Lekari upozoravaju: 90 % ljudi se ne tušira pre ulaska u vodu, pazite gde sedate na bazenima

Foto: Pexels

Vrućine su stegle sa svih strana i jedan od načina za kojim svi posežemo da se rashladimo, naročito vikendima, jeste odlazak na bazen.

Međutim da li je uvek voda u bazenima dovoljno čista i nosi li određene rizike od infekcija, pitanja su na koja, pre svega, trže odgovor pasionirani kupači.

Preporučujemo

Nisu retke situacije u kojima su ljudi imali iskustvo da su na bazenima "pokupili" neke bakterijske ili virusne infekcije.

Konjuktivitis, urinarne infekcije, ešerihija, virusne bradavice, gljivične infekcije kože su najčešće bolesti koje možete da dobijete na bazenu.

A glavni prenosioci su ljudi koji koriste bazane, ali su lišeni smisla za higijenu.

Većina kupača ne poštuje pravila na bazenima, od kojih je prvo, da se na plivanje ne ide pre tuširanja.

Prema nekim podacima blizu 90 odsto građana se ne tušira pre ulaska u bazen, a kako lekari ističu čak blizu 50 odsto ih urinira u vodu.

- Zabranio bih svakom ko se ne tušira da uđe u vodu. To je obavezno i pre ulaska i posle izlaska iz bazena, ma koliko mislimo da smo čisti - kaže za portal eKlinika dr Dragan Miljković.

- Voda se hloriše, i zna se kolika je dozvoljena koncentracija hlora na kubik vode. Ima, ipak, loših navika, od 10 kupača njih 5 urinira u bazenu, što je posebno loše tamo gde je koncentracija hlora niža, kao na primer u dečjim bazenima – naglašava dr Miljković.

Vlaga i toplota su idealna mesta za razmnožavanje kandide. Ova gljivica je krivac za infekciju stopala – atletsko stopalo.

Foto: Shutterstock/AstroStar

Kandida se brzo širi na mokrim pločicama kraj bazena i na ležaljkama, stolicama... Između nožnih prstiju se javlja crvenilo, svrab, a veoma se lako prenosi na nokte.

Iz bazenske vode, sa prljavih ruku i peškira vreba i konjuktivitis. Javlja se crvenilo, peckanje i svrab u očima, žućkasti sekret prekriva trepavice, kapci su otečeni. Kako biste izbegli ovu bolest, obavezno se umijte kada izađete iz bazena.

– Po navici, više od 70 odsto ljudi, izađe iz vode, sedne na ležaljku bez peškira ili na tuđi peškir ili ode do restorana pa sedne na stolicu mokar. Tako može lako da se dobije i neko kožno oboljenje i da se prenesu polne infekcije- kaže dr Miljković.

On savetuje da se posle svakog izlaska iz bazena ode pod tuš, a trebalo bi i čistim rukama dobro oprati oči i nos.

Dr Dragan Miljković, s druge strane, dodaje i da je veliki problem u velikim gradovima i preopterećenost nekih bazena.

– Zna se koliko ljudi može da bude na bazenu. Ne možemo da se poređamo kao sardine. Trebalo bi ograničiti broj ljudi na površini vode, nekada je posetilaca previše. Poznato mi je da se u centralnim i najposećenijim bazenima proverava kvalitet vode, uzimaju se uzorci u 13 i 18 sati, meri se koncentracija hlora i drugih sastojaka- navodi lekar.

- Da ponovim, ipak, dosta toga zavisi od nas, od naše kulture i higijene – poručuje dr Miljković.

Hlor je, kako objašnjava, dezinficijens kao alkohol, a preko ljudskog znoja se izbacuju štetni produkti metabolizma.

Foto: Pixabay

– Ponekada se javi crvenilo očiju, ako je u bazenu prisutna veća koncentracija hlora. Savetujem da se aktivno boravi u vodi najduže pola sata. Ukoliko možete idite na more ili banju, jer je ova naša česmovača kojom se pune bazeni – nužno zlo – smatra dr Miljković.

Specijalista higijene i medicinske ekologije i dijetolog dr Tatjana Mraović, potvrđuje da su gljivične infekcije česte na gradskim bazenima.

Ona savetuje da svako na bazen nosi  lični čist peškir, da se ti peškiri obavezno prokuvavaju posle upotrebe.

-Vlažan peškir na kome se satima sedi može biti izvor dodatnih problema. Obavezno je i kupanje kod kuće, sapunom i šamponom, nakon povrtka sa bazena.

- Mnogi tinejdžeri se ne kupaju posle upotrebe bazena. Kako biste izbegli infekcije nosite i suvu odeću od prirodnih materijala, koja se brzo suši – ističe dr Mraović.

Ona savetuje da kupači izbegavaju i sedenje na ivicama bazena takođe zbog smanjenja rizika od infekcija.

(Telegraf.rs)