5

ŠTA JE ZDRAVIJE: Svinjska mast ili ulje?

Polovinom prošlog veka objavljen je rat mastima i masnoj hrani. Krto meso sa što manje masti, meso koje će umanjiti rizik od bolesti, postalo je suštinski interes potrošača, lekara i nutricionista

Slaninica, pržena slanina, svinja, holesterol
Foto: morguefile.com

Polovinom prošlog veka objavljen je rat mastima i masnoj hrani. Krto meso sa što manje masti, meso koje će umanjiti rizik od bolesti, postalo je suštinski interes potrošača, lekara i nutricionista. Do 2000. godine objavljeni su mnogobrojni podaci o masnokiselinskom sastavu mesa, značaju kiselina i holesterolu u ishrani ljudi.

– Jedan od najvažnijih aspekata izučavanja masnokiselinskog sastava mesa u vezi je s omega 3 i omega 6 masnim kiselinama. Taj odnos treba da bude 1 : 4. Savremeni način ishrane je taj odnos doveo do neverovatnih 1 : 20. Razloge u povećanju tog odnosa treba tražiti u upotrebi naročito suncekretovog ulja u ishrani ljudi, koje sadrži znatne količine omega 6 masnih kiselina – kaže za “Potrošač” Milan Baltić, šef Katedre za higijenu i tehnologiju namirnica pri Veterinarskom fakultetu.

On objašnjava da se ne sme zaboraviti na značaj štetnih razgradnih produkata koji nastaju prilikom toplotne obrade ulja, posebno pri njegovom višekratnom zagrevanju.

Foto-ilustracija: Foter/kjetil_r

Foto-ilustracija: Foter/kjetil_r

– Toplotnom obradom svinjske masti količina štetnih razgradivih produkata je neuporedivo manja nego pri obradi ulja. Sadržaj masti koji predstavlja jednu od glavnih briga u vezi sa konzumacijom mesa varira od vrste, porekla i načina ishrane. Meso sa većim sadržajem masti, kao što je svinjsko ili goveđe meso, ne razlikuju se znatno od ćurećih ili pilećih grudi u pogledu nutritivnog sadržaja, a ujednačen sadržaj nutritivnih komponenti opravdava njegovu ulogu u ishrani – ističe Baltić, i dodaje da se stavovi i odnosi prema upotrebi masti u ishrani poslednjih godina menjaju, i na taj način demistifikuju negativnu sliku o upotrebi mesa.

– Jedan od najilustrativnijih primera za to su studije V. Arnete  objavljene u tri nastavka u jednom od najstarijih, a nekad i najuticajnijih časopisa o mesu. Pomenute studije nose naslov “Ko dobro jede, duže živi” a zasnovane su na podacima autora o načinu ishrane savremenog čoveka. Poslednja rečenica u ovim studijama glasi: “Uopšteno rečeno, demonizacija masti u ishrani nema naučni osnov” – kaže Baltić.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika / Potrošač)

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Tagovi: Ishrana, Masti, Ulje
Popularni komentari
  • m
    marko

    Pa koliko hiljada godina se meso i zivotinjska mast nalaze u ljudskoj ishrani? I onda se nadje par kvazi naucnika koji drze predavanje kako je to lose… Na stranu to kako se hrane te zivotinje po farmama i cime se sve spricaju (divljac je najzdravija, niti su vakcinisani, niti spricani raznim hormonima i cime sve ne i sta im fali? Nista) Pa tako su onomad tvrdili da mleko ne valja i da majke ne treba da doje decu nego je vestacka hrana za bebe bolja?!? Sve sami eksperti svega i svacega, jadni mi sa njima…

  • S
    Sumadinac

    Mast 100%

  • b
    balkan boy

    Zasto na ovom Telegraf portalu čitam pocetak teksta uvek dva puta na bilo kojoj temi? Da li to sluzi kao skraćenica nekome koga mrzi da cita?

foto dana

video dana