• 1

Kako naše telo reaguje na velike vrućine: Srčanog i toplotnog udara nisu pošteđeni ni mladi i zdravi

Ako krvni pritisak naglo padne, do organa ne stiže dovoljno krvi, pa raste rizik od infarkta

  • 1
Vrućina, Nesvestica

Foto: Nikola Tomić

Srbiju je zahvatio četvrti toplotni talas ovog leta. Iako se čini da smo se već privikli na visoke temperature, iz talasa u talas sve je više onih koji traže lekarsku pomoć, jer se zbog vrućina ne osećaju dobro.

Kako visoke temperature utiču na naše telo i zašto ih teško podnose ne samo stariji ljudi i hronični bolesnici, već i mladi?

Odgovor se krije u termoregulaciji.

Naime, kako temperature vazduha rastu, tako naše telo koje je naviknuto da održava temperaturu na 37,5 stepeni Celzijusa, mora više da se trudi kako bi sprečilo da mu unutrašnja temperatura skoči. U tom "poslu" otvara više krvnih sudova blizu kože, jer na taj način otpušta vrelinu u okruženje i počinje da se znoji.

Kako znoj počinje da isparava, tako se povećava toplota koju otpuštamo preko našeg najvećeg organa - kože.

Znojenje je korisno za naš organizam, ali u isto vreme ono predstavlja napor, jer se telo više napreže. Otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače da bi krv mogla da cirkuliše.

Kad se znojimo, neretko osećamo blagi svrab ili stopala počnu da otiču kad krvni sudovi počnu da popuštaju.

Devojka, znoj, majica, znojenje, pazuh

Foto: Shutterstock

Ako krvni pritisak naglo padne, do organa ne stiže dovoljno krvi, pa raste rizik od srčanog udara. U isto vreme, usled znojenja ostajemo bez tečnosti i soli, i ravnoteža između njih u telu se menja.

U kombinaciji sa sniženim vrednostima krvnog pritiska dolazi do toplotne iscrpljenosti koju prate vrtoglavica, mučnina, zbunjenost, glavobolja, dezorijentacija, grčevi u mišićima, padanje u nesvest, pojačano znojenje i umor.

Toplotna iscrpljenost nije opasna ukoliko možemo da se rashladimo pola sata posle pojave prvih simptoma. Ali, ako preznojavanje i izloženost visokim temperaturama potraju, rizikujemo toplotni udar.

Ovom stanju posebno su izloženi dijabetičari, bebe i mala deca, slabije pokretne osobe, kao i hronični bolesnici koji u okviru redovne terapije uzimaju lekove za snižavanje krvnog pritiska, diuretike, osobe koje imaju epilepsiju, Parkinsonovu bolest...

U našoj galeriji pogledajte koji su simptomi i mere prevencije toplotnog udara:

Video: Saveti kako da izbegnete toplotni udar: Pridržavajte se ovih pravila

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Beograd

    A klime u gradskom prevozu ne rade!!! Dovodite ljudima zivote u opasnost!

    10
    0

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima