Čuva srce, reguliše pritisak i smanjuje rizik od astme: 3 razloga da jedete dinju svaki dan

Foto: Unsplash/Elena Mozhvilo

Dinja nam je poznata kao voće koje rashladimo i rado jedemo tokom vrelih letnjih dana, a u stvari, ona  je povrće i pripada porodici krastavaca. Možete je jesti u većim količinama, a bez bojazni mogu da je konzumiraju i osobe sa viškom kilograma, jer u sto grama ima samo 34 kalorije, malo šećera bez obzira što je slatka.

Preporučujemo

Takođe, sadrži dosta minerala i vitamina. Bogata je kalijumom zbog znatnog sadržaja vitamina A, a budući da sadrži i vitamin C, kalcijum, magnezijum, fosfor i biotin, dinju bi trebalo konzumirati u velikim količinama.

Lekovita dejstva dinje

Stručnjaci tvrde da beta karoten iz dinje pomaže u borbi protiv karcinoma pluća, ali i kod raka grlića materice, želuca i oralnih formi. Biljna vlakna povoljno deluju na čišćenje organizma od štetnih materija i predstavljaju pravi recept za lečenje nadutosti stomaka, a ostale blagodeti će vas iznenaditi.

1. Ojačava imunitet

Dinja je bogata fitonutrijentima koji jačaju imunitet i pomažu u borbi protiv brojnih bolesti. Takođe imaju i antiinflamatorna svojstva, što je značajno u borbi protiv upala. Vitamin A  jača imunitet i podstiče proizvodnju belih krvnih zrnaca.

Foto: Pixabay/Couleur

2. Štiti kožu i kosu

Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose. To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu

i kosu i esencijalan je za njihov rast.

Vitamin A bitan je za čisti ten, a takođe može pomoći i u zaštiti od UV zraka koje uzrokuju brže starenje kože. Osim vitamina A, tu je i vitamin C važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje finu strukturu.

Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Osim u ishrani, možete je koristiti i direktno na koži i kosi kao masku ili regenerator.

3. Reguliše krvni pritisak

Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak.

On je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od srčane kapi i gubitka mišićne mase.

Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak bubrežnog kamenaca.

(Telegraf.rs)