Kažu da su "spas za planetu": Da li su automobili na struju zaista bolji od benzinaca i dizelaša?

Sve dok ne promenimo način dobijanja električne energije za pokretanje vozila, ovo je samo neki vid prelazne faze, a ne put za spas planete...

Foto: Shutterstock

Svedoci smo globalne pomame za elektro-vozilima (EV), koja polako, ali sigurno stižu i kod nas. Zagovornici tvrde da je to jedini put za spas naše, ruku na srce, već napaćene planete.

Uz nedoumicu da li je zaista spas, idu i pitanja koliko smo upoznati sa novom vrstom vozila, te kolika je njihova realna emisija zagađenja ili stepen iskorišćenja energije?

Na ovo poslednje ćemo pokušati da damo kratak odgovor.

EV može da konvertuje oko 14 odsto električne u kinetičku energiju kretanja, dok kod tradicionalnih vozila sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) imamo stepen iskorišćenja od oko 20 do 30 odsto.

Jednostavna računica pokazuje da je to dva do tri puta iskorišćenija energija, što je jedna od stavki na koje se pozivaju pristalice EV-a.

Kako je to moguće?

Električna energija je specifična, nije najpogodnija za transportovanje i samo izgleda kao jeftina, jer smo navikli da je koristimo za tostere i miksere, ali ne i za prevoz.

Ono o čemu malo ko razmišlja, jeste da je za korišćenje električne energije kao pogonskog goriva, potrebno proći dva energetska ciklusa, dok kod naftnih derivata imamo jedan ciklus.

Naime, kod električne energije, neophodno je pretvoriti hemijsku energiju (recimo prirodni gas u termoelektranama) u električnu, a potom električnu iskoristiti kao kinetičku energiju. Kod SUS motora imamo samo ciklus iskorišćenja hemijske energije za kretanje.

Foto: Shutterstock

Ono što takođe predstavlja ogroman problem jesu gubici prilikom transporta električne energije, odnosno gubici u provodnicima.

Osnov ovog problema je otpornost provodnika. Kratki provodnik će zabeležiti gubitak od oko 20 odsto energije, dok kod dužih provodnika gubitak može biti i do 50 odsto!

Najbliži primer je kabl punjača mobilnog telefona. Možda ste primetili da je kod svih "brzih" punjača kabl jako kratak. Eksperiment je moguć i u "uradi sam" varijanti, gde biste merili potrebno vreme za jedan ciklus punjenja baterije mobilnog telefona kratkim, a potom kablom dužim za oko 50 odsto.

Ovaj problem je moguće delimično zaobići većim provodnikom, ali bi to promenilo infrastrukturu samog provodnika, koji opet mora imati optimizovan presek, snagu i težinu. Dalje, visokonaponski transformatori imaju stepen iskorišćenja do 90 odsto, dok je isti kod standarne utičnice u domaćinstvu oko 50 odsto.

Znamo da elektro-motori mogu imati stepen iskorišćenja do 60 odsto, pri optimalnom broju obrtaja i opterećenja.

Foto: Tesla

U EV-ima stepen iskorišćenja usled gubitka u prenosu oko 25 odsto, što je identično kao sada već zastarela karburatorska tehnologija, dok je kod modernih SUS motora sa direktnim ubrizgavajem stepen korišćenja energije 30 odsto.

Ako znamo ove parametre, možemo izračunati približno realan stepen iskorišćenja energije EV-a: gasna turbina ima stepen iskorišćenja oko 40 odsto, visokonaponski transformatori oko 90 odsto, kućne utičnice oko 50 odsto, kraći kabl punjača oko 80 odsto, što znači da imamo približno realan stepen iskorišćenja od oko 14,4 odsto energije, pre no EV pretvori svoju električnu energiju u kinetičku, kao što SUS vozilo radi sa pogonskim gorivom.

Ovo je samo početak, tek treba postaviti pitanja o autonomiji, proizvodnom procesu litijum-jonskih baterija (jedan od najprljavijih industrijskih procesa), odlaganju/recikliranju istih, mreži superpunjača...

Budućnost transporta je možda u elektrovozilima, ali sve dok ne promenimo način dobijanja električne energije za njih, ovo je samo neki vid prelazne faze, a ne put za spas planete kako nam se govori.

(Telegraf.rs/M.Lalić)