Naučnici na putu da odgovore na pitanje kako neki strastveni pušači nisu u riziku od raka pluća

foto: pixabay.com/telegraf

Pušenje je jedan od faktora rizika za rak pluća, a duvanski proizvodi uzrokuju do 90 odsto smrtnih slučajeva od kancera pluća samo u SAD-u.

Bez sumnje, najsigurniji način da se zaštitite od raka pluća jeste izbegavanje konzumacije cigareta, ali, činjenica je i da nisu svi doživotni pušači osuđeni na razvoj raka pluća. Zapravo, velika većina ga srećom ne razvije. Naučnici su se dugo pitali zašto, a nova studija ide u prilog ideji da genetika ima ulogu u tome, objavljeno je u ovoj studiji.

Preporučujemo

Među ljudima koji puše, ali koji nikad ne razviju rak pluća, naučnici su pronašli inherentnu prednost. Čini se da je manje verovatno da će ćelije koje oblažu njihova pluća mutirati tokom vremena.

Rezultati nove studije objavljene u naučnom časopisu Nature, sugerišu da su geni za popravljanje DNK aktivniji kod nekih pojedinaca, što može zaštititi od nastanka raka, čak i kada se cigarete redovito puše.

U istraživanju su korišćeni genetski profili uzeti iz bronhija 14 nepušača i 19 lakih, umerenih i teških pušača. Površinske ćelije prikupljene iz pluća učesnika sekvencionirane su pojedinačno kako bi se izmerile mutacije u njihovim genomima.

Ove plućne ćelije prežive godinama, čak i decenijama, i zato mogu akumulirati mutacije s godinama i pušenjem. Od svih tipova ćelija pluća, one su među najverovatnijim da postanu kancerogene, objašnjava epidemiolog i pulmolog Sajmon Spivak sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn.

Prema rečima autora studije, njeni rezultati "nedvosmisleno pokazuju" da se mutacije u ljudskim plućima povećavaju sa starosnom dobi, a kod pušača oštećenje DNK je još značajnije. Duvanski dim se dugo povezivao s izazivanjem oštećenja DNK u plućima, ali nova studija je pokazala da nisu svi pušači izloženi jednakom riziku od razvoja raka pluća.

Dok je količina cigareta koju neko popuši bila povezana sa povećanjem stope mutacije ćelija, posle otprilike 23 godine pušenja jedne kutije dnevno, taj rizik doseže svoj vrhunac.

- Najstrastveniji pušači nisu imali najveće opterećenje mutacijom. Podaci sugerišu da su te osobe možda živele tako dugo uprkos strastvenom pušenju, jer su uspele da suzbiju dalje nakupljanje mutacija. Ovo izjednačavanje mutacija moglo bi da proizađe iz toga što ti ljudi imaju vrlo stručne sastave za popravljanje oštećenja DNK ili detoksikaciju dima cigareta - kaže Spivak.

Rezultati studije bi mogli da pomognu u objašnjenju zašto od 80 do 90 odsto doživotnih pušača nikada ne dobije rak pluća. To bi takođe moglo da pomogne i u objašnjenju zašto neki ljudi koji uopšte ne puše razviju tumore. Dok se čini da otrovni duvanski dim izaziva dodatne mutacije ćelija u plućima, da li će se te mutacije razviti u tumore zavisi od toga koliko dobro telo može da popravi DNK ili da smanji oštećenje DNK.

Geni koji se bave popravljanjem DNK mogu da se naslede ili steknu, a usporavanje funkcije gena za popravljanje povezano je sa razvojem tumora u prethodnim istraživanjima. Geni, međutim, nisu jedini faktori koji utiču na rizik od raka kod osobe. Faktori sredine, poput ishrane takođe mogu da utiču na hranjive materije u telu koje utiču na razvoj tumora.

Ono što čini telo pojedinca boljim u popravljanju DNK još je uvek predmet rasprave i verovatno je komplikovano, ali nova otkrića sugerišu da je ovaj proces usko povezan sa razvojem raka pluća.

- Sada želimo da razvijemo nove testove koji mogu da mere nečiji kapacitet za popravljanje DNK ili detoksikaciju, što bi moglo da ponudi novi način procene nečijeg rizika od raka pluća - rekao je genetičar Jan Vijg, prenosi Science Alert.

(Telegraf.rs)