5 novih zagonetki u zdravstvu: Epidemija majmunskih boginja došla je iznenada, ima li veze sa koronom?

Igor Rudan, foto screenshot Youtube/HRT

Ugledni svetski naučnik Igor Rudan na svom Facebook profilu objavio je pet neočekivanih zagonetki u globalnom zdravstvu posle, između ostalog, i neočekivane pojave majmunskih boginja.

Kako je naveo, posle pet talasa pandemija korona virusa, epidemiolozi se osećaju sigurnije, s obzirom na sprečavanje velike smrtnosti u narednim mesecima,  ali pet zagonetki koje spominje će, smatra Rudan, biti centar novih naučnih istraživanja.

Preporučujemo

Govoreći  o pandemiji, on je naglasio da je ona bila drugačija od donekle predvidivih problema globalnog zdravstva proteklih decenija. Ističe da je nepoznati virus uspeo u sebe da skupi sva ona svojstva koja epidemiolozima otežavaju posao suzbijanja njegovog širenja.

Njegovu objavu prenosimo u celosti:

- U globalnom zdravstvu već decenijama nije bilo razdoblja ovako neočekivanog i zagonetnog stručnjacima tog područja kao što je to slučaj upravo danas.

Tokom proteklih nekoliko decenija, sve što se zbivalo sa virusima i bakterijama bilo nam je u značajnoj meri predvidivo. Vakcine za prevenciju zaraznih bolesti bile su toliko delotvorne, kao i antibiotici raspoloživi za njihovo lečenje, da je mlade lekare bilo teško zainteresovati za područje epidemiologije zaraznih bolesti.

Doduše, svakih nekoliko godina pojavila bi se neočekivana epidemija sa novim ili već poznatim uzročnikom, poput SARS-a i MERS-a, ili pak Zike i Ebole. Međutim, zbog načina prenosa tih bolesti epidemiolozima je bilo prilično lako da ih ograniče u širenju, a zatim i suzbijaju, zahvaljujući znanjima, iskustvu i pravilima postupanja koja su bila dokumentovana tokom istorije  medicine.

Počeo je više da se razmatra i fenomen bolničkih infekcija specifičnim mikrobima, koji ne prete ljudima van bolnica, ali  uspevaju da se održe među brojnim bolesnicima s oslabljenom imunitetom. Zabrinjavao je i fenomen rezistencija, koje su neke bakterije svojim novim mutacijama počele da razvijaju  prema antibioticima zbog neracionalnog i preteranog korištenja antibiotika u lečenju ljudi, ali i u stočarstvu i živinarstvu.

Foto: Pixabay

Međutim, svi su ti problemi globalnog zdravstva proteklih decenija bili donekle predvidivi. Takođe, za njihovo deelotvorno rešavanje postojale su prilično jasne smernice, pa stoga nisu izazvali veću pažnju šire javnosti.

Međutim, pandemija korona virusa je bila sasvim različita. Neočekivano, pojavio se sasvim novi, nepoznati virus, koji je nekako uspeo u sebi da sakupi sva ona svojstva koja epidemiologu silno otežavaju posao suzbijanja širenja. Profesor Rudan podseća na karakteristike novog korona virusa:

1. Imao je "vremenski prozor" tokom koga je mogao da se proširi sa zaraženih na zdrave pre nego što su zaraženi razvili simptome

2. Nije se širio samo u iskašljanim kapljicama, već se širio i aerosolom, pa je mogao neprimetno da lebdi u vazduhu i svako je mogao da ga udahne

3. Širio se netipično brzo i lako s čoveka na čoveka, pa je u kratkom vremenu mogao da dovede do ogromnog broja zaraženih, sa kojima se zdravstveni nisu mogli da se nose, a važna područja ljudskih delatnosti bi naglo ostajala bez velikog broja radnika

Foto: Pixabay

4. Virus nije bio ograničen samo na ljude, već je lako "skakao" i na razne vrste životinja, širio se među njima stičući pritom dodatne prilike za mutiranje, a zatim se ponovo vraćao među ljude s novim mutacijama nedovoljno poznatog učinka

5. Radilo se o RNA virusu, a ne DNA virusu, pa su njegovi mehanizmi popravka mutacija slabiji, što je dobvodilo do toga da su se brže stvarali novi sojevi; te sojeve evolucija je usmeravala prema sve zaraznijima, pa sve uspešnijim u izbegavanju imunog odgovora ljudi, uz neizvesnost oko toga hoće li novi sojevi, takođe i kliničkom slikom biti sve opasniji za ljude, ili pak sve manje opasni.

Sojevi virusa SARS-CoV-2

Soj alfa, koji je krenuo iz Ujedinjenog Kraljevstva, širio se brže od izvornog soja iz Vuhana i zato ga je vremenom zamenio, a pritom je bio još opasniji za ljudsko zdravlje.

Soj delta, koji je krenuo iz Indije, širio se još brže od alfe, a takođe je bio i još opasniji za zdravlje.

Soj omikron, koji je krenuo sa juga Afrike, širio se još znatno brže od delte i zamenio ga je i sada je potpuno prekrio planetu. Srećom po sve nas, gledajući opasnosti po zdravlje, omikron je mutirao u sasvim drugu stranu, pa je postao manje opasan od delte, ali i dalje je ostao smrtonosan.

Omikron soj omogućio nam je da, zahvaljujući kombinaciji delotvornosti vakcina protiv korone, zatim lekova poput "deksametazona" i "paxlovida", kao prebolevanja prethodnih talasa među zaraženima, sada prvi puta dođemo u fazu pandemije korone kada ne očekujemo da naredni talas bude praćen velikim brojem umrlih globalno, kao što je to bio slučaj u svim prethodnim talasima. Da bismo dostigli tu tačku, svestskoj nauci i medicini trebalo je dve i po godine.

Foto: Pixabay

Iako je, prema zvaničnim informacijama, od kovida-19 u svetu do sada preminulo oko 6,3 miliona ljudi, profesor Rudan iznosi drugačije podatke:

- Sve stručne procene saglasne su u tome da je u dosadašnjih pet velikih talasa ove pandemije živote širom sveta izgubilo najmanje 15 miliona ljudi. Samo u SAD-u premašena je brojka od milion umrlih, što je gore i od najpesimističnijih procena koje su tamošnji stručnjaci izneli u samom početku pandemije. Većina umrlih nikada nije dokumentovana u službenim prijavama umrlih od kovida-19, ali je jasno vidljiva u povećanoj smrtnosti u odnosu na očekivanja temeljem prosečne smrtnosti iz godina pre pandemije.

Međutim, bez obzira na to što smo sada, posle pet talasa pandemije, došli do prvog razdoblja u kome se epidemiolozi, zahvaljujući kombinaciji delotvornih cepiva, raspoloživih lekova i stečenog imuniteta među stanovništvom osećaju sigurnije s obzirom na sprečavanje velikog broja umrlih u narednim mesecima, oni su danas suočeni sa pet  neočekivanih novih zagonetki, na koje će svoja naučna istraživanja usmeriti narednih meseci i godina:

1. Možemo li dugoročno da kontrolišemo SARS-CoV-2?

Prva zagonetka, na koju baš niko nema odgovor, jeste možemo li, sa svim znanjem koje smo stekli tokom protekle dve godine, sada dugoročno da kontrolišemo kovid-19 i da sprečimo nove talase pandemije sa milionima umrlih širom sveta?

Na to pitanje niko od naučnika, na žalost, ne može danas dati odgovor sa potpunom sigurnošću. Virus trenutno mutira  brzo i često. Iako smo imali veliku sreću da je omikron uz bitno veću sposobnost zaražavanja bio znatno manje opasan za zdravlje ljudi od prethodnih sojeva, on će nastaviti da izaziva talas za talasom, a pritom će stalno mutirati. Niko ne može sa sigurnošću da zna hoće li se vremenom, nakon dovoljno novih talasa, pojaviti soj koji će uspeti da sasvim zaobiđe našu imunološku zaštitu, a pritom ponovo biti opasniji za zdravlje.

Foto: Shutterstock, Profimedia/Paolo Galasso/Alamy

Stoga je apsolutni globalni istraživački prioritet razvoj unapređenog cepiva, koje će nas zaštititi protiv svih mogućih sojeva SARS-CoV-2 virusa. Uz to, bilo bi idealno kada bi se takva vakcina mogla primenjivati jednostavno, ubrizgavanjem raspršene tečnosti u nos i podsticati imunitet na SARS-CoV-2 koja će trajati duže nego što je omogućuju sadašnja cepiva. Dok se takva vakcina ne razvije, svaki novi antivirusni lek, poput "paxlovida", takođe će biti od velike pomoći. Uprkos trenutnom predahu, celokupni posao za nauku, dakle, još nije završen.

2. Misterija dugog kovida

Druga zagonetka, na koju takođe još niko nema siguran odgovor, jeste zašto se kod nekih ljudi obolelih od korone razvijaju bizarni simptomi, kod svakoga različiti, koji traju mesecima tzv. "dugi kovid"?

Ti ljudi imaju značajno umanjenu radnu sposobnost i kvalitet života.

Kako prepoznati takve bolesnike i kako izlečiti njihove simptome? Razumevanje "long kovida"  i njegovo efikasnije lečenje, ili čak i prevencija, biće značajni istraživački prioriteti u globalnom zdravstvu tokom ove i narednih godina.

3. Zašto kovid-19 inicira nove bolesti?

Treća zagonetka, koja nas sve više muči, jeste zašto postaje sve jasnije da je kovid-19 kod dela onih koji su ga preležali značajno povećao dugoročni rizik razvoja mnogih bolesti, poput srčanog i moždanog udara, šećerne bolesti, razvoja krvnih ugrušaka, psiholoških poremećaja i raznih drugih već poznatih bolesti?

Uticaj na razvoj zloćudnih bolesti tek se procenjuje. Hoće li taj, već dokazano povećani rizik, ostati prisutan dugoročno, ili će se sa godinama opet vratiti na očekivani nivo? To je pitanje važno, jer ako taj povećani rizik zaostane godinama, to će vremenom dovesti do skraćivanja očekivanog trajanja ljudskog života na nivou država. Od Drugog svetskog rata, ono je do sada gotovo neprekidno raslo.

Ilustracija: Foto Pixabay

4. Otkud upala jetre kod dece?

Četvrta zagonetka, koja se pojavila naizgled niotkuda, a o njoj se dosta pisalo prošlih sedmica, jeste neobična epidemija upale jetre kod dece, koja je do sada dokazano zahvatila barem 176 dece u Ujedinjenom Kraljevstvu, a više od 500 u svetu. Da li je ona, na neki način, povezana s pandemijom kovida-19?

Izaziva li je adenovirus, ili možda SARS-CoV-2, ili njihovo zajedničko delovanje? Alternativna je hipoteza da se radi tek o neobičnoj i teško objašnjivoj prolaznoj epidemiji nekog virusa, koju smo uspeli da zabeležimo samo zbog znatno povećanog interesa za zarazne bolesti i njihova nadzora tokom pandemije korone. Niko na to pitanje još nema siguran odgovor.

Foto: Shuttertstock

5.  Majmunske boginje

Peta zagonetka, koja se takođe pojavila naizgled niotkuda, jeste pojava majmunskih boginja u sve većem broju gradova razvijenih zemalja van Afrike, među ljudima koji ne mogu svi biti jasno međusobno povezani, niti su bili u Africi. Za sada se već radi o blizu 100 slučajeva, među kojima ih ima i u Europi, u Severnoj Americi i u Australiji. Srećom, prve analize genoma virusa pokazale su da se radi o blažem od dva soja koji cirkulišu u Africi; ovaj otkriveni, zapadno-afrički, je prilično blag, dok je onaj iz središnje Afrike znatno opasniji.

Ima li ova epidemija ikakve veze sa kovidom-19, ili nema baš nikakve? O čemu se uopše radi? Saznaćemo polako.

Tokom pandemije kovida-19, velika je sreća svih naučnika i lekara u svetu bila što su imali svoju platformu za komuniciranje - "Web of Science". To je velika baza sa više od 20.000 naučnih časopisa, a svakodnevno je čitaju milioni naučnika i lekara. U nju su uvršteni samo naučni časopisi, koji se smatraju dovoljno rigoroznima u izboru onoga što objavljuju. U "Web of Science" sve što neki naučnik ili lekar želi da objavi prolazi recenziju nezavisnih recenzenata, takođe naučnika i lekara iz drugih zemalja.

To se događa pod nadzorom i uz odgovornost urednika tih časopisa, koji su obično najiskusniji među svojim kolegama. Time se osigurava verodostojnost objava. Stoga smo u "Web of Science" bili gotovo u potpunosti pošteđeni svih fenomena povezanih s objavljivanjima i interpretacijama naučnih radova na društvenim mrežama.

Još od kraja marta 2020. u naučnoj zajednici je zavladao izrazito visok stepen konsenzusa u interpretiranju svih novih informacija o kovidu -19. Umrežili smo se i preko WhatsApp i Signal grupa, zajedno sa stotinama epidemiologa iz čitavog sveta, iz praktično svih zemalja i teritorija, koji su međusobno razmenjivali informacije u stvarnom vremenu. One države koje su  znale da se koriste tim informacijama, zadržale su smrtnost od kovida- 19 na minimumu, a i očuvale svoje ekonomije od pada, uz vrlo blage promene u načinu života.

Zahvaljujući bazi naučnih časopisa "Web of Science", kao i razmeni informacija u njoj među ozbiljnim stručnjacima, došli smo do potrebnih znanja koja su trenutno umanjila učinak pandemije korona virusa. Sada imamo precizne procene delotvornosti različitih mera protiv širenja virusa, poznata nam je korist od "deksametazona", efikasnost raznih cepiva protiv raznih sojeva virusa, kao i delotvornost rane primene "paxlovida". Svim tim intervencijama, rizik od umiranja zbog bolesti kovid-19 sada je smanjen barem 10 do 15 puta u odnosu na početak pandemije.

Foto: Shutterstock

U Centru za globalno zdravlje u Edinburgu, kao i na Institutu Usher, proizveli smo od početka 2020. do danas neka od ključnih istraživanja koja su informisala svetske organizacije i vlade i pomogla umanjivanju učinaka pandemije. Svakako smo bili među desetak istraživačkih udruženja u svetu koje su najbrže sprovodile i objavljivale ključna epidemiološka istraživanja o kovidu-19, koja su se koristila u donošenju odluka širom sveta. Udružena, svetska nauka je uspela u dve i po godine, uz puno znanja i truda, ali i nešto sreće, da zaštiti brojne ljude od umiranja od kovida-19 i napokon da dovede svet u pred-pandemijski način života.

I na kraju, zašto Twitter na slici? Ono što posebno raduje jeste što nauka danas poseduje sve raspoložive alate kako bi na svih ovih pet pitanja već u narednim mesecima mogla da da dosta odgovora.

Činiće to kroz kombinaciju malih i velikih pomaka i otkrića.

Siguran sam da ćemo na svih pet pitanja, kroz naučna istraživanja vodećih grupa u svetu, dobiti odgovore.

Koga zanima da prati taj proces rešavanja zagonetki u stvarnom vremenu, može ih pratiti kod mene na Twitteru (@ProfIgorRudan), gde svakodnevno prenosim svaki značajan pomak nauke postignut na bilo kom od ovih pet smerova - poručio je Rudan.

(Telegraf.rs)