Namirnice koje mogu smanjiti kognitvni pad i rizik od Alchajmerove bolesti

Foto: Shutterstock

Flavonoli, antioksidanti koji se nalaze u nekoliko vrsti voća, povrća, čaja i vina, povezani su sa sporijim mentalnim opadanjem i smanjenjem rizika od Alchajmerove bolesto, kaže nova studija.

- Uzbudljivo je što naša studija pokazuje da uvođenje određenih namirnica može dovesti do sporije stope kognitivnog pada - rekao je autor studije Tomas M. Holand sa Medicinskog centra Univerziteta Raš u Čikagu, SAD, a piše "Lifestyle.livemint.com".

Preporučujemo

Nakon prilagođavanja drugim faktorima koji bi mogli da utiču na brzinu opadanja pamćenja, kao što su starost, pol i pušenje, istraživači su otkrili da je kognitivni rezultat ljudi koji su imali najveći unos flavonola opadao brzinom od 0,4 jedinice po deceniji sporije od ljudi koji su imali najmanji unos.

Holand je primetio da je to verovatno zbog inherentnih antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava flavonola, a nalazi su objavljeni u časopisu American Academy of Neurology.

- Nešto tako jednostavno kao što je konzumiranje više voća i povrća i ispijanje više čaja je lak način da ljudi preuzmu aktivnu ulogu u održavanju zdravlja svog mozga - rekao je Holand.

Studija je takođe podelila klasu flavonola na četiri sastojka: kempferol, kvercetin, miricetin i izorhamnetin. Najveći doprinosi u hrani za svaku kategoriju bili su: kelj, pasulj, čaj, spanać i brokoli za kaempferol; paradajz, kelj, jabuke i čaj za kvercetin; čaj, vino, kelj, pomorandže i paradajz za miricetin; i kruške, maslinovo ulje, vino i paradajz sos za izorhamnetin.

Foto: Pixabay

Istraživači su otkrili da su ljudi koji su imali najveći unos kaempferola imali 0,4 jedinice po deceniji sporiju stopu kognitivnog pada u poređenju sa onima u najnižoj grupi. Oni sa najvećim unosom kvercetina imali su 0,2 jedinice po deceniji sporiju stopu kognitivnog pada u poređenju sa onima u najnižoj grupi.

foto Pixabay

Ljudi sa najvećim unosom miricetina imali su 0,3 jedinice po deceniji sporiju stopu kognitivnog pada u poređenju sa onima u najnižoj grupi. Izorhamnetin u ishrani nije u vezi za globalnu spoznaju, kaže studija.

U studiji je učestvovala 961 osoba prosečne starosti od 81 godine bez demencije. Svake godine su popunjavali upitnik o tome koliko često jedu određenu hranu. Takođe su radili godišnje kognitivne i testove pamćenja, uključujući podsećanje na liste reči, pamćenje brojeva i njihovo stavljanje u ispravan redosled, navodi studija.

Takođe su upitani o drugim faktorima, kao što su njihov nivo obrazovanja, koliko su vremena proveli obavljajući fizičke aktivnosti i koliko su vremena proveli obavljajući mentalno angažovane aktivnosti kao što su čitanje i igranje igrica. Praćeni su u proseku sedam godina, kaže studija.

Da bi odredili stope kognitivnog pada, istraživači su koristili ukupni globalni rezultat saznanja koji sumira 19 kognitivnih testova. Prosečan rezultat se kretao od 0,5 za osobe bez problema s razmišljanjem do 0,2 za osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem do -0,5 za osobe sa Alchajmerovom bolešću, navodi se u studiji.

Ljudi su podeljeni u pet jednakih grupa na osnovu količine flavonola koju su imali u ishrani.

Dok je prosečna količina unosa flavonola kod odraslih u SAD oko 16 do 20 miligrama dnevno, ispitana populacija je imala prosečan unos ukupnih flavonola ishranom od približno 10 mg dnevno. Najniža grupa je imala unos od oko 5 mg dnevno, a najviša grupa je konzumirala u proseku 15 mg dnevno; što je ekvivalentno otprilike jednoj šoljici tamnog lisnatog zelenila, kaže studija.

Holand je primetio da studija pokazuje povezanost između veće količine flavonola u ishrani i sporijeg kognitivnog pada, ali ne dokazuje da flavonoli direktno izazivaju sporiju stopu kognitivnog pada.

(Telegraf.rs)