Doktor Stojanović objasnio za koje pacijente aspirin ima više štete nego koristi

foto: pixabay.com

Nove mere protiv kovida u Šangaju i Pekingu. Austrija se priprema za četiri pandemijska scenarija na jesen. Iz Amerike stiže upozorenje o štetnosti leka koji je deo terapije u lečenju kovida 19, a reč je o aspirinu. To su vesti koje su nas dočekale na početku ove nedelje.

Klinički farmakolog prof. dr Radan Stojanović ovog jutra je na televiziji K1 istakao da ne smemo zaboraviti na zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije koji glasi: Pandemija nije završena.

Preporučujemo

- To je ključno. S obzirom na to da pandemiji nije kraj, moramo se u skladu sa tim i ponašati. Razloga zbog kojih su u Kini na snazi veoma restriktivne mere je nekoliko. Najpre, stanovnici u Kini dobijali su "Sinofarm" ili "Sinovak" vakcinu koje su pokazale manji stepen efikasnosti nego druge vakcine.

Potom, Kina je mnogoljudna i gusto naseljena zemlja, a imamo i podatak da 50 odsto građana koji imaju više od 80 godina nisu vakcinisani sa dve doze. Zbog svega toga, na prvu naznaku novog talasa epidemije i povećanja broja zaraženih, Kinezi pristupe strogim restrikcijama - objasnio je dr Stojanović.

Osim ovog, kineskog modela prevencije, u svetu su na delu još dva, kaže profesor Medicinskog fakulteta dr Radan Stojanović.

- Drugi je model zapadnih zemalja koje su stanovništvo imunizovale vakcinama koje imaju dozvolu Evropske agencije za lekove i to su zemlje koje mogu da se pohvale visokim procentom vakcinacije, ali i biranjem adekvatnih epidemioloških mera.

Evropa nije bila jedinstvena, pa smo imali tako i švedski model koji je bio dosta liberalniji. Sada je u Evropi situacija takva da nema potrebe za merama. Treći model je naš. Kod nas je vakcinisano 50 odsto građana, a mere su uglavnom tokom trajanja epidemije postojale samo na papiru i retko ko ih se pridržavao.

Trebalo je bolje pristupiti protivepidemijskim merama i više se angažovati oko afirmacije vakcina. Imaćemo dovoljno vremena u budućnosti za analizu situacije. Kod nas nema mnogo velike razlike u odnosu na početak pandemije i to je loše, jer su mere i dalje prisutne samo na papiru - rekao je profesor Stojanović, koji smatra da nema potrebe očekivati katastrofalan scenario na jesen, ali da valja biti oprezan.

- "Fajzerovu" vakcinu koja je prilagođena novom soju kovida možemo očekivati od septembra, možda i ranije. Šta će se dešavati na jesen niko ne može da vam kaže. Austrija se priprema za najgore, ali to uopšte ne mora da se desi. Svakako smo u mnogo boljoj situaciji nego što smo bili na početku pandemije jer je veliki broj ljudi stekao imunitet bilo vakcinacijom bilo zaražavanjem.

Imamo vakcine i lekove nove generacije, odnosno oralne antivirusne terapije. Trebalo bi pratiti i situaciju sa životinjama u prirodi, jer postoje podaci da je veliki broj jelena u Americi inficiran SARS‑CoV‑2 virusom - kazao je dr Stojanović.

Foto: K1

"Nije se lutalo u protokolima"

Prof. dr Radan Stojanović kazao je da je u našoj zemlji u lečenju kovida na snazi portokol broj 13.

- Nije se lutalo, već toliki broj protokola ukazuje na to da smo pratili najnovija saznanja i najnovije rezultate kliničkih studija i implementirali ih u lečenje obolelih. Neki lekovi su ispadali sa liste zbog slabe efikasnosti. Našim građanima su omogućeni savremeni lekovi za lečenje kovida 19 i nismo zaostajali za protokolima bogatijih zemalja. U nekima smo čak i prednjačili. "Pakslovid" i "Molnupiravir" imali smo među prvima - kazao je profesor Stojanović.

- Bilo je potrebno da se zdravstveni sistem prilagodi, jer se ova terapija daje u prvih pet dana od pojave simptoma. Daju se i danas pacijentima kod kojih postoji jasna indikacija za njihovu

primenu - kazao je doktor.

Polemike oko fabrike za proizvodnju "Sinofarm" vakcina

Profesor dr Radan Stojanović kazao je da bismo kada je reč o fabrici "Sinofarm" vakcina u Srbiji u vidu trebalo da imamo širu sliku.

- Moć jedne zemlje se ne meri samo avionima i tenkovima, nego i sposobnošću te zemlje da obezbedi zdravlje stanovništvu na nezavisan način. Izgradnja te fabrike bi bila dobar potez. Prvo bismo punili vakcine, potom ih proizvodili i krajnji cilj je da takva fabrika preraste u nešto drugo, u naučno-istraživački centar, pa kasnije i u proizvodni centar kao što je nekada bio "Torlak".

Da proizvodimo i druge vakcine i serume za kojima postoji objektivna tražnja i da u jednom trenutku to postane jedan od stubova naše zemlje. Kako mi rastemo, da rastu i mogućnosti proizvodnje i drugih vakcina, i jednog dana što da ne, i određenih lekova - objasnio je dr Stojanović.

- Četrdeset miliona doza, koliko se planira, sigurno nije samo za nas i moramo tu naći neki interes. Neki zameraju "Sinofarm" vakcini manju efikasnost, ali istraživanja pokazuju da se treća buster doza vrlo približila efikasnosti "Fajzer" vakcine. Ne treba donositi preuranjene zaključke, već razviti strategije i imati u vidu šta želimo i iskoristiti jedan takav Centar - kazao je doktor.

Nove vakcine

Dr Radan Stojanović ponovio je danas svoj stav da nije za rutinsku vakcinaciju dece.

- Sada treba razmišljati o tri pitanja, a to su kada od poslednje doze primeniti novu, kome je dati i koju vakcinu. Znamo da se sa protokom vremena gubi efikasnost vakcine i u nekom trenutku moraćemo dati neku novu dozu, ali to ne znači da se treba vakcinisati na svaka tri meseca.

Vakcinaciju svakako preporučujem, jer je to najefikasniji put izlaska iz ove pandemije. Ne možemo sa sigurnošću znati koliko će biti efikasne nove vakcine. "Fajzer" trenutno sprovodi kliničko istraživanje koje obuhvata oko 1.500 ljudi.

Rezultati kliničkih studija su krunski dokaz i moraćemo sačekati te rezultate da bismo znali da li će modifikacija vakcina prema omikron soju dati bolju zaštitu. Promene dizajna vakcina svakako će uslediti, jer ne možemo primati samo vakcine prema originalnom, vuhanskom soju, jer virus mutira - istakao je Stojanović.

O aspirinu

Profesor Radan Stojanović je objasnio i za koje osobe aspirin može biti opasan.

- Acetilsalicilna kiselina, aktivna supstanca, je stari, dobro poznati lek. Mi studente učimo, kao i kod svih drugih lekova, da se sa različitim dozama postižu različiti rezultati. Aspirin smanjuje temperaturu i upalu, ublažava bol i u najmanjim dozama sprečava trombozu (u dozama od 75 do 300 miligrama dnevno). Za svaki lek, pogotovo za aspirin, mora se izračunati korist i rizik, jer može izazvati krvarenje u gastrointestinalnom traktu i mozgu - objasnio je dr Stojanović i dodao da lekari moraju da identifikuju ljude koji treba da ga uzimaju.

Objasnio je da postoje primarna i sekundarna prevencija primenom aspirina.

- Primarna prevencija odnosi se na ljude koji nemaju kardiovaskularna oboljenja i koji su u tom smislu zdravi. Dokazano je da primena aspirina kod tih osoba daje veću štetu nego korist. Kod osoba starosti od 40 do 59 godina treba izračunati desetogodišnji rizik da čovek oboli od kardiovaskularnih oboljenja i to se lako izračuna, u obzir se uzmu godine, genetika, da li je osoba pušač...

Ako je rizik veći od 10 odsto, ima smisla dati mu aspirin, vodeći računa o tome da ne postoje rizici od krvarenja. Kod starijih od 60 godina koji nemaju kardiovaskularna oboljenja - nema koristi od primene aspirina.

U sekundarnoj prevenciji, kod onih koji imaju kardiovaskularna oboljenja (imali infarkt, imaju stentove, nestabilnu anginu pektoris, bajpas, moždani udar), opravdano je primenjivati aspirin jednom dnevno u malim dozama.

Ne postoji najbolji lek, efikasni su i "aspirin", i "midol", i "acetisal", i "andol". Svakako bi trebalo proveriti da li postoje faktori rizika od krvarenja, naročito kod starijih od 60 godina, onih osoba koje imaju čir, hipertenziju ili šećernu bolest. Postoje i lekovi koji se piju uz aspirin i koji smanjuju rizik od krvarenja - objasnio je dr Radan Stojanović.

O virusu koji napada jetru

Profesor Radan Stojanović kazao je da postoje virusi koji napadaju jetru i drugi virusi koji mogu usput oštetiti jetru.

- U ovom slučaju poznati hepatitisi nisu uzročnici oštećenja jetre kod dece. Neki okrivljuju jedan tip adenovirusa, ali još uvek to ne znamo. Možda je u pitanju novi tip hepatitisa koji ćemo nazvati F. Kada budemo znali tačan uzrok, tada možemo uspostaviti ciljanu terapiju koja zavisi od težine kliničke slike. Antibiotici se nikako ne daju kod virusnih infekcija.

To je neracionalna primena antibitoika koja nas je dovela do rezistencije bakterija na postojeće antibiotike i biće sve gore, a to može biti vrlo opasno – upozorio je dr Stojanović.

(Telegraf.rs)