Da li su naučnici konačno pronašli eliksir mladosti? Misle da bi ovaj lek mogao da produži život do 200 godina

Foto: Pixabay.com

Nekada se smatralo da je dugovečnost i život od preko sto godina nešto što će biti dostupno samo milijarderima i tehnološkim mogulima. Ali naučnici koji sprovode istraživanja protiv starenja veruju da su na pragu razvoja pilule koja bi mogla da dovede do toga da ljudi žive do 200 godina i više.

Medicinski napredak u prošlom veku doveo je do toga da ljudi u bogatim zemljama žive u 80-im godinama, što je skoro duplo više od prosečne dužine života ljudi na na prelazu iz 20. veka.

Preporučujemo

- Nadamo se da će nauka produžiti ljudski životni vek iznad onoga što se trenutno smatra mogućim. Ne postoji biološki razlog zašto ljudi ne mogu da dođu do 200 godina. Veliki napredak doći će u obliku lekova koji uklanjaju „zombi“ ćelije u našem telu, za koje se smatra da su jedan od glavnih krivaca za propadanje tkiva i organa kako starimo - tvrdi Dr Endru Stil, britanski računarski biolog i autor nove knjige o dugovečnosti, za Daily Mail.

Foto: Unsplash/ Ilustracija

Pilule koje izbacuju ove ćelije iz tela se već ispituju na ljudima i mogle bi se naći na tržištu za samo 10 godina, kaže dr Stil, koji veruje da bi neko ko ovo čita mogao da dostigne 150 godina uz pomoć lekova.

Druga oblast koja posebno izaziva interesovanje kod naučnika koji traže lek protiv starenja je proučavanje DNK reptila i drugih hladnokrvnih životinja. Stručnjaci sa Državnog univerziteta u Mičigenu počeli su da proučavaju desetine različitih vrsta dugovečnih gmizavaca i vodozemaca — uključujući krokodile, daždevnje i kornjače koje mogu da žive i do 120 godina.

Neki stručnjaci smatraju da bi iskorenjivanje velikih ubica — raka, demencije i srčanih bolesti — moglo da bude pravi ključ za dugovečnost.

- Mislim da ne postoji bilo kakva apsolutna granica koliko dugo možemo da živimo. Svakih nekoliko godina izlaze studije koje predlažu neku vrstu fundamentalnog ograničenja ljudskog životnog veka, ali im uvek nedostaje jedan ključni deo - nikada ranije nismo pokušali da lečimo proces starenja. Ne vidim fizički ili biološki razlog zašto ljudi ne bi mogli da dožive 200 godina. Jedini izazov je da li možemo da razvijemo biomedicinsku nauku da bi to omogućili.

Drugi stručnjaci veruju da bi ljudi prirodno mogli da žive do 150 godina, da nije bilo hroničnih bolesti. Kompanija dr Petra Fedičeva, ruskog molekularnog fizičara koji vodi biomedicinsku AI firmu Gero, proučava genetske podatke 500.000 Britanaca sa ciljem da, kako to zovu, „hakuju starenje“. Istraživači u Gero-u koriste instrument, nazvan DOSI (indikator dinamičkog stanja organizma), koji uzima u obzir uzrast, bolesti i faktore načina života, kako bi utvrdili koliko je telo otporno, uključujući njegovu sposobnost da se oporavi od povrede ili bolesti.

Foto: Tanjug/AP

Koristeći matematičke modele, izračunata je maksimalna starost do koje telo - ako nije promenjeno lekovima ili genskom terapijom - može da opstane 120 i 150 godina. Dr Fedičev, međutim, upozorava da bi produženje života bez poboljšanja kvaliteta života bilo besmisleno. Ekstremno stariji ljudi bili bi slabašni i skloni bolestima, što znači da će novi lekovi biti od vitalnog značaja u potrazi za večnom mladošću.

- Ovakvo produženje života bi produžilo njihov životni vek nakon kraja njihovog zdravstvenog veka i na taj način bi smanjili kvalitet njihovog života. Samo rešavanje osnovnih uzroka starenja može pomoći da se ljudi približe zanemarljivo starim životinjama, te da se zaustavi starenje i produži naš produktivni životni vek za stotinu godina ili više. Zato pozivamo na preusmjeravanje naše pažnje sa bolesti na starenje, sa inkrementalnih na radikalnija rjšenja koristeći te životinje koje sporo stare kao inspiraciju - izjavio je dr Stil.

Upravo bi novi napredak u senolitici mogao da produži životni vek i kvalitet života ljudi. Stareće ćelije - nazvane "zombi ćelije" - su ćelije koje na kraju prestaju da se dele, a zatim se akumuliraju, oslobađajući jedinjenja u telu koja ubrzavaju starenje. Stručnjaci veruju da su mlađi ljudi sa zdravim imunološkim sistemom bolje sposobni da očiste iz organizma oštećene ćelije, ali kako ljudi stare, one se ne uklanjaju tako efikasno i akumuliraju se izazivajući potencijalne probleme. Dr Stil je rekao da ako stavite ljudsku ćeliju u petrijevu posudu, ona bi se podelila oko 50 puta pre nego što se zaustavi, dok se galapagoske kornjače – koja može da živi i do 120 godina – vidi da kako se njene ćelije dele više od 100 puta.

Proučavanje ovih vrsta dugovečnih gmizavaca može pomoći istraživačima da shvate više o tome kako stare ljudske ćelije. Proboj je usledio 2016. godine kada su naučnici otkrili da je ubrizgavanje sintetičkog leka AP20187  u miševe sa kratkim životnim vekom i mučeni nizom stanja povezanih sa uzrastom, produžilo njihov život do 35 odsto. Od tada postoji niz studija koje potvrđuju značaj takvih ćelija u procesu starenja.

Shutterstock

U 2019, istraživanje je pokazalo da su se stari miševi prethodno tretirani Navitoklaksom, eksperimentalnim lekom protiv raka koji ubija stare ćelije, oporavili sličnom brzinom kao i mlađi miševi od indukovanog srčanog udara.  Druga studija, pokazala je da uklanjanje starih ćelija iz srca miševa takođe smanjuje simptome starenja, kao što su povećanje i zadebljanje zidova srčanih mišića. Senolitički lekovi se sada testiraju na bezbednost na ljudima i privukli su investicije nekoliko milijardera, uključujući osnivača Amazona Džefa Bezosa i suosnivača PaiPal-a Pitera Tila.

-Naučnici su dali ove lekove miševima i oni su u suštini postali biološki mlađa bića. Žive duže, dobijaju manje tumora i srčanih bolesti, manje su slabi, mogu da trče dalje i bržei, iskreno, izgledaju sjajno, sa punijom kožom i debljim krznom. Ovo nam pokazuje da suočavanje sa obeležjima starenja može uticati na ceo proces starenja, od rizika od bolesti do kozmetičkih proizvoda. I to se može učiniti preventivno - jer ovo je sveti gral medicine protiv starenja - veruje dr Stil.

Dr Aleks Žavoronkov, stručnjak za biotehnologiju i fizičar, rekao je da proučavanje životinja, posebno onih koji su kao gmizavci - retko dovodi do otkrića. On veruje da su naučnici bolje pozicionirani da fokusiraju svoje napore na proučavanje starenja kod stvarnih ljudi. On podseća da se čipovi za  implantate koji koriste elektrode u mozgu za sprečavanje bolesti poput Parkinsonove bolesti trenutno se testiraju na ljudima.

- Mnogo godina od sada ljudi će moći da kontrolišu biologiju starenja i mnoge druge konvergentne tehnologije ne samo da povrate izgubljene funkcije već i da bi povećali naše sposobnosti — kao što smo već videli sa naočarima, automobilima, mobilnim telefonima, internetom i robotikom. Trenutno smo još nekoliko godina udaljeni od prve generacije inteligentno otkrivenih i dizajniranih lekova za dugovečnost - optimističan je Žavoronkov.

On, međutim, upozorava da su ta otrkića ipak udaljenija više od jedne decanije, ali smatra da je dugoročno gledano, 25 do 40 godina od sada – budućnost mnogo svetlija nego što mislimo.

(Telegraf.rs)