Danijela je radila u SVETOM PAKLU: Imamo 8 minuta za WC i ne pijemo vodu, samo da biste vi imali vaše "ajfone"

Danijela se sa mužem i dvoje dece iz Austrije preselila u Irsku kako bi radila za Apple, ali se onda njen život pretvorio u pravi pakao

Danijela Kikl, poreklom iz Austrije, završila je ekonomsku informatiku i pre tri godine je pronašla posao u kompaniji Apple u irskom gradu Kork. Ona je na trenutak pomislila da joj se ostvario životni san, međutim, onda je počeo pravi pakao.

Apple zaradi 80, Samsung 15, a svi ostali samo 5 odsto ukupnog profita smartfona. Evo koliko para zarađuju na nama!

Ona se sa mužem i dvoje dece preselila u Kork, ali je ubrzo osećaj euforije zamenila frustriranost, sve dok na kraju nije dala otkaz i napustila "poslodavca iz snova". Razočaranje koje je doživela opisala je u knjizi "Apple iznutra - tri godine u evropskoj centrali tehnološke multinacionalne kompanije", koncipiranoj u obliku dnevnika.

Činjenica da i u Apple-u, uprkos kreativnom, mladalačkom imidžu kompanije, vladaju surova pravila velikih koncerna nije preterano iznenađujuća, prenosi "Velt".

Sudeći prema opisima Austrijanke iz Beča, problematični uslovi ne vladaju samo kod isporučilaca kao što je kineski Fokskon. Naime, i u Irskoj se život radnika može porediti s životom pilića na farmama za masovni uzgoj. O tome da klijenti širom sveta budu zadovoljni brine 5.000 telefonskih savetnika, koji rade na skučenom prostoru u grupama od 500 zaposlenih. Stopa samoubistava, piše ona, među njima je čak šest puta veća u odnosu na ostale stanovnike Irske, jer su u kompaniji izloženi ogromnom pritisku.

Za odlazak u toalet mogu da izdvoje najviše osam minuta dnevno, zbog čega mnogi izbegavaju da unose tečnost. Menadžeri neprekidno kontrolišu njihov učinak i na osnovu toga im dodeljuju bodove. Oni koji previše odstupaju od plana mogu da očekuju drastične kaznene mere. Zaposleni su centralu Holihil vrlo brzo prozvali "Holihel" (Sveti pakao).

Dok je radila u Irskoj, Danijela je jednom premeštena na drugo radno mesto, ali to nije doprinelo poboljšanju situacije. Za istu platu dobila je više odgovornosti, čime je pritisak još više porastao. Odbijanje kompanije da joj odobri korišćenje jednog dana odmora kako bi prisustvovala božićnoj priredbi u kojoj je učestvovao njen sin bila je kap koja je prelila čašu.

Kod četrdesetsedmogodišnje žene pojavili su se znaci sindroma hronične iscrpljenosti i počela je da radi na izveštaju s brojnim predlozima za poboljšanje uslova. Pisala je nekolicini rukovodilaca, uključujući i glavnog izvršnog direktora Tima Kuka, ali niko nije reagovao na njen poziv upomoć.

Stvari su se pomerile s mrtve tačke tek posle ankete među zaposlenima, kada je manje od 30 odsto njih izjavilo da je zadovoljno. Posle toga su mnogi menadžeri ostali bez posla, ali se sistem ne menja, pa samim tim nema ni ozbiljnih reformi za zaposlene.

Posle gotovo tri godine rada u Apple-u, gde je zarađivala 1.800 evra bruto, Danijela Kikl je odustala od pokušaja da učini podnošljivijim uslove u koncernu i dala je otkaz. Izdržala je mnogo duže nego mnoge njene bivše kolege. Ona se sada nada da će njena knjiga doneti poboljšanje onima koji su ostali.

(Telegraf.rs)