Srčani i moždani udar je moguće sprečiti

Foto: Promo

Svetski dan srca 29. septembra, je ustanovljen 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Brojke pokazuju da su kardiovaskularne bolesti i dalje najčešći uzrok smrti. Od njih umire više od 17,9 miliona ljudi širom sveta svake godine, što čini 32 odsto svih smrtnih slučajeva. U Srbiji je slična situacija. Svaki drugi smrtni ishod posledica je bolesti srca i krvnih sudova, koje su ujedno i vodeći uzrok obolevanja. U Srbiji godišnje preko 50.000 ljudi umre od posledica kardiovaskularnih bolesti.

Najčešće srčane bolesti su ishemijska bolest srca (uključujući srčani udar), poremećaji srčanog ritma, srčana insuficijencija (srčana slabost) i bolest srčanih zalistaka, dok je među cerebrovaskularnim bolestima najčešći moždani udar.

Možemo odložiti početak i napredovanje kardiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija, smanjiti njihovu težinu te značajno produžiti život. U preko 80% slučajeva je moguće sprećiti smrtnost od srčanog i moždanog udara, a više od 50% obolevanje od istih. To se može postići promenom životnih navika i ponašanja, kao što su: prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana. Pored toga važna je kontrola i lečenje faktora rizika kao što su: visoki krvni pritisak, poremećaji ritma (atrijalna fibrilacija), visoki holesterol, visoki šećer u krvi, prekomerna težina.

Sve preporuke struke treba tražiti od proverenih, verodostojnih izvora, kao što su Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“ ili Svetska zdravstvena organizacija, važe i u slučaju moždanog udara, koji je u Srbiji treći najvažniji uzrok smrtnosti, kao i vodeći uzrok invaliditeta. Procena je da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama moždanog udara, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike.

Foto: Shutterstock

Moždani udar je rezultat prekida dotoka krvi u mozak, bilo zbog začepljene arterije ugruškom ili suženja krvnog suda (ishemijski moždani udar) ili “pucanja” krvnog suda (moždano krvarenje). Nedostatak kiseonika i hranljivih materija ubija moždane ćelije, a posledice, koje uključuju paralizu delova tela, poremećaje govora, ravnoteže i koordinacije, poremećaje percepcije, gutanja, vida i sluha te promene u ponašanju i emocijama, zavise od obima i mesta oštećenja.

Pacijenti sa moždanim udarom koji dobiju organizovanu negu i lečenje imaju veće šanse da prežive, da budu nezavisni i da žive samostalno kod svoje kuće.

Mnogim pacijentima je potrebna rehabilitacija posle preležanog moždanog udara. Rehabilitacija je proces koji obuhvara fizikalne i psihološke terapije i može trajati mesecima, ali i godinama. U zavisnosti od potreba i stanja pacijenta, odvija se na odeljenjima proširene bolničke nege, banjama, u kućnom okruženju ili u specijalizovanim rehabilitacionim ustanovama, uz učešće različitih stručnjaka i članova porodice.

Preživeli od moždanog udara i njihove porodice mogu se suoćiti sa brojnim poteškoćama da se prilagode svakodnevnom životu nakon moždanog udara, uključujući emotivne i psihološke probleme, kao i finansijske zbog odsustva sa posla ili nemogućnosti da se ponovo vrate na posao i promenjenog društvenog statusa.

Srčani i moždani udar i nadalje su jedan od najznačajnih problema, često sa fatalnim posledicama. Te posledice mogu biti trajne i predstavljaju ogromno opterećenje kako za pojedinca i njegovu porodicu, tako i za društvo u celini.

Foto: Shutterstock

Stoga je, zdrav način života jedna od ključnih mera u sprečavanju ovih bolesti i prerane smrtnosti.

Budite mudri u izboru hrane:

• Smаnjitе slаtке nаpitке i vоćnе sокоvе – izаbеritе vоdu ili nеzаslаđеnе sокоvе;
• Zаmеnitе slаtкišе i slаtке pоslаsticе svеžim vоćеm као zdrаvоm аltеrnаtivоm.
• Pојеditе pеt pоrciја vоćа i pоvrćа (оtpriliке pо nекоliко dnеvnо) – mоgu biti svеžе, smrznutе, коnzеrvirаnе ili sušеnе.

Budite fizički aktivni:

• Buditе fizičкi акtivni nајmаnjе 30 minutа svакоdnеvnо sеdаm dаnа u nеdеlji.
• Prоšеtајtе dо pоslа ili dо prоdаvnicе.
• Kоristitе stеpеnicе umеstо liftа.
• Uкljučitе sе u nекi spоrt ili plеs.
• Štо višе slоbоdnоg vrеmеnа prоvоditе u prirоdi, fizičкi акtivnо (šеtnjа, rаd u bаšti, vоžnjа biciкlа ili rоlеrа).

Rеcitе „nе” pušеnju

• Prеstаnкоm pušеnjа, pоbоljšаćеtе svоје zdrаvljе i zdrаvljе vаših nајbližih.
• Ако imаtе prоblеmа sа prеstаnкоm pušеnjа, pоtrаžitе stručni sаvеt.

Foto: Shutterstock

Izvori:

• Svetska zdravstvena organizacija. Cardiovascular diseases. Dostupno na: https://www.who.int/health-topics/cardiovascular-diseases#tab=tab_1.ž
• Svetska zdravstvena organizacija. Top 10 causes of death. Dostupno na: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/the-top-10-causes-of-death
• Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“. Svetski dan srca - 29. septembar 2020. Dostupno na: https://batut.org.rs/index.php?content=2113
• Institut za javno zdravlje Srbije “Batut”. Zdravstveno-statistički godišnjak republike Srbije 2019. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2019a.pdf
• Scientific Reports. Behavioural risk factors and healthy life expectancy: evidence from two longitudinal studies of ageing in England and the US. Dostupno na: https://www.nature.com/articles/s41598-020-63843-6
• King's College London. The Burden of Stroke in Europe Report: the Challenge for Policy Makers. Brussels. Stroke Alliance for Europe (SAFE). 2017. Dosutpno na: https://www.strokeeurope.eu/downloads/The_Burden_of_Stroke_in_Europe_-_Challenges_for_policy_makers.pdf
• The Economist Intelligence Unit. Preventing Stroke: Uneven progress. New York. The Economist Intelligence Unit. 2017. Dostupno na: https://perspectives.eiu.com/sites/default/files/Preventing%20Stroke_Uneven%20Progress.pdf.

(Telegraf.rs/PR)