a potom da otvarate i zatvarate vrata vozača.

Inače, kožna sedišta doprinose većem zagrejavanju automobila, pa bi bilo dobro da ih prekrijete pamučnim materijalom.

I položaj volana ima veze sa vrućinom. Naime, nije dobro da uhvatite rukama vreli volan, pa je stoga pametno da ga zaokrenete u stranu. Kad sednete u vozilo i zaokrenete ga u početni položaj, onaj deo koji uhvatite biće hladan.

Vodite računa i o menjaču, navlaka u vreme tropskih vrućina može da pomogne da se ne zagreje, jer nije zgodno voziti kada delovi koje dodirujete usijaju od vreline.

Ukoliko, ipak, planirate da provedete dan na otvorenom:

- zaštitite kožu odećom koliko je to moguće

- obucite laganu svetlu majicu od prirodnih materijala i pantalone sa dugim nogavicama

- nosite šešire i naočare sa zaštitom od UV zraka

- obavezno nanesite kremu sa zaštitnim faktorom sa minimum SPF 30, a naročito zaštitite vrat i dekolte preparate za zaštitu kože nanesite 20 minuta

- pre izlaganja suncu izbegavajte da se izlažete suncu u periodu od 10 do 17 časova, u vreme kada je sunčevo zračenje najjače

(Telegraf.rs)