Izbegavanje određene hrane može da pomogne u sprečavanju demencije
Iako ne možete da kontrolišete svaki fakpočevši od vaše ishrator, postoji nekoliko koraka koje možete da preduzmete sada, ne
Demencija je širok termin koji se odnosi na gubitak pamćenja, rešavanje problema, prigušene sposobnosti razmišljanja i ograničene društvene veštine. I svakako je dijagnoza koju niko ne želi da čuje.
Ovo stanje dovodi do manje nezavisnosti kasnije u životu i može da učini da se ljudi osećaju izolovano i depresivno. Prema statističkim podacima koje prenosi "Woman's World", više od sedam miliona ljudi u Sjedinjenim Državama pati od ovog stanja, a žene imaju malo veću verovatnoću da obole nego muškarci.
Preporučujemo
Upozorenje za sve koji su preležali kovid: Viši rizik od neuroloških bolesti
Dijabetička retinopatija je jedna od komplikacija šećerne bolesti: Simptomi su gotovo neprimetni
Stoga, pronalaženje načina za prevenciju demencije sve je važnije.
Šta uopšte uzrokuje demenciju?
Generalno, demencija počinje oštećenjem moždanih ćelija koje vremenom akumulira, zbog čega većina ljudi prvi put vidi simptome tek u srednjim 60-im godinama. Različiti tipovi oštećenja ćelija su povezani sa različitim tipovima demencije. Na primer: Alchajmerova bolest, najčešća vrsta demencije, nastaje kada se određeni proteini skupljaju unutar i izvan moždanih ćelija, što im otežava komunikaciju. Parkinsonova bolest, progresivni poremećaj koji šteti centralnom nervnom sistemu i otežava kontrolu kretanja, nastaje kada određene nervne ćelije koje proizvode dopamin umru ili postanu oštećene.
Šta onda uzrokuje oštećenje moždanih ćelija koje dovodi do demencije? Za većinu pacijenata, to je kombinacija faktora, od genetike do načina života. Iako ne možete da kontrolišete svaki faktor, postoji nekoliko koraka koje možete da preduzmete sada, počevši od ishrane.
Crveno meso
Malo je verovatno da će povremena pljeskavica ili kriška salame da izazove demenciju, ali možda ćete želeti da razmislite o tome koliko jedete crvenog mesa. Studija iz 2019. otkrila je da, što su ga učesnici studije više jeli, to su povećavali rizik od smrti od demencije. Autori studije su otkrili da visoke koncentracije zasićenih masti i trans masti u krvi - plus niske koncentracije nezasićenih masti - mogu da uzrokuju disfunkciju krvno-moždane barijere, odnosno granicu ćelija koja sprečava određene čestice u krvi da pređu u mozak.
Studija iz 2021. objavljena u American Journal of Clinical Nutrition imala je nešto drugačije nalaze. U ovoj studiji, istraživači su otkrili da veći unos prerađenog mesa korelira sa većim rizikom od demencije. Neprerađeno crveno meso, s druge strane, korelira sa manjim rizikom.
Alkohol
Prema britanskom Alchajmerovom društvu, prekomerna konzumacija alkohola ima negativne efekte na zdravlje mozga. Alkohol i kratkoročno i dugoročno može da izazove oštećenje mozga koje može da dovede do demencije.
Naučnici još nisu sigurni da li je u pitanju direktan, toksičan efekat na moždane ćelije. Teška upotreba alkohola može da smanjiti nivoe tiamina ili vitamina B1, što može da izazove hronične probleme sa pamćenjem.
To ne znači da je potrebno da se potpuno odreknete alkohola, ali čak i gornja granica - oko pet velikih čaša vina nedeljno - može da ima negativne efekte na vaše zdravlje. Povremena čaša crvenog je u redu, ali pokušajte da izbegnete da vam to postane navika.
Rafinisane žitarice
U studiji iz 2020. objavljenoj u časopisu "Alzheimer's & Dementia", istraživači su otkrili da je veći unos rafinisanih žitarica - recimo belog hleba, kolača i krekera - u popodnevnim satima u korelaciji sa povećanim rizikom od demencije. Autori studije su izneli da je popodne vreme kada ljudi grickaju između obroka, te da te grickalice često sadrže visoki sadržaj ugljenih hidrata, malo proteina i malo vlakana, što je recept za skok šećera u krvi.
Redovno grickanje rafinisanih žitarica između obroka može da povećati otpornost na insulin i upalu tela, što su dva faktora koja povećavaju rizik od demencije. Takođe u studiji Clinical Nutrition iz 2017. godine istraživači su otkrili da ishrana bogata rafinisanim žitaricama (zajedno sa prerađenim mesom i slatkišima) ima tendenciju da stvori sistemsku upalu niskog stepena u telu. Ta stalna upala korelira sa bržim kognitivnim padom.
Višak šećera
Kao i kod prerađenih žitarica, previše šećera je povezano sa padom kognitivnih sposobnosti. U studija iz 2013. objavljenoj u The New England Journal of Medicine otkriveno je da visoki nivoi šećera u krvi može poveća rizik od demencije.
Dodatna istraživanja pokazala su da previše šećera može da uzrokuje smanjenje mozga i da dovede do bolesti "malih sudova", što ograničava dotok krvi u mozak. Neki naučnici smatraju da to povećava rizik od vaskularnih stanja, kao što su ateroskleroza (otvrdnjavanje arterija) i srčana oboljenja, dok drugi misle da je insulinska rezistencija pravi problem, jer narušava moždane signale. Treći, pak, tvrde da je u pitanju kombinacija oba.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Ludilo u Konektikatu: Dva lešinara za koje se mislilo da umiru posrtali i padali jer su bili mortus pijani
"DANI DOМАĆE KUHINJE": Obezbedite prazničnu trpezu 27. i 28. aprila u Beogradu
I ove godine kampanja ''Kaznene karte'' pod sloganom "Ili vozim, ili pijem"
Da vidite kako se majmuni grabe za hranu, a nisu banane: Nestalo je sve brzinom svetlosti!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovako je NAJLEPŠA ŽENA NA SVETU izgledala pre plastičnih operacija i FOTKA JE FRAPIRALA LJUDE: FATALNA RUMUNKA opčinila svet, ali krije istinu o svom izgledu
"Ja sam nutricionista za obolele od raka i OVO OBAVEZNO IZBACITE IZ ISHRANE": Jednu stvar Srbi tamane, a treba da je ZAOBILAZE U ŠIROKOM LUKU
"ČISTIM GOLA tuđe kuće, a ovo je NAJČUDNIJE što je neki klijent RADIO DOK SAM JA RIBALA! Masno naplaćujem, a muškarci koji me angažuju su čudni, ali dobri"
