Evropa godišnje gubi milijarde zbog prevara sa polovnim automobilima

Evropsko tržište polovnih automobila, procenjeno na 635 milijardi evra u 2024., i dalje je pod velikim uticajem prevara. Prema podacima kompanije carVertical, čak 4,9 odsto polovnih vozila imalo je falsifikovanu kilometražu, dok je kod 40 odsto utvrđeno da su pretrpela oštećenja.

Evropski parlament je još pre sedam godina procenio da prevare sa kilometražom godišnje prouzrokuju gubitke između 1,3 i 8,77 milijardi evra, dok novija istraživanja pokazuju da je taj iznos sada oko 5,3 milijarde evra godišnje. Osim finansijske štete, prikrivanje istorije oštećenja vozila predstavlja i ozbiljan bezbednosni rizik za kupce.

Preporučujemo

Prevaranti koriste evropske zakone o privatnosti

Generalni direktor kompanije carVertical, Rokas Medonis, upozorava da prevaranti u nekim zemljama Evropske unije koriste rupe u GDPR regulativi da bi izbegli razmenu podataka. "Evropa mora bolje da uskladi zaštitu ličnih podataka sa stvarnim potrebama tržišta. Kada automobil promeni vlasnika, podaci o njemu često ostaju zaključani, dok interesovanje potrošača za te informacije ne nestaje. Podaci moraju da prate vozilo", rekao je Medonis.

On ističe da države članice EU ne razmenjuju uvek podatke o vozilima, da mnogi zapisi o kilometraži i oštećenjima nisu digitalizovani, kao i da ne postoji jedinstven sistem praćenja prodaje polovnih vozila, što omogućava prevarantima da ostanu neotkriveni.

Zapadne zemlje štite sebe, a Istočna Evropa ispašta

Iako zemlje poput Nemačke, Belgije, Holandije i Italije imaju napredne baze podataka o vozilima, poput Car-Pass i RDW, one ograničavaju razmenu informacija za izvezena vozila. Time štite domaće kupce, dok kupci u drugim zemljama Evropske unije, naročito u istočnoj Evropi, ostaju nezaštićeni.

Nemačka godišnje izvozi skoro dva miliona polovnih automobila, ali dostupni podaci o tim vozilima ostaju ograničeni zbog propisa o zaštiti privatnosti. "Takav pristup ugrožava potrošače i podriva jedinstveno evropsko tržište, dok prevaranti od toga profitiraju", objašnjava Medonis.

Primeri transparentnosti postoje

Zemlje poput Švedske i Finske pokazale su da privatnost i transparentnost mogu da postoje istovremeno. U ovim državama, kupci jednostavno mogu da provere istoriju automobila, uključujući kilometražu, vlasništvo i tehničke preglede, a ti podaci prate vozilo i kada ono napusti zemlju.

Sličan model postoji i u Velikoj Britaniji, gde otvoreni podaci o vozilima podržavaju snažnu industriju provera i štite potrošače od prevara.

Potreba za zajedničkim rešenjem

Kompanija carVertical ističe da je vreme da Evropska unija definiše jedinstveni okvir koji bi povezao Akt o podacima, Direktivu o otvorenim podacima i GDPR. Time bi se obezbedila bolja zaštita građana i poštenih kompanija, kao i veće poverenje na tržištu polovnih automobila.

"Jasnije regulative i bolja razmena podataka zaštitiće kupce, podržati poštene firme i ojačati evropsku digitalnu ekonomiju", zaključuje Medonis.

(Telegraf.rs)