Naučnici otkrili da je glad direktno povezana sa besom i ljutnjom

Foto: Shutterstock

Biti istovremeno i gladan i besan je realna situacija u kojoj se svi nađemo, s vremena na vreme, a da toga nismo ni svesni. Naučno je dokazano da postoji direktna veza između gladi i besa, a na engleskom jeziku postoji i izraz nastao igrom reči - "being hangry" - spoj dve reči hungry (gladan) i angry (ljut) - koji se koristi da opiše nekoga "ko je ljut zato što je mnogo gladan". U jednom istraživanju, učesnici su zapisivali nivoe gladi i kako su se osećali u tim trenucima.

Kako prenosi i DailyMail, poslednjih godina naučnici kažu da je objektivno i utemeljeno smatrati da postoji realna i direktna povezanost između gladi i našeg emocionalnog blagostanja.

Preporučujemo

Glavni autor istraživanja, profesor Viren Svami, psiholog sa Univerziteta Anglia Ruskin u Londonu je objasnio da prativši ljude u njihovom svakodnevnom životu, otkriveno je da je glad povezana sa nivoima besa, razdražljivosti i zadovoljstva. On se nada da će dokazivanjem da postoji stanje istovremenog besa i gladi, ljudi to kod sebe, ali i kod drugih, prepoznati i izvući se iz toga.

Foto: Shutterstock

Istraživanjem je angažovano 64 osobe iz centralne Evrope, koje su pet puta tokom dana beležile nivoe gladi i različite nivoe emocionalnog blagostanja tokom 21 dana, koliko je trajalo istraživanje. Prijavljivali su glad i svoje emocije koje su prepoznali u tom trenutku, na aplikaciji za pametne telefone i pet puta dnevno.

Glad je bila povezana sa 37 odsto varijanse u razdražljivosti, 34 odsto varijanse u ljutnji i 38 odsto varijanse u zadovoljstvu koju su zabeležili učesnici. Efekti su bili značajni, čak i nakon uzimanja u obzir faktora kao što su starost i pol, indeks telesne mase, ponašanje u ishrani i individualne osobine ličnosti.

Profesor Stefan Stiger, psiholog na Univerzitetu zdravstvenih nauka u Austriji, koji je bio uključen u studiju, rekao je:

- Ovaj glad-bes efekat nije nikada detaljno analiziran. Zato smo izabrali pristup zasnovan na učesnicima koji popunjavaju upite u anketi tokom tri nedlje pet puta dnevno. Ovo nam je omogućilo da generišemo intenzivne longitudinalne podatke na način koji nije moguć u tradicionalnom laboratorijskom istraživanju. što nam je dalo potpuniju sliku o tome kako ljudi doživljavaju emocionalne posledice gladi u svom svakodnevnom životu.

Zanimljivo je da je još 2019. godien BBC-jev časopis "Good Food" uključio reč "hangry" kao deo gastronomskog rečnika povodom proslave njihovog 30. rođendana, ali i da ova fraza datira iz 1956. godine, kada se pojavila u psihoanalitičkom časopisu, a postala je popularna tek nedavno.

(Telegraf.rs)