Prepoznajte simptome depresije: Žene su češće na udaru, psihijatar otkriva zašto

Foto: Shutterstock

Pandemija korona virusa naterala je mnoge da promene ustaljene navike. Prilagođavanje promenama koje u najvećem broju slučajeva nisu bile prijatne uticalo je na psihu, pa je i u Srbiji, kao i u celom svetu, zabeležen porast anksioznih poremećaja.

Preporučujemo

Uz anksioznost, depresija i demencija su najčešći poremećaji mentalnog zdravlja zbog kojih se građani Srbije obraćaju stručnjacima za pomoć, saopšteno je povodom obeležavanja Nacionalnog meseca mentalnog zdravlja u Srbiji.

Kako razlikovati tugu i anksiozni poremećaj od depresije i kad je neophodno obratiti se lekarima za pomoć za Telegraf.rs govori dr Goran Đinđić, specijalista psihijatrije na Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Kako razlikovati tugu od depresije

- Radost i tuga predstavljaju normalna ljudska osećanja - podseća dr Đinđić.

- Pod uticajem nekih događaja i zdravi ljudi mogu da postanu intenzivno tužni, ali takvo osećanje ima odgovarajući, normalni uzrok. Tuga je osećanje, reakcija na gubitak bilo koje vrste (gubitak voljene osobe, na primer). Normalna tuga je ograničena po svom trajanju i vremenom se povlači i gubi. Međutim, kada je razlog za tugu beznačajan, nerealan i kada prevazilazi uzrok koji ju je izazvao, tada govorimo o bolesti koju nazivamo depresijom.

Depresija, podseća sagovornik našeg portala, predstavlja patološko raspoloženje i najčešći je psihijatrijski poremećaj; to je ozbiljna bolest koja može da se leči. Često je udružena sa drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima i povećava ukupni morbiditet i mortalitet.

Simptomi depresije

- Depresija ima brojne simptome, a tipični simptomi su depresivno raspoloženje, gubitak zadovoljstva i interesovanja, smanjena energija ili povećano zamaranje. Ostali simptomi su gubitak samopouzdanja, osećanje krivice i bezvrednosti, pesimizam, beznadežnost, loša koncentracija i pažnja, poremećen apetit i san - nabraja dr Đinđić.

Dr Goran Đinđić; Foto: Privatna arhiva

Prema njegovim rečima, kriterijumi za dijagnozu depresije dobro su definisani:

- Kada pet ili više simptoma, od toga bar jedan glavni, potraje bar veći deo dana u dužini od bar minimum dve nedelje i kada simptomi uzrokuju poremećaje u profesionalnom, socijalnom i porodičnom okruženju, tada govorimo o depresiji.

Žene u većem riziku

Životna prevalenca depresije je, prema različitim studijama, od dva do četiri odsto u opštoj populaciji. Žene češće obolevaju od muškaraca, i to u odnosu 2:1, što se tumači hormonskim specifičnostima, hroničnim stresom kom su žene danas izložene preuzimajući sve veći broj uloga.

- Drugačije rečeno, generativne faze kod žena u vezi su sa funkcijom ovulacije, oplođenja, trudnoće, porođaja, dojenja i menopauze. Upravo u toku ovih faza mogu se javiti mnogi psihički poremećaji, od kojih su najučestaliji poremećaji raspoloženja - objašnjava psihijatar Đinđić.

foto Pixabay

Lečenje

Pravovremeno prepoznavanje simptoma depresije i pravilno lečenje omogućavaju u većini slučajeva potpuni oporavak.

- Pravilno postavljanje dijagnoze predstavlja prvi korak u lečenju depresije koje je kompleksno i uključuje biološke metode lečenja (psihofarmaci) i psihoterapijske metode. Lečenje akutne faze podrazumeva primenu psihofarmaka. Najbolji rezultati u lečenju depresivnog poremećaja postižu se kombinacijom psihofarmaka i psihoterapije - navodi dr Đinđić.

On ističe da, prema statističkim podacima, tokom pandemije korona virusa nije registrovan povećan broj obolelih od depresije u Srbiji. Ove osobe su se tokom pandemije korona virusa češće javljale za pomoć, ali nije došlo do porasta oboljevanja.

- Jedini poremećaji za koje je utvrđena veza sa specifično pandemijskim stresorima bili su anksiozni poremećaji. Povećana učestalost depresivnih poremećaja u narednim godinama se može očekivati zbog više različitih činilaca, između ostalog i zbog toga što se kontinuirano povećava nivo stresa, pogotovo u zemljama u razvoju kakva je i naša - procenjuje dr Đinđić.

Traženje pomoći je hrabrost, a ne slabost

Stigmatizacija osoba sa mentalnim poremećajima u našoj zemlji i dalje je izražena. Nažalost, negativni stavovi i uverenja prema ljudima koji imaju neki mentalni poremećaj su uobičajeni.

- Pored simptoma svoje bolesti, osobe sa ovim poremećajima i dalje se bore sa predrasudama, diksriminacijom i nerazumevanjem porodice, prijatelja i okoline. Kao rezultat toga ove osobe često izbegavaju lečenje. Međutim, ovakva stigmatizacija može imati negativne posledice i na psihički zdrave osobe koje zbog stigme često izbegavaju da potraže pomoć stručnjaka u raznim kriznim situacijama - upozorava sagovornika Telegrafa.

Foto: Shutterstock

Destigmatizacija je, podseća dr Đinđić, neophodna kako bi se zaštitilo i unapredilo mentalno zdravlje.

- Rešenje problema stigme mora imati sistemski pristup i u taj proces moraju biti uključeni svi segmenti društva - kategoričan je psihijatar Đinđić.

Ipak, i u ovom segmentu nazire se svetlo na kraju tunela.

- I pored činjenice da je stigma u Srbiji i dalje prisutna, u poslednjih deset godina učinjen je značajan pomak na planu unapređenja mentalnog zdravlja, između ostalog i kroz veliki broj javno zdravstvenih aktivnosti i kampanja. Hrabri činjenica da se sve veći broj ljudi odlučuje da potraži pomoć psihologa ili psihijatra. Važno je poslati poruku da to nije znak slabosti, već znak da smo hrabri i spremni da preuzmemo odgovornost za sebe - zaključuje dr Đinđić.

(Telegraf.rs)