Psihijatar prof. dr Norman Sartorijus: Mnogo je usamljenih, duševno zdravlje hrani se kontaktom sa ljudima

Foto: Shutterstock

Živa legenda svetske psihijatrije gost je 16. kongresa "Psihijatrija tokom kovid-19 pandemije - izazovi i perspektive". Prof. dr Norman Sartorijus, psihijatar iz Ženeve, istakao je da je stigmatizacija najveći neprijatelj borbe za bolje mentalno zdravlje.

- Prema ljudima sa duševnim bolestima i dalje vlada stigma i negativno mišljenje. Ti ljudi su diskriminisani i u mnogo čemu stradaju. Tokom pandemije se videlo da su puštali duševne bolesnike iz bolnica kako bi se oslobodilo mesto za druge bolesnike, a to se ni sa jednom drugom kategorijom pacijenata nije dešavalo.

Preporučujemo

Stigmatizacija je najveći neprijatelj borbe za bolje mentalno zdravlje. S vremenom sam shvatio da je to glavni problem u popravljanju sistema duševnog zdravlja. Ne daju im posao, mogućnost da se udruže, da budu u društvu. To je gore nego sama bolest - naglasio je prof. dr Sartorijus u gostovanju na K1 TV.

Istakao je i da se to ne dešava samo na našim prostorima.

- Nije to samo kod nas, svuda u svetu je tako. Prvo se oseća strah, da ljudi koji pate od duševnih bolesti ne urade nešto nepredvidivo. Ogromna većina duševnih bolesti ne dovodi do takvih stanja. Najbolji način da se smanji diskriminacija je da se ljudi upoznaju sa osobama koje pate od duševnih bolesti.

Socijalni kontakt je najbolja metoda. Postojao je sjajan program u jednoj osnovnoj školi u Pakistanu, gde su deca učila da ljudi koji imaju bilo koju nesposobnost jesu dobri ljudi sa kojima se može biti. Deca su spremna da prihvate ljude koji su drugačiji, bilo da je reč o drugoj boji kože, ljudima koji šepaju, koji imaju mentalnu bolest.

Vaspitanje i obrazovanje su ključni. I to je u tim školama sjajno funkcionisalo. Nažalost, nije zaživelo kao globalna edukacija - kazao je poznati psihijatar.

Foto: TV K1

Profesor dr Norman Sartorijus naglasio je da je borba za prihvatanje za njega ključna u unapređivanju mentalnog zdravlja.

- I ona bi morala da počne vrlo rano. Da odmalena učimo da su ti ljudi deo zajednice, da smo svi deo društva. Pesimistične ideje o budućnosti sveta mogu da se spreče i suzbiju, pobede. Jedan od faktora, ali ima i drugih naravno, jesu novi školski programi, novi oblici zajedničkog života, da se smanji uticaj negativnih faktora na život.

Revizija školskih programa bila bi vrlo korisna, ali nažalost mi idemo u drugom pravcu. U pravcu kompjutera, gde ljudi nisu prisutni. Mrtva sredstva nisu korisna. Ali, ja sam uvek optimista i siguran sam da ćemo kroz sve izazove proći - rekao je on.

Depresija i deprimiranost

Istraživanja pokazuju da je svaka peta mlada osoba uzrasta od 15. do 24. godine izjavila da se često oseća depresivno i da nije zainteresovana za bilo šta.

- Važno je razlikovati depresiju, ožalošćenost i nezainteresovanost. Kada neko kaže da je deprimiran i da nema interesovanja, da mu je dosadno, to su normalne emocije koje se jave kod svakog od nas i treba ih razlikovati od depresije koja zahteva lečenje.

Čak mislim da nije reč o svakoj petoj mladoj osobi, već da svaki drugi ili treći mladi čovek doživi tu fazu. Budu deprimirani ili im je dosadno, ali daleko od toga da je to depresija. Ali, ako se ništa ne uradi na tome da se pojava tih osećanja smanji, može nastati bolest.

Zbog čega nastaje depresija kao bolest i dalje ne znamo sa sigurnošću. Manji deo je verovatno genetski uslovljen, jer se u nekim porodicama depresija češće pojavljuje. Ima tu i niza drugih faktora: serija neuspeha u životu, pogrešan odgoj... Znamo da je dijagnostikujemo i lečimo, ali uzrok joj ne znamo - kazao je psihijatar.

Naglasio je dr Sartorijus da su i deprimiranost i anksioznost oblici duševnog života čoveka.

foto Freepik.com

- Danas se mnogo češće ljudi usuđuju da iskažu te emocije i da kažu da ih muče. Alarm je kada jedan od tih oblika postane prečest i tada bi trebalo da se zamislite i zapitate: možda nisam na dobrom poslu ili u pravom društvu.

Možda treba promeniti nešto u svom životu. Možemo da se prilagodimo životu ili da ga promenimo. Kako da izbegnemo te neprijatne epizode važnije je da deca uče u školi nego koji je kralj nasledio kog kralja - stava je uvaženi psihijatar.

- U jednom trenutku je, naročito u Americi, postalo jako popularno ići na psihoanalizu. Psihijatar se pretvorio u sagovornika. Plaćate ga da sluša, šta god mu rekli. I on će vam dati pristojan i dobar savet. Vrlo često ljudi koji su godinama išli na terapije nisu bili bolesni ni od čega. Najlepše je imati prijatelje, a možda ponekad treba uzeti i takvog "službenog prijatelja".

Lekari često imaju tu ulogu. Mnogi ljudi su usamljeni. Znate, četvrtina svih domaćinstava u Londonu su domaćinstva sa samo jednim članom - objasnio je doktor.

O usamljenosti zbog pandemije

Broj ljudi koji su postali depremirani tokom epidemije je veliki i biće još veći, kaže dr Sartorijus.

- Deprimirani su onim što je bilo i šta ih čeka, izgubili su novac, posao, manje veselo žive. Prijatelji su se udaljili, nisu se viđali. Duševno zdravlje hrani se kontaktom sa ljudima. Nije isto razgovarati sa čovekom telefonom, ta odvojenost je bez sumnje dovela do veće deprimiranosti.

Mnogo je i ekonomskih posledica. Znate, u Indiji, kada je počela pandemija, bilo je zabranjeno raditi na zapadnoj obali, a to su bili ionako slabo plaćeni radnici. Otišli su kućama, neki i 1.000 kilometara daleko i vratili se u svoje siromašne porodice.

Broj ljudi koji su umrli od gladi bio je vrlo velik, ostali su bez svega. Više ih je od toga umrlo nego od bolesti. Depresija neće porasti kao posledica pandemije, već deprimiranost - objasnio je uvaženi psihijatar.

Foto: Shutterstock

O "poplavi informacija"

Prof. dr Norman Sartorijus istakao je da, kada smo suočeni sa velikim brojem informacija, one gube snagu.

- Slušamo li o ratu svakog dana, a imamo navalu informacija, čovek otupi i odbrani se na taj način. Opasnosti više nemaju takav upliv i jačinu kao onog trenutka kada za to čujemo prvi put. Ljudi se od toga nekako oporave, od svega, nađu nadu u životu i ponovo krenu.

Ova epidemija je bila u bezi sa promenom odnosa između ljudi. Bili su kod kuće, kao sada u Kini, gde ljudi više od dva meseca ne smeju iz svog stana. Svaka osoba sme jednom u tri dana da izađe da kupi hranu. U Francuskoj je došlo do velikog povećanja nasilja u porodicama, naročito onih koje žive u malim stanovima. Videćemo to sve češće.

Ali, ja verujem u to da je odnos između ljudi koji se poznaju i cene presudan. Prijateljstvo je protivotrov za svu svinjariju oko nas, ljudi sa kojima možemo biti i deliti i dobro i zlo. Imati ljude kojima verujete i koji veruju u vas. Ljudi koji žive sami imaju veću verovatnoću da će umreti ranije.

Aktivno tražite ljude sa kojima ćete biti. Nijedno prijateljstvo ne traje ako u njega ne ulažeš. Desi se i greška, ali naći ćete novog. Fokusirajte se samo na međuljudske odnose, naučite da komunicirate, da slušate. Veština slušanja mnogo je važna. Na većini škola i fakulteta niko o tome ne podučava, a ima mnogo komunikacionih i socijalnih veština koje se mogu naučiti.

Važno je znati i da li vam se čovek obraća jer želi savet ili samo hoće da vam kaže šta ga muči. Prepoznajte šta čovek traži od vas, zbog čega vam nešto govori i šta očekuje.

"Volim ljude u Beogradu"

Profesor doktor Norman Sartorijus, psihijatar iz Ženeve, kazao je da je njegov maternji jezik onaj koji se govori u Zagrebu.

- Družim se sa ljudima iz cele bivše Jugoslavije. Čudno mi je da imamo četiri različita jezika jer se svi tako dobro razumemo. Ljude u Beogradu mnogo volim, to mi je od svega važnije. Kada dolazim ovde, kao da sam došao kući. Ugodno se osećam ovde i divim se mnogim stvarima koje su kolege ovde učinile - zaključio je on.

(Telegraf.rs)