VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Kolonizacija Marsa je bliža nego ikad

- Jednim od projekata na ovu temu rukovodi Holandska neprofitna organizacija "Mars Jedan" (Mars One), sa ciljem da 2025. godine uspostavi koloniju od 20-tak ljudi na Marsu - napisao je Veselin Jevrosimović u svojoj kolumni za dnevni list "Informer"

Foto: Tanjug/AP/NASA, Milena Đorđević

Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije Comtrade, je ove nedelje u svojoj kolumni za dnevni list "Informer" pisao o temi koja je veoma popularna u poslednje vreme. Reč je o naseljavanju Marsa, i projektu pod imenom "Mars jedan" (Mars One).

"Crvena planeta, budući najbliža Zemlji, od davnina golica maštu umetnika, učenjaka, pa i običnih ljudi. Nadimak je Mars dobio zbog svoje specifične boje, na kojoj može da zahvali velikoj količini gvozdene rude kojom je pokrivena površina planete duplo manje od naše rodne. Naučnici veruju da je na površini Marsa u prošlosti bilo mnogo više vode nego danas, kada se ona može naći isključivo u smrznutom stanju i u tragovima. Pojedini stručnjaci smatraju da ispod površine još uvek ima dovoljno vode da omogući život. Zbog svega toga je kolonizacija nama najbliže planete uvek aktuelna priča.

Jednim od projekata na ovu temu rukovodi Holandska neprofitna organizacija "Mars Jedan" (eng. Mars One), sa ciljem da 2025. godine uspostavi koloniju od 20-tak ljudi na Marsu. Pre toga treba da obave misiju koja će ispitati tehnologiju namenjenu omogućavanju boravka čoveka u negostoljubivom okruženju, ali i specijalne kamere za rijaliti emisiju koja će pratiti svaki korak kolonista. Premda zvuči bizarno, u praksi bi šou biznis motiv mogao da funkcioniše i da obezbedi neophodna finansijska sredstva za veoma skup projekat koji podrazumeva više letova na Mars u periodu od 2016. do 2033. godine.

Brojni eksperti, čak i nezavisno od projekta, pomno ispituju sve aspekte ideje. Pored tehnoloških, postoje i psihološka i etička pitanja, budući da kolonisti "kupuju" kartu u jednom pravcu i da se ne planira njihov povratak na Zemlju. Sa druge strane, neki ljudi će, ako zamisao uspe, imati priliku da uđu u istoriju. Mnogi smatraju da je misija osuđena na propast i predviđaju kada i kako će doći do katastrofe, odnosno tvrde da ljudi ne mogu preživeti u tako ekstremnim uslovima. E sad, većina istraživača nepoznatog u prošlosti takođe je dočekivana sa skepsom i podsmehom. Skeptika se više niko ne seća."

(Telegraf.rs / Izvor: Informer)